Данас се обележава Божић по Грегоријанском календару. Репрезентативац Себастиан Нађ прославу је почео јуче, на Бадњи дан. Са изабраницом Амандом у Малом Иђошу, код њених родитеља, дочекао је велики празник којем се радују и деца и старији.
Каже да је јуче имао посла и да је све одрадио уз Амандину помоћ.
- На Бадњи дан припремао сам рибу, правио рибљу чорбу и волим то да радим, успева ми и сви су били задовољни – осмехом је почео разговор светски шампион из 2022. године. – За Бадње вече увек идемо у цркву, баш је лепо. На сам дан празника сви смо заједно за столом. Божићни ручак је велика свечаност за породицу. Сви обичаји се испоштују, весело је као и предходног дана.
Другог дана Божића има још једну прославу.
- Идемо на ручак код моје баке Ержебет у Кањижу, тамо ће да буду тата Жолт и брат Кристијан. За сваког од нас окупљање најближих је изузетно важно и доноси срећу. Увек смо подршка једни другима и трудимо се да срећу божићних дана и заједништво пренесемо у наредну годину.
Окићена је јелка, а испод ње поклони. Зет ће да се „испрси“ даровима.
- Припремио сам поклоне за све и изнад свега, важна је пажња и љубав кад се поклања. Знате како је, при завршетку сам изградње куће, остале су ситнице. И зет ће да буде дарован. Лепи су то тренуци кад се отварају поклони.
Грохотом се смејао кад је рекао и ово.
- Ових неколико дана могу да једем меса колику хоћу, да не пазим на килограме. Ускоро ће припреме, а оне су за нас из рвања, најбоља дијета. За категорију до 67 килограма, никад нисам кубурио, пред такмичења није било проблема и кроз снажан тренажни процес, регулисао сам телесну тежину.
Од 2025. године очекује највише.
- У марту долази принова и то ће да буде најсрећнији тренутак за мене и Аманду. За каријеру огроман стимуланс да истрајем и остварујем добре резултате, освајам медаље на највећим такмичењима. Венчаћемо се наредне године, могли смо и сада да се уселимо у наш дом, али смо договорили да оставимо за пролеће, кад постанемо родитељи и започнемо живот у својој кући. Планирали смо да то урадимо у априлу, после Европског шампионата у Словачкој. Довољно разлога за срећну 2025.
Испланирао је дочек Нове године на посебном месту. Важи за изузетно мирног и повученог момка, оданог најближима и спорту који га је лансирао у плнетарне висине.
- Не идемо у град, не волимо масовне прославе, велику буку, петарде. Нову ћемо дочекати у Бездану, у једној предивној чарди. Морам о клопи, на столу ће, између осталог, да буде и рибља чорба, рекох да је издвајам у јеловнику, а тамо су најбољи мајстори и нигде укуснију нисам јео. Као за Божић, тако и за Нову годину, здравље је прва жеља, све остало је достижно и надам се да ћу првенцу даривати медаљу са Европског. Даће Бог.
Кад смо почели да разговарамо о рвању, одахнуо је и рекао да долази на свој терен, иако воли да прича о породичним окупљањима и прославама.
- Репрезентативне припреме почињемо 9. јануара и до краја месеца тренираћемо на Дивчибарама у одличним условима. Прва провера је турнир Ранкинг серије у Загребу, па две недеље рада у Поречу, са другим селекцијама. За нас из сениорског тима, шампионат континента у Словачкој биће прво овогодишње велико такмичење и прилика да останемо у континуитету освајања медаља.
Застао је и наставио овим редом.
- На последња два европска, у Загребу лане и Букурешту ове године, завршио сам такмичења после нерешених резултата. На првом сам водио против Јоргенсена из Норвешке 4:3, преостале су секунде до краја и стајао сам на рубу струњаче, био непажљив и изгурао ме са борилишта, освојио последњи бод и победио. Кад изгубиш код 4:4, као да си поражен 0:8, тако то видим. Заболело је у Букурешту. Водио сам 1:0, Бугарин Амаев је изједначио на 1:1 и истим правилом дошао до тријумфа. Нисам направио грешку против снажног ривала, али нисам прошао даље. У Словачкој ћу напасти медаљу, то већ сад могу да изјавим.
На СП у Београду 2022. године био је најпријатније изненађење Орлова. Уз договор са стручним штабом спустио се категорију ниже (63 кг) и доминирао у пет сјајних мечева. Између осталих, пали су најјачи, Погосиан (Јерменија), Мамадов (Азербејџан), у финалу Абуладзе (Грузија). Зрачио је оптимизмом и обрадовао све који прате рвање и не само овај спорт.
- То су мечеви који се не заборављају. Објављена је у Журналу моја изјава да ћу освојити златну медаљу. Рекао сам то пред тренерима који су додали да „прикочим“. Код припрема за први меч, пред излазак на струњачу, имао сам трему, а кад сам ушао у Арену и чуо хук са трибина, знао сам да се налазим пред вратима раја, на крају сам усепо да их отворим. Хоћу тим путем да идем.
У категорији до 67 кг сада је доминира. Последње три године није изгубио на домаћим такмичењима. Појединачно првенство, Куп, „Геџин“ меморијал, у финалу плеј-офа савладао је Мату Немеша, али његов Спартак није дошао до титуле.
- Зрењанинци су заслужено победили и дошли до 20. титуле у историји, ми имамо две више. Пролетер има жељу да нас, у наредном периоду стигне. Потрудићемо се да зауставимо велике спортске пријатеље који су, последњих сезона били јачи. Што се категорије тиче, она је најтрофејнија у нашем рвању. Давор Штефанек је олимпијски и светски шампион. Пратио га је Мате Немеш. Кад се Давор повукао, освојио је континентално и планетарно злато, учестовао на Играма у Токију и Паризу и имао довољно стрпљења да истраје. Сад је дошао ред на мене. Велики сам пријатељ с Матом, тренирамо заједно, спарингујемо, а савети од Давора су непроцењиви. Поред Европског, у септембру је Светско у Загребу и немам других циљева осим напада на одличја.
Један је од оних који не престаје са тренинзима и кад су паузе од такмичења.
- Навикао сам, легендарни Сретен Дамњановић, искусни тренер и освајач шест великих медаља, увек говори да у рвању не постоји пауза, да морамо да вежбамо индивидуално и кад су одмори између турнира. Пре овог разговора сишао сам са струњаче, нећу тренирати током Божићних дана и за дочек Нове године, али по традицији, годинама 1. јануара истрчим деоницу од седам до осам километара. На све репрезентативне припреме дошао сам спреман да одмах издржим најтежи тренажни процес – закључио је разговор Себастиан Нађ, један од великих адута у јату Орлова.
ЛОС АНЂЕЛЕС 2028. У ЖИЖИ
Почео је нови олимпијски циклус и сви планови РС Србије везани су за највећи планетарни догађај 2028. године у Лос Анђелесу. Пре четири деценије, у истом граду, Рефик Мемишевић освојио је олимпијско сребро, а Јожеф Тертеи бронзу.
- Све што радимо до 2028. јесу припреме за Игре и оне су у фокусу од првих тренутака нове сезоне. Селекције се подмлађују и до тада ћемо имати четири европска и три светска првенства, много других турнира и све је у склопу приоритета, освајања олимпијске медаље. Сви у рвању томе тежимо, али нећемо пропустити такмичења до тада, да освајамо одличја и останемо у континуитету успеха.
РЕШЕЊА ЗА УСПЕХЕ
О одлуци РСС да Давор Штефанек буде председник Стручног савета, а Војислав Трајковић први тренер у грчко – римском стилу, Нађ се јасно изјаснио.
- Кад су били у најави, дигао сам обе руке, као и остали из такмичарског погона. Давор и Воја нас најбоље познају и са струњаче и мимо ње. Боље решење не постоји, биће нових успеха – каже Нађ који једини у нашем рвању има две медаље са ЕП за млађе сениоре (до 23 године), бронзу из Мађарске (2017) и сребро из Новог Сада (2019).

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.