ВРЕМЕПЛОВ – Јокановић: Штета што са Плавима нисам постигао више

Славиша Јокановић је са Војводином био шампион Југославије, па тај успех поновио у Партизану са којим је освојио и куп тадашње земље. Играо је још у Шпанији и Енглеској. Био је тренер у више земаља, али две титуле и два купа са Партизаном, истиче, највеће су му драгоцености.

Људи се памте и памтиће се по делима, а оно што је остварио Славиша Јокановић као фудбалер и као тренер за посебну је књигу. Професионалац од главе до пете: уз то и упоран, зна шта хоће, па успех никада није могао да изостане. Играо је за Нови Сад, Војводину, Партизан, Овиједо, Тенерифе, Депортиво, Челзи, Мурсију и репрезентацију Југославије. Последњих дана је код куће, у Србији.

- Код мене нема ништа ново. У Србији сам. Уживам у друштву своје мајке и пријатеља. На пословном плану очекујем да се ускоро нешто деси, видећемо. Пратим спортска збивања из наше земље уз ТВ екране и лагано уживам у празничној атмосфери – каже Јокановић.

Рођен је 16. августа 1968. у Новом Саду. Поникао је у Новом Саду, први професионални уговор остварио је у Војводини, где је провео две сезоне. Може се подичити да је са Новосађанима освојио титулу шампиона Југославије 1989.

- Пре те титуле стекао сам двогодишње драгоцено искуство у друголигашком друштву. Са првим тимом седео сам на клупи у Бањалуци. Дакле, у Војводину сам дошао са 50 или 60 утакмица у јаком друголигашком такмичењу. Имали смо младу, полетну екипу уз искусне Шестића, Шапурића и још једним бројем њих. Уз доброг тренера, корак по корак постали смо јесењи прваци. На пролеће смо имали јако добру, али тешку утакмицу са Црвеном звездом у Новом Саду. Решили смо тај меч са 3:1,  преломили првенство у нашу корист и донели радост свима који навијају за Војводину.

Његове добре партије биле су препорука људима из Партизана. У Хумској је провео три сезоне, радовао се титули и освојеном трофеју победника Купа Југославије.

- Мени је у дресу најдражих боја увек било прелепо: кад сам био навијач, касније играч и тренер. Посебно ми је драг гол против Црвене звезде у финалу купа. Та Звезда била је европски и светски шампион, а ми неколико сезона без трофеја. Памтим тај гол, а и многи навијачи Партизана кад ме сретну присећају се тога и освојеног трофеја.

Памте се и вечити дербији, у њима је Јокановић био посебно инспиративан.

- Не бих да улазим у детаље да ли је био квалитетнији тадашњи од данашњих дербија. Памти се ондашњи амбијент, на нашем терену играли смо пред 50.000 гледалаца, а код Звезде је било и више од 90.000 људи. То су биле утакмице које се памте и оне се издвајају у односу на оно што данас имамо.

Интернационалну каријеру градио је у Шпанији и у Енглеској. Обе земље и познате и признате у свету фудбала.

- Играо сам у три клуба у Шпанији. Најуспешнији сам био у Депортиву који је освојио прву, вероватно и последњу титулу. И данас је мој боравак везан за Шпанију. На заласку каријере играо сам у Челзију. Прешао сам 30 година кад сам стигао. Млади треба да схвате да ако радиш вредно, ако си упоран, успех ће да стигне. Био сам странац у тим најјачим лигама, од странаца се очекује много. Био сам поштован од навијача свих клубова за које сам играо, то ми је било најважније.

За репрезентацију некада заједничке земље одиграо је шест утакмица. Многи су „југовиће” видели на победничком постољу шампионата Европе, али није им  дозвољено да се такмиче у Шведској.

- Много се причало о том ЕП и ситуацији коју је цео народ преживљавао. Не мало њих нас је видело континенталне прваке. Уместо нас отишла је Данска, која је била слабије пласирана у квалификацијама и постала првак. Имали смо добар тим, са Синишом Михајловићем, Пеђом Мијатовићем, Мирославом Ђукићем... Направили бисмо велики посао.

Славиша има 58 утакмица за репрезентацију СР Југославије. Учесник је СП у Француској 1998. и две године касније на ЕУРО у Белгији и Холандији.

- Та два велика такмичења остала су упамћена за моју генерацију. Постоји жал што нисмо остварили боље резултате. Пролазили смо групну фазу и били заустављени. Била је част учествовати, али штета да нисмо постигли запаженији резултат.

Славиша Јокановић стекао је велику славу, неслућену моћ тако што је мукотрпно радио, давао себе за сваку утакмицу. Био је свестан да је све борба, да је и живот сам вечито доказивање. Мада је много оних који би хтели да га виде у Хумској, да му стисну руку, пожеле нове успехе. Јокан је победник од рођења, па успехе и заслужује...