VREMEPLOV – Jokanović: Šteta što sa Plavima nisam postigao više

Slaviša Jokanović je sa Vojvodinom bio šampion Jugoslavije, pa taj uspeh ponovio u Partizanu sa kojim je osvojio i kup tadašnje zemlje. Igrao je još u Španiji i Engleskoj. Bio je trener u više zemalja, ali dve titule i dva kupa sa Partizanom, ističe, najveće su mu dragocenosti.

Ljudi se pamte i pamtiće se po delima, a ono što je ostvario Slaviša Jokanović kao fudbaler i kao trener za posebnu je knjigu. Profesionalac od glave do pete: uz to i uporan, zna šta hoće, pa uspeh nikada nije mogao da izostane. Igrao je za Novi Sad, Vojvodinu, Partizan, Ovijedo, Tenerife, Deportivo, Čelzi, Mursiju i reprezentaciju Jugoslavije. Poslednjih dana je kod kuće, u Srbiji.

- Kod mene nema ništa novo. U Srbiji sam. Uživam u društvu svoje majke i prijatelja. Na poslovnom planu očekujem da se uskoro nešto desi, videćemo. Pratim sportska zbivanja iz naše zemlje uz TV ekrane i lagano uživam u prazničnoj atmosferi – kaže Jokanović.

Rođen je 16. avgusta 1968. u Novom Sadu. Ponikao je u Novom Sadu, prvi profesionalni ugovor ostvario je u Vojvodini, gde je proveo dve sezone. Može se podičiti da je sa Novosađanima osvojio titulu šampiona Jugoslavije 1989.

- Pre te titule stekao sam dvogodišnje dragoceno iskustvo u drugoligaškom društvu. Sa prvim timom sedeo sam na klupi u Banjaluci. Dakle, u Vojvodinu sam došao sa 50 ili 60 utakmica u jakom drugoligaškom takmičenju. Imali smo mladu, poletnu ekipu uz iskusne Šestića, Šapurića i još jednim brojem njih. Uz dobrog trenera, korak po korak postali smo jesenji prvaci. Na proleće smo imali jako dobru, ali tešku utakmicu sa Crvenom zvezdom u Novom Sadu. Rešili smo taj meč sa 3:1,  prelomili prvenstvo u našu korist i doneli radost svima koji navijaju za Vojvodinu.

Njegove dobre partije bile su preporuka ljudima iz Partizana. U Humskoj je proveo tri sezone, radovao se tituli i osvojenom trofeju pobednika Kupa Jugoslavije.

- Meni je u dresu najdražih boja uvek bilo prelepo: kad sam bio navijač, kasnije igrač i trener. Posebno mi je drag gol protiv Crvene zvezde u finalu kupa. Ta Zvezda bila je evropski i svetski šampion, a mi nekoliko sezona bez trofeja. Pamtim taj gol, a i mnogi navijači Partizana kad me sretnu prisećaju se toga i osvojenog trofeja.

Pamte se i večiti derbiji, u njima je Jokanović bio posebno inspirativan.

- Ne bih da ulazim u detalje da li je bio kvalitetniji tadašnji od današnjih derbija. Pamti se ondašnji ambijent, na našem terenu igrali smo pred 50.000 gledalaca, a kod Zvezde je bilo i više od 90.000 ljudi. To su bile utakmice koje se pamte i one se izdvajaju u odnosu na ono što danas imamo.

Internacionalnu karijeru gradio je u Španiji i u Engleskoj. Obe zemlje i poznate i priznate u svetu fudbala.

- Igrao sam u tri kluba u Španiji. Najuspešniji sam bio u Deportivu koji je osvojio prvu, verovatno i poslednju titulu. I danas je moj boravak vezan za Španiju. Na zalasku karijere igrao sam u Čelziju. Prešao sam 30 godina kad sam stigao. Mladi treba da shvate da ako radiš vredno, ako si uporan, uspeh će da stigne. Bio sam stranac u tim najjačim ligama, od stranaca se očekuje mnogo. Bio sam poštovan od navijača svih klubova za koje sam igrao, to mi je bilo najvažnije.

Za reprezentaciju nekada zajedničke zemlje odigrao je šest utakmica. Mnogi su „jugoviće” videli na pobedničkom postolju šampionata Evrope, ali nije im  dozvoljeno da se takmiče u Švedskoj.

- Mnogo se pričalo o tom EP i situaciji koju je ceo narod preživljavao. Ne malo njih nas je videlo kontinentalne prvake. Umesto nas otišla je Danska, koja je bila slabije plasirana u kvalifikacijama i postala prvak. Imali smo dobar tim, sa Sinišom Mihajlovićem, Peđom Mijatovićem, Miroslavom Đukićem... Napravili bismo veliki posao.

Slaviša ima 58 utakmica za reprezentaciju SR Jugoslavije. Učesnik je SP u Francuskoj 1998. i dve godine kasnije na EURO u Belgiji i Holandiji.

- Ta dva velika takmičenja ostala su upamćena za moju generaciju. Postoji žal što nismo ostvarili bolje rezultate. Prolazili smo grupnu fazu i bili zaustavljeni. Bila je čast učestvovati, ali šteta da nismo postigli zapaženiji rezultat.

Slaviša Jokanović stekao je veliku slavu, neslućenu moć tako što je mukotrpno radio, davao sebe za svaku utakmicu. Bio je svestan da je sve borba, da je i život sam večito dokazivanje. Mada je mnogo onih koji bi hteli da ga vide u Humskoj, da mu stisnu ruku, požele nove uspehe. Jokan je pobednik od rođenja, pa uspehe i zaslužuje...