Капитен Партизана: Не сме да се прича о другом месту

Тешке године су иза Партизана, сушне, без титула, трофеја, Европе… Али, у таквим временима по славни клуб из Хумске, Парни ваљак је добио врхунског голмана, лидера и правог капитена.

Александар Јовановић већ годину и по дана поносно стоји „на бранику Партизана” и чини све да гигант са црно-беле стране Топчидера врати стари сјај. У Хумској улици је већ постао клише: „Јовановић спасио Парни ваљак”, тако је у овој сезони најзаслужнији што је вицепрвак Србије окончао јесењи део шампионата на другом месту.

Александар је познат као неко ко нема длаке на језику и не либи се да говори о проблемима, тако је са великом дозом објективности оценио први део сезоне:

- Сви смо сагласни да смо подбацили у квалификацијама за европска такмичења. Што се Супер лиге тиче, вероватно смо на конту заслужили још који бод више, губили значајне бодове у неким утакмицама које смо играли код куће и које смо морали да добијемо. Али, с обзиром на то шта се све дешавало у клубу и око нас у претходних шест месеци, извукли смо одређени максимум из ситуације у којој смо се налазили. Пауза је дошла у право време, да се консолидујемо и појачамо. Али, то је већ питање за људе који воде клуб.

Откако је дошао у Хумску Јовановић је заслужио епитет највећег адута Парног ваљка, али репрезентативац Србије је скромно говорио о својим одбранама у овој сезони:

- Индивидуално сам доста самокритичан и увек гледам кад и где сам могао боље. Не волим да причам о себи, то остављам јавном мњењу. Једино што могу да кажем да увек дајем 100 одсто, никада се не штедим и то су наши навијачи препознали. Као капитен огромног клуба свестан сам те тежине, носим велику одговорност и трудим се да се у складу са тим понашам и делујем како на терену, тако и ван њега кроз изјаве, интервјуе и слично.

По чему ћете памтити 2024. годину?

- Памтићу је као јако турбулентну, што би се рекло са доста „up and down” ситуација. Изазовна и тешка година како за сваког Партизановца, тако и за нас саме играче. Било је доста резултатског ролеркостера, који не би требало да се дешава у Партизану. Много промена, како у играчком кадру и стручном штабу, тако и у управи клуба. Није била лака година, али покушавао сам да у свему видим светлу страну и наставим да се борим, јер је то једини пут за који знам у животу.

Каква су ваша очекивања од другог дела сезоне?

- Очекујем да се појачамо и да уз рад са новим тренером направимо компетитивнији тим. Сигуран сам да ћемо и организационо бити бољи како време буде пролазило. Борићемо се за трофеј Купа Србије.

Колико је тешко кад у једној години промените петорицу тренера и у којој мери то утиче на вас?

- Није лако, много је то и за нас искусније, а могу да замислим како је млађим играчима. Али, тако је како је, једноставно се десила таква година. Нема гледања уназад, долазак новог шефа стручног штаба се очекује ускоро и онда нам следи баш озбиљан рад, почевши од припрема у Турској.

Жаргонски речено, „размазили” сте навијаче одличним интервенцијама и од вас очекују да увек будете на високом нивоу, да ли вам то ствара додатни притисак?

- Никад притисак, само одговорност и то огромну. Свестан сам да сам поставио неки стандард, то је сада постало нормално и све испод тога није довољно. Можда ми то и помаже јер се и на условно мање битним утакмицама припремам као за финале. Од мене се доста очекује и осећам велику одговорност према екипи.

Да ли вам смета што се стално потенцира да се Партизан бори за друго место, већ на старту сезоне?

- Смета ми јако! Иако је ситуација на табели тренутно таква, не сме да се потенцира и упорно прича о том другом месту.

Имате велики број младих играча који су недавно добили шансу, колико им помажете као капитен и један од најискуснијих играча?

- Доста је младих и квалитетних момака у нашем тиму, имају још много да уче. Радна етика им је добра, таленат имају и сада је све на њима и стручним људима у клубу да их изведу на пут. Наравно, и ми искуснији имамо улогу у њиховом сазревању, али превасходно највише зависи од њих самих, колико заиста желе да направе успех. Трудим се и ја да попричам са њима, укажем на неку праву ствар, али највећи фокус ми је да им односом према тренингу и утакмицама покажем како треба да се понашају.

Колико је лакше кад су Гробари поново уз вас?

- То је тема о којој више не треба причати. Навијачи су нам највећа подршка и кад испуне стадион све је много лакше. Има их много и на гостовањима и хвала им на томе.

Да ли сте у контакту са новом управом и осећају ли се те промене и у екипи?

- Јесам, стално причамо за добробит екипе. Људи имају озбиљан вољни моменат и желе добро Партизану. То је предуслов свега. Сигурно да ће им требати времена да спроведу у дело оно што желе. Већ сам једном рекао, кроз неколико месеци ће се видети рад свих нас и моћи ће да се извлаче одређени закључци. Кад кажем свих нас, мислим на екипу, стручни штаб и управу клуба.

На почетку каријере сте били нападач, шта је пресудило да станете међу стативе?

- Био сам корпулентан, тренер Радничког из Ниша ме је ставио на гол на једном турниру кад је фалио голман, по препоруци другара из улице и од тада остао на голу. Хвала Богу. Било ми је тада 10 година – закључио је Јовановић.