Kapiten Partizana: Ne sme da se priča o drugom mestu

Teške godine su iza Partizana, sušne, bez titula, trofeja, Evrope… Ali, u takvim vremenima po slavni klub iz Humske, Parni valjak je dobio vrhunskog golmana, lidera i pravog kapitena.

Aleksandar Jovanović već godinu i po dana ponosno stoji „na braniku Partizana” i čini sve da gigant sa crno-bele strane Topčidera vrati stari sjaj. U Humskoj ulici je već postao kliše: „Jovanović spasio Parni valjak”, tako je u ovoj sezoni najzaslužniji što je viceprvak Srbije okončao jesenji deo šampionata na drugom mestu.

Aleksandar je poznat kao neko ko nema dlake na jeziku i ne libi se da govori o problemima, tako je sa velikom dozom objektivnosti ocenio prvi deo sezone:

- Svi smo saglasni da smo podbacili u kvalifikacijama za evropska takmičenja. Što se Super lige tiče, verovatno smo na kontu zaslužili još koji bod više, gubili značajne bodove u nekim utakmicama koje smo igrali kod kuće i koje smo morali da dobijemo. Ali, s obzirom na to šta se sve dešavalo u klubu i oko nas u prethodnih šest meseci, izvukli smo određeni maksimum iz situacije u kojoj smo se nalazili. Pauza je došla u pravo vreme, da se konsolidujemo i pojačamo. Ali, to je već pitanje za ljude koji vode klub.

Otkako je došao u Humsku Jovanović je zaslužio epitet najvećeg aduta Parnog valjka, ali reprezentativac Srbije je skromno govorio o svojim odbranama u ovoj sezoni:

- Individualno sam dosta samokritičan i uvek gledam kad i gde sam mogao bolje. Ne volim da pričam o sebi, to ostavljam javnom mnjenju. Jedino što mogu da kažem da uvek dajem 100 odsto, nikada se ne štedim i to su naši navijači prepoznali. Kao kapiten ogromnog kluba svestan sam te težine, nosim veliku odgovornost i trudim se da se u skladu sa tim ponašam i delujem kako na terenu, tako i van njega kroz izjave, intervjue i slično.

Po čemu ćete pamtiti 2024. godinu?

- Pamtiću je kao jako turbulentnu, što bi se reklo sa dosta „up and down” situacija. Izazovna i teška godina kako za svakog Partizanovca, tako i za nas same igrače. Bilo je dosta rezultatskog rolerkostera, koji ne bi trebalo da se dešava u Partizanu. Mnogo promena, kako u igračkom kadru i stručnom štabu, tako i u upravi kluba. Nije bila laka godina, ali pokušavao sam da u svemu vidim svetlu stranu i nastavim da se borim, jer je to jedini put za koji znam u životu.

Kakva su vaša očekivanja od drugog dela sezone?

- Očekujem da se pojačamo i da uz rad sa novim trenerom napravimo kompetitivniji tim. Siguran sam da ćemo i organizaciono biti bolji kako vreme bude prolazilo. Borićemo se za trofej Kupa Srbije.

Koliko je teško kad u jednoj godini promenite petoricu trenera i u kojoj meri to utiče na vas?

- Nije lako, mnogo je to i za nas iskusnije, a mogu da zamislim kako je mlađim igračima. Ali, tako je kako je, jednostavno se desila takva godina. Nema gledanja unazad, dolazak novog šefa stručnog štaba se očekuje uskoro i onda nam sledi baš ozbiljan rad, počevši od priprema u Turskoj.

Žargonski rečeno, „razmazili” ste navijače odličnim intervencijama i od vas očekuju da uvek budete na visokom nivou, da li vam to stvara dodatni pritisak?

- Nikad pritisak, samo odgovornost i to ogromnu. Svestan sam da sam postavio neki standard, to je sada postalo normalno i sve ispod toga nije dovoljno. Možda mi to i pomaže jer se i na uslovno manje bitnim utakmicama pripremam kao za finale. Od mene se dosta očekuje i osećam veliku odgovornost prema ekipi.

Da li vam smeta što se stalno potencira da se Partizan bori za drugo mesto, već na startu sezone?

- Smeta mi jako! Iako je situacija na tabeli trenutno takva, ne sme da se potencira i uporno priča o tom drugom mestu.

Imate veliki broj mladih igrača koji su nedavno dobili šansu, koliko im pomažete kao kapiten i jedan od najiskusnijih igrača?

- Dosta je mladih i kvalitetnih momaka u našem timu, imaju još mnogo da uče. Radna etika im je dobra, talenat imaju i sada je sve na njima i stručnim ljudima u klubu da ih izvedu na put. Naravno, i mi iskusniji imamo ulogu u njihovom sazrevanju, ali prevashodno najviše zavisi od njih samih, koliko zaista žele da naprave uspeh. Trudim se i ja da popričam sa njima, ukažem na neku pravu stvar, ali najveći fokus mi je da im odnosom prema treningu i utakmicama pokažem kako treba da se ponašaju.

Koliko je lakše kad su Grobari ponovo uz vas?

- To je tema o kojoj više ne treba pričati. Navijači su nam najveća podrška i kad ispune stadion sve je mnogo lakše. Ima ih mnogo i na gostovanjima i hvala im na tome.

Da li ste u kontaktu sa novom upravom i osećaju li se te promene i u ekipi?

- Jesam, stalno pričamo za dobrobit ekipe. Ljudi imaju ozbiljan voljni momenat i žele dobro Partizanu. To je preduslov svega. Sigurno da će im trebati vremena da sprovedu u delo ono što žele. Već sam jednom rekao, kroz nekoliko meseci će se videti rad svih nas i moći će da se izvlače određeni zaključci. Kad kažem svih nas, mislim na ekipu, stručni štab i upravu kluba.

Na početku karijere ste bili napadač, šta je presudilo da stanete među stative?

- Bio sam korpulentan, trener Radničkog iz Niša me je stavio na gol na jednom turniru kad je falio golman, po preporuci drugara iz ulice i od tada ostao na golu. Hvala Bogu. Bilo mi je tada 10 godina – zaključio je Jovanović.