Наизглед обичан човек и без чаробног штапића. Не говори превише и не воли да се експонира – то је основни разлог што је, иако већ две и по године председник Војводине и председник Заједнице клубова и даље у сенци сопствених подухвата. Зато се и данас памти одушевљење свих у Војводини кад је прихватио да буде председник и касније једногласно изабран за првог човека Заједнице Супер и Прве лиге Србије упркос чињеници да су многи други клубови за своје функционере желели председничку функцију... Драгољуб Збиљић!
Прихватио је позив за долазак у Спортски журнал и кућу „Политика“ без резерве, упркос многобројним обавезама, пре свих у „МАНЕКС групи“ и фирми „Енерготехника Јужна Бачка“ која данас приходује невероватних 360 милиона евра и која ће учествовати у изградњи Националног стадиона у вредности од 152 милина евра заједно са још 38 фирми... Драгољуб Збиљић је пре свих престижних спортских функција стекао репутацију озбиљног пословног човека – у сваком погледу угледног бизнисмена и зато његово гостовање у нашој редакцији има посебну тежину.
Ви сте први човек, пре свега изузетно успешне привредне корпорације МАНЕКС групе и Енерготехнике Јужна Бачка, председник сте СД и ФК Војводина, председник Заједнице Супер и Прве лиге Србије... како усклађујете све обавезе, посебно како успевате да одржите имиџ преозбиљног привредника и одличног спортског функционера?
- Пре свега живим дисциплинован живот, уредан, тачан, прецизан, са доста спавања. Сан ме штити од изазова и стресова. Верујем у природу, започињем дан с 10 километара брзим ходом и припреме за све што ме тог дана очекује. Друго: јако верујем у свој тим људи којима сам окружен. Преко 2.500 запослених у целом систему, морате да верујете у људе које делегирате за одређене области и практично сви резултати које смо остварили су тимски. Дан почињем са својим тимом, у консултацијама смо, великим плановима које гледамо да реализујемо и засад на свим пољима то иде задовољавајуће, да не кажем – добро.
Спортску мисију почели сте у фудбалу, затим сте преузели бригу о одбојкашима?
- Кратко сам био потпредседник ФК Војводина 2016. године, сарађивао сам и тада са Ненадом Лалатовићем. Имали смо успешну мисију у Европи, били близу Лиге УЕФА, играли са АЗ Алкмаром, изгубили 3:0 и ту је некако стало све. Пре тога успели смо да избацимо Динамо Кијев. Мислим да је то била добра европска сезона, девет кола били смо први на табели, тек у 9. смо изгубили ту позицију. Због неких административних препрека и начина на који је тада функционисао клуб, Скупштина није била направљена по мојој мери, одлучио сам да се померим и да наставим да радим у одбојци.
МИНУС 12,8 МИЛИОНА ЕВРА ПРЕТВОРИО У ПЛУС 1,9
За пет година председниковања у ОК, Војводина је освојила пет шампионских титула упркос доминацији Звезде и Партизана пре тога?
- Освојили смо пет титула, два Купа, играли у Лиги шампиона, Нови Сад је заиста град одбојке. Чини ме срећним то. Рецепт је увек исти и то ћемо сад да урадимо и у фудбалу: прво ћемо да вратимо велике војводинаше који осећају клуб, град... и који су раније остварили велике резултате. Ту су били Слободан Бошкан, Ђорђе Ђурић, Никола Салатић... - људи који су играли у репрезентацији дуги низ година, освајали медаље, знају како се праве врхунски резултати и шта је потребно да се уложи. Опет се враћам на почетак приче: волим да верујем у тим људи који формирам и у коме свако ради свој део посла. Мој део увек је био правно финансијски: да обезбедим стабилност и јасне маргине у којима функционише клуб, а њихово да у стручном делу развију играче, тако да се то показало као добро и везали смо пет титула.
Фудбалски клуб Војводина је деценијама у запећку вечитих ривала, ваш долазак је имао за први циљ стабилизацију, затим и повратак у врх који је у међувремену препуштен Чукаричком, ТСЦ-у...
- Кад сам 2022. дошао, клуб је организационо и финансијски доста лоше стајао. Предуслов да уђем, био је да моји ревизори провере стање како после уласка не бих имао финансијска изненађења, да знам где улазим и имам чисту ситуацију. Констатовали смо тада губитак од 12, 8 милиона евра, седам неисплаћених плата, што је био минус... Плус: инфраструктура, тренинг центар који Војводина поседује, нешто је што мали број клубова на Балкану има, географски смо позиционирани јако добро, традиција клуба је феноменална, препознао сам себе као неког ко може да стане на чело клуба и да се заједно са својим тимом појави као чувар традиције ФК Војводине. И то је био највећи изазов. Ушли смо, направили план, кренули полако да топимо минус и у овом тренутку ФК Војводина више није у минусу, напротив, у плусу смо, биланс ће се видети – 1,9 милиона евра је сада позитиван капитал клуба и то је оно чиме се хвалимо. И сад ћемо да нападнемо позитивне резултате. Зашто су Чукарички и ТСЦ били испред нас? Зато што су били формирани као приватни, функционишу тако што се брзо доносе одлуке... Ми смо радили на томе, достигли смо их и може да се очекује у наредном периоду да се Војводина врати на своју позицију и да више нема проблема... Притом, сви комплименти Чукаричком и ТСЦ-у за све што раде.
Није се пре вас дешавало да кандидат за председника Заједнице Супер и Прве лиге добије једногласну подршку. Чиме сте „купили“поверење осталих клубова у лето 2022, да ли је Војводина коначно заузела позицију која је реално, требало да јој припадне од „одласка Динама, Хајдука, Сарајева“...
- По Статуту Црвена звезда и Партизан не могу да дају председника Заједнице. Мислим да су: моја отвореност и директна комуникација са свим клубовима, рад без рукавица, разговори, допринели да и Војводина као клуб а и ја имамо са свима коректне односе. Било је много тешких утакмица које смо изгубили – знали смо да честитамо. Било је много судијских грешака – знали смо да прећутимо. Кренули смо да подижемо наш клуб и целу лигу на виши ниво господства. Велики број клубова ме је позвао пре кандидатуре, питали су да ли бих прихватио и ја сам са задовољством прихватио кандидатуру. Част, али и одговорност је да као представник Војводине будем председник Заједнице клубова. Војводина која је изнедрила толики број репрезентативаца: од Ланета Јовановића, Милоша Красића, Гојка Качара, Сергеја и Вање Милинковић-Савића, Душана Тадића, Михаила Јовановића – нема у Фудбалском савезу никога... Драго ми је да сам то ја и пробаћу да оправдам очекивања: да унапредимо лигу и све релације унутар...
Да ли је тешко водити Војводину?
- Искрено и није. То је толика част да то не доживљавам ни као обавезу. Мени је то привилегија у којој уживам и волео бих да потраје и да нас прате резултати, да почнемо да у континуитету играмо европске лиге. Ми смо већ почели да правимо мостове за европским клубовима. У последњих месец дана као председник Војводине био сам гост Ференцвароша и генералног спонзора, после тога и власника Олимпијакоса. Комуникације су на озбиљно високом нивоу, наш клуб препознат је у окружењу. На крају испада да је најтеже у својој држави доказати квалитет и да вас много боље виде у иностранству него овде.
Да ли је стресно?
- Стресно је пуно. Јер, управо Војводина као клуб са великом традицијом мора да буде господствена. Не постоји ривал који нас је победио да нисам пришао да му честитам. Чак и да смо имали нешто да прокоментаришемо с обзиром на неке судијске грешке, радили смо то неколико дана касније кад се охладе главе... Све су то стресови, сваки пораз вас тера као знак поред пута да размишљате: зашто сам скренуо погрешно? Морате да размишљате како даље, а да све време чувате традицију клуба која је господствена...
Колики је буџет клуба?
- Ове године је 10,5 милиона евра. За следећу је 12,8.
Војводина је данас стабилан – клуб без финансијских проблема, шта је кочи да буде још боља?
- Сматрам да је обавеза предсеника, дакле моја, да обезбедим финансијку стабилност клуба и да учиним све да функционише као модеран, европски, фудбалски клуб. Војводина има мене као највећу предност, али и највећу ману... Да бисмо изашли из минуса морали смо да имамо велику фреквенцију играча који су одлазили и долазили. Ми смо у свему томе правили озбиљни финансијски плус: играче који су довођени за 100-200.000 евра продавали смо за милион, милион и по и три и захваљујући тим прелазним роковима у којима смо се понашали тржишно, изашли смо успешно. Нисмо имали огромне спонзоре, морали смо да се окренемо себи. Сад кад смо изашли из минуса, дошли смо на то да се прелазни рок сведе на једну-две продаје и толико довођења... Кад год мењате тим, потребан је период да се он адаптира. Колико понуда имамо сада могли бисмо да приходујемо преко 15 милиона евра у овом прелазном року. Као економиста могу да констатујем да је то феноменално, али, не бих имао право да кажем спортском сектору и тренеру да желим да завршим на другом месту. Али, ако им сачувам тим и доведем још једног или двојицу фудбалера и кажем хоћу да будете други, не видим које објашњење могу да ми дају кад је плата на време, све је плаћено, а играчи доведени у односу на њихове захтеве.
ВОЈВОДИНА ИМА ПРАВО ДА САЊА ВЕЛИКЕ СНОВЕ
Може ли Војводина с вама на челу да стигне до тога да се за годину-две-три, озбиљно умеша у борбу за титулу?
- Ја сам 2022. кад сам дошао дао врло прецизну изјаву да Војводина жели да учини све што је до ње да у сезони 2025/26 нападне титулу. Та моја изјава коришћена је у свакој сезони, а ја сам знао да морамо да прођемо кроз финансијско правну реорганизацију, сад иде и спортски сектор и после тога треба да нападнемо велике резултате. Да ли смо спремни за сезону 2025/26 – видећемо, радимо све што је до нас, имамо велику жељу. Ако смо могли 1989, зашто не бисмо 2026? Војводина као клуб с традицијом има право да сања велике снове. На крају, ја тражим од својих људи у тиму, од играча, запослених у клубу и спортском сектору да ту лествицу дижемо високо, па и ако је не прескочимо, онда ћемо да кажемо да смо незадовољни неким другим местом, а не да ћемо да будемо задовољни да се нађемо међу четири, а кад се као сад нађемо на шестом месту – да тражимо оправдања. И онда смо незадовољни. Ја сам врло незадовољан, не може Војводина да буде шеста! Војводина мора да буде међу прва три! Радићемо све што је до нас, пратићемо те знакове поред пута и те поразе које смо имали да то исправљамо и да потпуно спремни уђемо у наредну сезону и пробамо да урадимо што је до нас.
Шта вам недостаје да би сте то урадили, какву Војводину желите да видите?
- Недостају нам навијачи! Недостаје нам пун стадион, енергија, једноставно, тај број навијача сада је просечно око 3.000, а у првој сезони кад сам дошао био је око 6.000. Шта то значи? Погрешно је веровати да један човек има чаробни штапић. Кад би то било тако, онда би ПСЖ био владар Европе, ако бисмо причали о новцу само. Све је процес и желим да већ на пролеће остваримо неке велике победе којима ћемо да вратимо поверење људи. Вероватно су с правом напустили стадион, имају своје разлоге, а на нама је да на пролеће великим победама вратимо публику и да онда са пуним трибинама кренемо у нову сезону јер без те енергије не можете. Све је у реду, новац, организација, играчи, али без навијача – не може. То је један правац, а други, под хитно треба да уведемо више војводинаша, више клинаца у наш тим. Војводина је клуб с традицијом своје омладинске школе и не може да игра са оволико странаца. Имали смо међутим геп у неким генерацијама, отишли су неки најбољи играчи пре те 2022. кад сам дошао. Сад чекамо да сазру клинци из 2008,09,10... и нормално неки странци које навијачи воле као што је Сери... Кад дођу велике победе, кад се врати публика и буде нас 10-12.000 на трибинама, неће бити било коме једноставно ко дође у Нови Сад, без обзира да ли је Текстилац или Партизан.
Колико сте новца уложили у одбојку? Рукомет? У Спортско друштво Војводина чији сте председник?
- Улажемо више од пет милиона евра годишње у спорт.
Колико сте уложили у фудбал?
- Прве сезоне кад сам дошао – 4,5 милиона евра.
Исплати ли се?
- Исплати се. Кад дођете у тренинг центар Војводине и видите све те клинце који тренирају за које препознајете да ће бити будућност Србије... Мени је Србија изнад свега. Све ово што радимо је да би се сутра појавио неки репрезентативац и на најбољи начин репрезентовао и ваш клуб, град... Ви сте учествовали у стварању његове каријере. Не волим израз „ми смо га створили“, не нисмо га створили, али смо учествовали.. Поготово што очекујем и лепе резултате Војводине у будућности и кажем: једва чекам да почнемо да играмо неку од УЕФА лига. Начин на који је Војводина била дочекана у Амстердаму на утакмици са Ајаксом говори да они знају све о нама: о Бошкову, Веселиновићу, подразумева се и због Тадића који је оставио дубок траг тамо. Сањам да Војводина константно игра у Лиги Европе или Лиги конференције.
Прилично сте везани за Војводину
- Моји сви планови везани су за Србију. Војводина је најстарији српски клуб... ја јесам локал патриота, али сам пре свега неко ко разуме своју државу и желим да она увек иде напред. Такође желим да ФК Војводина унапреди колико може српски фудбал и да учествујемо у стварању неких нових репрезентативаца. И да Војводина расте заједно са комплетном лигом. Јер, ако расте само један клуб, а сви остали падају, нешто не ваља... Ја желим да сви идемо напред. Од студентских дана кад сам први пут ушао на стадион и чувени Мирко Пикац Алексић дао победоносни гол Земуну, још увек чувам улазницу са те утакмице, па све до данас сам страствени навијач Војводине и желим да мој клуб успе и да побеђује али не на уштрб других. Желим да јача ривалитет, да сви растемо, а врх свега буде успех репрезентације на светским и европским првенствима.
Хвале вас сви: фудбалски, одбојкашки, лепо говоре о вама и рукометни људи... У чему је тајна вашег сензибилитета?
- Волим да будем искрен и то некад изазове реакције, али, отворен сам и оним чиме се бавим показујем да волим и да ми је стало до тога.
Мало људи жели да похвали строге људе...
- Строг јесам , али и правичан. Можда је то тајна за похвале.
Да ли је Јаношу Жемберију лакше да води ТСЦ јер је само његов, а Војводина је свачија по мало – ваша највише у делу кад се улаже и одговара за резултате...
- Није, за мене јенајлакше и најлепше је водити Фудбалски клуб Војводина и Спортско друштво Војводину и то је испуњено страшћу, љубави, жељом за успехом, нешто што не бих мењао ни са ким. Уживам у својој фотељи и желим да водим све те људе око себе а који чине Војводину ка великим резултатима – закључио је Драгољуб Збиљић.
Многи би рекли „прави човек на правом месту, али, за одбојкаше, рукометаше и фудбалере Војводине, Збиљић је много више од тога...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
