Dragoljub Zbiljić: Sanjam da Vojvodina konstantno igra u nekoj od UEFA liga

Naizgled običan čovek i bez čarobnog štapića. Ne govori previše i ne voli da se eksponira – to je osnovni razlog što je, iako već dve i po godine predsednik Vojvodine i predsednik Zajednice klubova i dalje u senci sopstvenih poduhvata. Zato se i danas pamti oduševljenje svih u Vojvodini kad je prihvatio da bude predsednik i kasnije jednoglasno izabran za prvog čoveka Zajednice Super i Prve lige Srbije uprkos činjenici da su mnogi drugi klubovi za svoje funkcionere želeli predsedničku funkciju... Dragoljub Zbiljić!

Prihvatio je poziv za dolazak u Sportski žurnal i kuću „Politika“ bez rezerve, uprkos mnogobrojnim obavezama, pre svih u „MANEKS grupi“ i firmi „Energotehnika Južna Bačka“ koja danas prihoduje neverovatnih 360 miliona evra i koja će učestvovati u izgradnji Nacionalnog stadiona u vrednosti od 152 milina evra zajedno sa još 38 firmi... Dragoljub Zbiljić je pre svih prestižnih sportskih funkcija stekao reputaciju ozbiljnog poslovnog čoveka – u svakom pogledu uglednog biznismena i zato njegovo gostovanje u našoj redakciji ima posebnu težinu.

Vi ste prvi čovek, pre svega izuzetno uspešne privredne korporacije MANEKS grupe i Energotehnike Južna Bačka, predsednik ste SD i FK Vojvodina, predsednik Zajednice Super i Prve lige Srbije... kako usklađujete sve obaveze, posebno kako uspevate da održite imidž preozbiljnog privrednika i odličnog sportskog funkcionera?

- Pre svega živim disciplinovan život, uredan, tačan, precizan, sa dosta spavanja. San me štiti od izazova i stresova. Verujem u prirodu, započinjem dan s 10 kilometara brzim hodom i pripreme za sve što me tog dana očekuje. Drugo: jako verujem u svoj tim ljudi kojima sam okružen. Preko 2.500 zaposlenih u celom sistemu, morate da verujete u ljude koje delegirate za određene oblasti i praktično svi rezultati koje smo ostvarili su timski. Dan počinjem sa svojim timom, u konsultacijama smo, velikim planovima koje gledamo da realizujemo i zasad na svim poljima to ide zadovoljavajuće, da ne kažem – dobro.

Sportsku misiju počeli ste u fudbalu, zatim ste preuzeli brigu o odbojkašima?

- Kratko sam bio potpredsednik FK Vojvodina 2016. godine, sarađivao sam i tada sa Nenadom Lalatovićem. Imali smo uspešnu misiju u Evropi, bili blizu Lige UEFA, igrali sa AZ Alkmarom, izgubili 3:0 i tu je nekako stalo sve. Pre toga uspeli smo da izbacimo Dinamo Kijev. Mislim da je to bila dobra evropska sezona, devet kola bili smo prvi na tabeli, tek u 9. smo izgubili tu poziciju. Zbog nekih administrativnih prepreka i načina na koji je tada funkcionisao klub, Skupština nije bila napravljena po mojoj meri, odlučio sam da se pomerim i da nastavim da radim u odbojci.

MINUS 12,8 MILIONA EVRA PRETVORIO U PLUS 1,9

Za pet godina predsednikovanja u OK, Vojvodina je osvojila pet šampionskih titula uprkos dominaciji Zvezde i Partizana pre toga?

- Osvojili smo pet titula, dva Kupa, igrali u Ligi šampiona, Novi Sad je zaista grad odbojke. Čini me srećnim to. Recept je uvek isti i to ćemo sad da uradimo i u fudbalu: prvo ćemo da vratimo velike vojvodinaše koji osećaju klub, grad... i koji su ranije ostvarili velike rezultate. Tu su bili Slobodan Boškan, Đorđe Đurić, Nikola Salatić... - ljudi koji su igrali u reprezentaciji dugi niz godina, osvajali medalje, znaju kako se prave vrhunski rezultati i šta je potrebno da se uloži. Opet se vraćam na početak priče: volim da verujem u tim ljudi koji formiram i u kome svako radi svoj deo posla. Moj deo uvek je bio pravno finansijski: da obezbedim stabilnost i jasne margine u kojima funkcioniše klub, a njihovo da u stručnom delu razviju igrače, tako da se to pokazalo kao dobro i vezali smo pet titula.

Fudbalski klub Vojvodina je decenijama u zapećku večitih rivala, vaš dolazak je imao za prvi cilj stabilizaciju, zatim i povratak u vrh koji je u međuvremenu prepušten Čukaričkom, TSC-u...

- Kad sam 2022. došao, klub je organizaciono i finansijski dosta loše stajao. Preduslov da uđem, bio je da moji revizori provere stanje kako posle ulaska ne bih imao finansijska iznenađenja, da znam gde ulazim i imam čistu situaciju.  Konstatovali smo tada gubitak od 12, 8 miliona evra, sedam neisplaćenih plata, što je bio minus... Plus: infrastruktura, trening centar koji Vojvodina poseduje, nešto je što mali broj klubova na Balkanu ima, geografski smo pozicionirani jako dobro, tradicija kluba je fenomenalna, prepoznao sam sebe kao nekog ko može da stane na čelo kluba i da se zajedno sa svojim timom pojavi kao čuvar tradicije FK Vojvodine. I to je bio najveći izazov. Ušli smo, napravili plan, krenuli polako da topimo minus i u ovom trenutku FK Vojvodina više nije u minusu, naprotiv, u plusu smo, bilans će se videti – 1,9 miliona evra je sada pozitivan kapital kluba i to je ono čime se hvalimo. I sad ćemo da napadnemo pozitivne rezultate. Zašto su Čukarički i TSC bili ispred nas? Zato što su bili formirani kao privatni, funkcionišu tako što se brzo donose odluke... Mi smo radili na tome, dostigli smo ih i može da se očekuje u narednom periodu da se Vojvodina vrati na svoju poziciju i da više nema problema... Pritom, svi komplimenti Čukaričkom i TSC-u za sve što rade.

Nije se pre vas dešavalo da kandidat za predsednika Zajednice Super i Prve lige dobije jednoglasnu podršku. Čime ste „kupili“poverenje ostalih klubova u leto 2022, da li je Vojvodina konačno zauzela poziciju koja je realno, trebalo da joj pripadne od „odlaska Dinama, Hajduka, Sarajeva“...

- Po Statutu Crvena zvezda i Partizan ne mogu da daju predsednika Zajednice. Mislim da su: moja otvorenost i direktna komunikacija sa svim klubovima, rad bez rukavica, razgovori, doprineli da i Vojvodina kao klub a i ja imamo sa svima korektne odnose. Bilo je mnogo teških utakmica koje smo izgubili – znali smo da čestitamo. Bilo je mnogo sudijskih grešaka – znali smo da prećutimo. Krenuli smo da podižemo naš klub i celu ligu na viši nivo gospodstva. Veliki broj klubova me je pozvao pre kandidature, pitali su da li bih prihvatio i ja sam sa zadovoljstvom prihvatio kandidaturu.  Čast, ali i odgovornost je da kao predstavnik Vojvodine budem predsednik Zajednice klubova. Vojvodina koja je iznedrila toliki broj reprezentativaca: od Laneta Jovanovića, Miloša Krasića, Gojka Kačara, Sergeja i Vanje Milinković-Savića, Dušana Tadića, Mihaila Jovanovića – nema u Fudbalskom savezu nikoga... Drago mi je da sam to ja i probaću da opravdam očekivanja: da unapredimo ligu i sve relacije unutar...

Da li je teško voditi Vojvodinu?

- Iskreno i nije. To je tolika čast da to ne doživljavam ni kao obavezu. Meni je to privilegija u kojoj uživam i voleo bih da potraje i da nas prate rezultati, da počnemo da u kontinuitetu igramo evropske lige. Mi smo već počeli da pravimo mostove za evropskim klubovima. U poslednjih mesec dana kao predsednik Vojvodine bio sam gost Ferencvaroša i generalnog sponzora, posle toga i vlasnika Olimpijakosa. Komunikacije su na ozbiljno visokom nivou, naš klub prepoznat je u okruženju. Na kraju ispada da je najteže u svojoj državi dokazati kvalitet i da vas mnogo bolje vide u inostranstvu nego ovde.

Da li je stresno?

- Stresno je puno. Jer, upravo Vojvodina kao klub sa velikom tradicijom mora da bude gospodstvena. Ne postoji rival koji nas je pobedio da nisam prišao da mu čestitam. Čak i da smo imali nešto da prokomentarišemo s obzirom na neke sudijske greške, radili smo to nekoliko dana kasnije kad se ohlade glave... Sve su to stresovi, svaki poraz vas tera kao znak pored puta da razmišljate: zašto sam skrenuo pogrešno? Morate da razmišljate kako dalje, a da sve vreme čuvate tradiciju kluba koja je gospodstvena...

Koliki je budžet kluba?

- Ove godine je 10,5 miliona evra. Za sledeću je 12,8.

Vojvodina je danas stabilan – klub bez finansijskih problema, šta je koči da bude još bolja?

- Smatram da je obaveza predsenika, dakle moja, da obezbedim finansijku stabilnost kluba i da učinim sve da funkcioniše kao moderan, evropski, fudbalski klub. Vojvodina ima mene kao najveću prednost, ali i najveću manu... Da bismo izašli iz minusa morali smo da imamo veliku frekvenciju igrača koji su odlazili i dolazili. Mi smo u svemu tome pravili ozbiljni finansijski plus: igrače koji su dovođeni za 100-200.000 evra prodavali smo za milion, milion i po i tri i zahvaljujući tim prelaznim rokovima u kojima smo se ponašali tržišno, izašli smo uspešno. Nismo imali ogromne sponzore, morali smo da se okrenemo sebi. Sad kad smo izašli iz minusa, došli smo na to da se prelazni rok svede na jednu-dve prodaje i toliko dovođenja... Kad god menjate tim, potreban je period da se on adaptira. Koliko ponuda imamo sada mogli bismo da prihodujemo preko 15 miliona evra u ovom prelaznom roku. Kao ekonomista mogu da konstatujem da je to fenomenalno, ali, ne bih imao pravo da kažem sportskom sektoru i treneru da želim da završim na drugom mestu. Ali, ako im sačuvam tim i dovedem još jednog ili dvojicu fudbalera i kažem hoću da budete drugi, ne vidim koje objašnjenje mogu da mi daju kad je plata na vreme, sve je plaćeno, a igrači dovedeni u odnosu na njihove zahteve.

VOJVODINA IMA PRAVO DA SANjA VELIKE SNOVE

Može li Vojvodina s vama na čelu da stigne do toga da se za godinu-dve-tri, ozbiljno umeša u borbu za titulu?

- Ja sam 2022. kad sam došao dao vrlo preciznu izjavu da Vojvodina želi da učini sve što je do nje da u sezoni 2025/26 napadne titulu. Ta moja izjava korišćena je u svakoj sezoni, a ja sam znao da moramo da prođemo kroz finansijsko pravnu reorganizaciju, sad ide i sportski sektor i posle toga treba da napadnemo velike rezultate. Da li smo spremni za sezonu 2025/26 – videćemo, radimo sve što je do nas, imamo veliku želju. Ako smo mogli 1989, zašto ne bismo 2026? Vojvodina kao klub s tradicijom ima pravo da sanja velike snove. Na kraju, ja tražim od svojih ljudi u timu, od igrača, zaposlenih u klubu i sportskom sektoru da tu lestvicu dižemo visoko, pa i ako je ne preskočimo, onda ćemo da kažemo da smo nezadovoljni nekim drugim mestom, a ne da ćemo da budemo zadovoljni da se nađemo među četiri, a kad se kao sad nađemo na šestom mestu – da tražimo opravdanja. I onda smo nezadovoljni. Ja sam vrlo nezadovoljan, ne može Vojvodina da bude šesta! Vojvodina mora da bude među prva tri! Radićemo sve što je do nas, pratićemo te znakove pored puta i te poraze koje smo imali da to ispravljamo i da potpuno spremni uđemo u narednu sezonu i probamo da uradimo što je do nas.

Šta vam nedostaje da bi ste to uradili, kakvu Vojvodinu želite da vidite?

- Nedostaju nam navijači! Nedostaje nam pun stadion, energija, jednostavno, taj broj navijača sada je prosečno oko 3.000, a u prvoj sezoni kad sam došao bio je oko 6.000. Šta to znači? Pogrešno je verovati da jedan čovek ima čarobni štapić. Kad bi to bilo tako, onda bi PSŽ bio vladar Evrope, ako bismo pričali o novcu samo. Sve je proces i želim da već na proleće ostvarimo neke velike pobede kojima ćemo da vratimo poverenje ljudi. Verovatno su s pravom napustili stadion, imaju svoje razloge, a na nama je da na proleće velikim pobedama vratimo publiku i da onda sa punim tribinama krenemo u novu sezonu jer bez te energije ne možete. Sve je u redu, novac, organizacija, igrači, ali bez navijača – ne može. To je jedan pravac, a drugi, pod hitno treba da uvedemo više vojvodinaša, više klinaca u naš tim. Vojvodina je klub s tradicijom svoje omladinske škole i ne može da igra sa ovoliko stranaca. Imali smo međutim gep u nekim generacijama, otišli su neki najbolji igrači pre te 2022. kad sam došao. Sad čekamo da sazru klinci iz 2008,09,10... i normalno neki stranci koje navijači vole kao što je Seri... Kad dođu velike pobede, kad se vrati publika i bude nas 10-12.000 na tribinama, neće biti bilo kome jednostavno ko dođe u Novi Sad, bez obzira da li je Tekstilac ili Partizan.

Koliko ste novca uložili u odbojku? Rukomet? U Sportsko društvo Vojvodina čiji ste predsednik?

- Ulažemo više od pet miliona evra godišnje u sport.

Koliko ste uložili u fudbal?

- Prve sezone kad sam došao – 4,5 miliona evra.

Isplati li se?

- Isplati se. Kad dođete u trening centar Vojvodine i vidite sve te klince koji treniraju za koje prepoznajete da će biti budućnost Srbije... Meni je Srbija iznad svega. Sve ovo što radimo je da bi se sutra pojavio neki reprezentativac i na najbolji način reprezentovao i vaš klub, grad... Vi ste učestvovali u stvaranju njegove karijere. Ne volim izraz „mi smo ga stvorili“, ne nismo ga stvorili, ali smo učestvovali.. Pogotovo što očekujem i lepe rezultate Vojvodine u budućnosti i kažem: jedva čekam da počnemo da igramo neku od UEFA liga. Način na koji je Vojvodina bila dočekana u Amsterdamu na utakmici sa Ajaksom govori da oni znaju sve o nama: o Boškovu, Veselinoviću, podrazumeva se i zbog Tadića koji je ostavio dubok trag tamo. Sanjam da Vojvodina konstantno igra u Ligi Evrope ili Ligi konferencije.

Prilično ste vezani za Vojvodinu

- Moji svi planovi vezani su za Srbiju. Vojvodina je najstariji srpski klub... ja jesam lokal patriota, ali sam pre svega neko ko razume svoju državu i želim da ona uvek ide napred. Takođe želim da FK Vojvodina unapredi koliko može srpski fudbal i da učestvujemo u stvaranju nekih novih reprezentativaca. I da Vojvodina raste zajedno sa kompletnom ligom. Jer, ako raste samo jedan klub, a svi ostali padaju, nešto ne valja... Ja želim da svi idemo napred. Od studentskih dana kad sam prvi put ušao na stadion i čuveni Mirko Pikac Aleksić dao pobedonosni gol Zemunu, još uvek čuvam ulaznicu sa te utakmice, pa sve do danas sam strastveni navijač Vojvodine i želim da moj klub uspe i da pobeđuje ali  ne na uštrb drugih. Želim da jača rivalitet, da svi rastemo, a vrh svega bude uspeh reprezentacije na svetskim i evropskim prvenstvima.

Hvale vas svi: fudbalski, odbojkaški, lepo govore o vama i rukometni ljudi... U čemu je tajna vašeg senzibiliteta?

- Volim da budem iskren i to nekad izazove reakcije, ali, otvoren sam i onim čime se bavim pokazujem da volim i da mi je stalo do toga.

Malo ljudi želi da pohvali stroge ljude...

- Strog jesam , ali i pravičan. Možda je to tajna za pohvale.

Da li je Janošu Žemberiju lakše da vodi TSC jer je samo njegov, a Vojvodina je svačija po malo – vaša najviše u delu kad se ulaže i odgovara za rezultate...

- Nije, za mene jenajlakše i najlepše je voditi Fudbalski klub Vojvodina i Sportsko društvo Vojvodinu i to je ispunjeno strašću, ljubavi, željom za uspehom, nešto što ne bih menjao ni sa kim. Uživam u svojoj fotelji i želim da vodim sve te ljude oko sebe a koji čine Vojvodinu ka velikim rezultatima – zaključio je Dragoljub Zbiljić.

Mnogi bi rekli „pravi čovek na pravom mestu, ali, za odbojkaše, rukometaše i fudbalere Vojvodine, Zbiljić je mnogo više od toga...