Звезда је рођена - Плес на стадиону Судуве учинио је да Нина схвати колико је важно бити виђен на било који начин, на телевизији или друштвеним мрежама (ВИДЕО)

Звезда се не постаје. Звезда се рађа.

То је јасно одмах пошто се Нина Матејић захвали на честитки за добијање Златне лопте ФСС.

- Ово је само прва. Биће их још. Тек сам почела.

Ако неко помисли да је 19-годишњакиња полетела у облаке после освајања Златне копачке Првенства Европе за омладинке, кандидатуре за награду ФИФА за најлепши гол године и проглашења за најбољу српску фудбалерку одмах мења утисак.

- Све награде су за оно што је било. Више ме занима шта ће бити сутра. Награде ми показују да сам на добром путу, да радим добро, али у фудбалу не постоји јуче. Желим да сутра будем боља него што сам данас.

Говори јасно, гласно и без тренутака у којима тражи речи. Лако ставља до знања да је не муче тинејџерске недоумице. Каже да је таква порасла уз фудбал.

- Откако сам потрчала за лоптом морала сам да будем боља од јачих и старијих. Играла сам у екипама са дечацима, а дешавало се да једног дана играм за кадетску, а следећег за омладинску репрезентацију. Није ми било тешко. Играла бих фудбал по цео дан, али кад дођу утакмице онда се види ко је од чега направљен, а ја сам увек желела само да будем боља од свих на терену.

Годину у којој је прославила 19. рођендан памтиће по дуплој круни са Црвеном звездом, петим местом Србије на Европском првенству омладинки, Златној лопти ФСС...

Све оно за шта је био неопходан дугогодишњи рад стало је у неколико секунди утакмице против Енглеске у Литванији...

- Да, тај гол против Енглеске... Све је променио и од тог дана је почело ово „лудило“...

Омладинке Србије су 17. јула играле против Енглеске. На стадиону у Маријанпуљу тек је почео 68. минуту. Нина је на средини поља противница кренула ка лопти коју јој је послала Милица Стојић. Окренута леђима голу прихватила ју је десном спољном и нестала из видног поља Енглескиње. Претрчала је другу противницу, на ивици шеснаестерца се окренула на лопти тако да су се две Енглескиње судариле, а она затим елегантно пласирала лопту поред немоћног голмана.

- Све сам радила инстиктивно. Потез по потез да задржим лопту. Окренула сам се на лопти јер сам мислила да ће ми побећи. Саиграчице су ми одмах рекле да су одушевљене, али тек после утакмице, кад смо гледале снимак на телефонима, видела сам шта сам урадила.

Видео је и цео свет. ФИФА је ремек-дело номиновала за награду „Марта“ у избору за најлепши гол године.

- Тек је то било изненађење. Листајући вести на телефону на тренутак сам видела своју фотографију поред Мартине. То ме збунило. Марта ми је омиљена фудбалерка, најбоља је свих времена, и шта ћу ја са њом на тој слици? Вратила сам се на вест и видела о чему се ради.

Награду је добила баш Марта. Нина каже да се награди није ни надала.

- У конкуренцији су биле фудбалерке из Бразила, Немачке, Француске, Енглеске, Италије... Све су постигле дивне голове, а долазе из великих земаља са дугом традицијом женског фудбала. Ја из Србије нисам имала шансу. Овде људи нису знали ни да могу да гласају на сајту ФИФА.

???????? Stop that, Nina Matejić ????#U19WEURO || #WEURO2025 pic.twitter.com/h94Y9rfHkc

— UEFA Women's EURO 2025 (@WEURO2025) December 3, 2024

Тренутак инспирације је награђен на начин који Матејићева сматра значајнијим.

- Гол је приказан на телевизијама, може да се види на друштеним мрежама, прича се о њему... О нашем учешћу на Европском првенству знала је родбина и понеко ко прати женски фудбал. Тај гол је помогао да се прича о нама, а помогао је и мени, чуло се и моје име по свету.

Плес на стадиону Судуве учинио је да схвати колико је важно бити виђен на било који начин, на телевизији или друштвеним мрежама.

- Женски клубови и репрезентација су код нас невидљиви. У последње време нешто се мало променило. Веће је интересовање кад игра репрезентација, али не свуда. У Београду против Словачке на утакмицу су дошли наши родитељи и пријатељи. У Лесковцу против Шкотске је било 3.000 људи. Било је много девојчица и све су знале наша имена. Било је дивно.

Утакмица против Шкотске показала је и другу страну медија. Поклоњен дрес једној девојчици „пунио“ је сајтове.

- Свуда су били наслови „Нина скинула дрес“. Само им је то било важно. То је била најважнија вест са утакмице. Нису хтели да виде да сам морала да изаберем једну од десетак девојчица да јој дам дрес и нико да се пита како сам се осећала што не могу да га поклоним свакој од њих.

Скретање с теме настављено је и на свечаности доделе Златне лопте.

- Приметили су да сам дошла у хаљини и на штиклама. У чему бих дошла? У копачкама? Не би ми сметало, али није ред ни прилика. Зна се како се где долази. Да ли би неко нагласио да је фудбалер дошао у елегантном оделу и ципелама?

Кад дође до тема о хаљинама и штиклама Нина прича у даху.

- И даље ме питају зашто играм фудбал? Толико пута сам га чула да сад одговарам тако што „преврнем очима“. Не могу ни да замислим колико су пута исто питање чуле саиграчице из А репрезентације. Не смем ни да их питам. Нико не пита зашто мушкарци не играју одбојку, а то је, кажу, спорт за жене.

Брецне се и на примедбу да привлачи пажњу на друштвеним мрежама.

- Мислим да људи не схватају којој генерацији припадам. Друштвене мреже су се појавиле пре него што сам се родила. То је свет моје генерације. Нормално је

поставим фотографију на Инстаграм, а тамо их има више са утакмица него са летовања или зимовања на која и не памтим кад сам последњи пут ишла. 

Фудбал се, ипак, увек враћа у први план, а Нина намерава да направи „широки кадар“. Репрезентација је пред сменом генерације. Новом таласу је потребан вођа. Истиче кандидатуру.

- Немам проблем са великим очекивањима. Хоћу да будем вођа новог таласа. Наравно, мораћемо још много да радимо и учимо да бисмо могле да достојно заменимо садашње репрезентативке. Имамо и њихову велику помоћ. Садашња генерација је направила велике промене. Кад су почињале биле су невидљиве, а сада играју у најбољим лигама. Златна лопта је њихова заслуга, показале су да заслужују највеће награде. Желим да моја генерација све то подигне на виши ниво, да репрезентација игра на највећим такмичењима, да играмо на великим стадионима и да на утакмице не долази само ближа родбина, већ да маме доводе девојчице у великом броју. Да ли ће тако бити видећемо 2035!