Zvezda je rođena - Ples na stadionu Suduve učinio je da Nina shvati koliko je važno biti viđen na bilo koji način, na televiziji ili društvenim mrežama (VIDEO)

Zvezda se ne postaje. Zvezda se rađa.

To je jasno odmah pošto se Nina Matejić zahvali na čestitki za dobijanje Zlatne lopte FSS.

- Ovo je samo prva. Biće ih još. Tek sam počela.

Ako neko pomisli da je 19-godišnjakinja poletela u oblake posle osvajanja Zlatne kopačke Prvenstva Evrope za omladinke, kandidature za nagradu FIFA za najlepši gol godine i proglašenja za najbolju srpsku fudbalerku odmah menja utisak.

- Sve nagrade su za ono što je bilo. Više me zanima šta će biti sutra. Nagrade mi pokazuju da sam na dobrom putu, da radim dobro, ali u fudbalu ne postoji juče. Želim da sutra budem bolja nego što sam danas.

Govori jasno, glasno i bez trenutaka u kojima traži reči. Lako stavlja do znanja da je ne muče tinejdžerske nedoumice. Kaže da je takva porasla uz fudbal.

- Otkako sam potrčala za loptom morala sam da budem bolja od jačih i starijih. Igrala sam u ekipama sa dečacima, a dešavalo se da jednog dana igram za kadetsku, a sledećeg za omladinsku reprezentaciju. Nije mi bilo teško. Igrala bih fudbal po ceo dan, ali kad dođu utakmice onda se vidi ko je od čega napravljen, a ja sam uvek želela samo da budem bolja od svih na terenu.

Godinu u kojoj je proslavila 19. rođendan pamtiće po duploj kruni sa Crvenom zvezdom, petim mestom Srbije na Evropskom prvenstvu omladinki, Zlatnoj lopti FSS...

Sve ono za šta je bio neophodan dugogodišnji rad stalo je u nekoliko sekundi utakmice protiv Engleske u Litvaniji...

- Da, taj gol protiv Engleske... Sve je promenio i od tog dana je počelo ovo „ludilo“...

Omladinke Srbije su 17. jula igrale protiv Engleske. Na stadionu u Marijanpulju tek je počeo 68. minutu. Nina je na sredini polja protivnica krenula ka lopti koju joj je poslala Milica Stojić. Okrenuta leđima golu prihvatila ju je desnom spoljnom i nestala iz vidnog polja Engleskinje. Pretrčala je drugu protivnicu, na ivici šesnaesterca se okrenula na lopti tako da su se dve Engleskinje sudarile, a ona zatim elegantno plasirala loptu pored nemoćnog golmana.

- Sve sam radila instiktivno. Potez po potez da zadržim loptu. Okrenula sam se na lopti jer sam mislila da će mi pobeći. Saigračice su mi odmah rekle da su oduševljene, ali tek posle utakmice, kad smo gledale snimak na telefonima, videla sam šta sam uradila.

Video je i ceo svet. FIFA je remek-delo nominovala za nagradu „Marta“ u izboru za najlepši gol godine.

- Tek je to bilo iznenađenje. Listajući vesti na telefonu na trenutak sam videla svoju fotografiju pored Martine. To me zbunilo. Marta mi je omiljena fudbalerka, najbolja je svih vremena, i šta ću ja sa njom na toj slici? Vratila sam se na vest i videla o čemu se radi.

Nagradu je dobila baš Marta. Nina kaže da se nagradi nije ni nadala.

- U konkurenciji su bile fudbalerke iz Brazila, Nemačke, Francuske, Engleske, Italije... Sve su postigle divne golove, a dolaze iz velikih zemalja sa dugom tradicijom ženskog fudbala. Ja iz Srbije nisam imala šansu. Ovde ljudi nisu znali ni da mogu da glasaju na sajtu FIFA.

???????? Stop that, Nina Matejić ????#U19WEURO || #WEURO2025 pic.twitter.com/h94Y9rfHkc

— UEFA Women's EURO 2025 (@WEURO2025) December 3, 2024

Trenutak inspiracije je nagrađen na način koji Matejićeva smatra značajnijim.

- Gol je prikazan na televizijama, može da se vidi na društenim mrežama, priča se o njemu... O našem učešću na Evropskom prvenstvu znala je rodbina i poneko ko prati ženski fudbal. Taj gol je pomogao da se priča o nama, a pomogao je i meni, čulo se i moje ime po svetu.

Ples na stadionu Suduve učinio je da shvati koliko je važno biti viđen na bilo koji način, na televiziji ili društvenim mrežama.

- Ženski klubovi i reprezentacija su kod nas nevidljivi. U poslednje vreme nešto se malo promenilo. Veće je interesovanje kad igra reprezentacija, ali ne svuda. U Beogradu protiv Slovačke na utakmicu su došli naši roditelji i prijatelji. U Leskovcu protiv Škotske je bilo 3.000 ljudi. Bilo je mnogo devojčica i sve su znale naša imena. Bilo je divno.

Utakmica protiv Škotske pokazala je i drugu stranu medija. Poklonjen dres jednoj devojčici „punio“ je sajtove.

- Svuda su bili naslovi „Nina skinula dres“. Samo im je to bilo važno. To je bila najvažnija vest sa utakmice. Nisu hteli da vide da sam morala da izaberem jednu od desetak devojčica da joj dam dres i niko da se pita kako sam se osećala što ne mogu da ga poklonim svakoj od njih.

Skretanje s teme nastavljeno je i na svečanosti dodele Zlatne lopte.

- Primetili su da sam došla u haljini i na štiklama. U čemu bih došla? U kopačkama? Ne bi mi smetalo, ali nije red ni prilika. Zna se kako se gde dolazi. Da li bi neko naglasio da je fudbaler došao u elegantnom odelu i cipelama?

Kad dođe do tema o haljinama i štiklama Nina priča u dahu.

- I dalje me pitaju zašto igram fudbal? Toliko puta sam ga čula da sad odgovaram tako što „prevrnem očima“. Ne mogu ni da zamislim koliko su puta isto pitanje čule saigračice iz A reprezentacije. Ne smem ni da ih pitam. Niko ne pita zašto muškarci ne igraju odbojku, a to je, kažu, sport za žene.

Brecne se i na primedbu da privlači pažnju na društvenim mrežama.

- Mislim da ljudi ne shvataju kojoj generaciji pripadam. Društvene mreže su se pojavile pre nego što sam se rodila. To je svet moje generacije. Normalno je

postavim fotografiju na Instagram, a tamo ih ima više sa utakmica nego sa letovanja ili zimovanja na koja i ne pamtim kad sam poslednji put išla. 

Fudbal se, ipak, uvek vraća u prvi plan, a Nina namerava da napravi „široki kadar“. Reprezentacija je pred smenom generacije. Novom talasu je potreban vođa. Ističe kandidaturu.

- Nemam problem sa velikim očekivanjima. Hoću da budem vođa novog talasa. Naravno, moraćemo još mnogo da radimo i učimo da bismo mogle da dostojno zamenimo sadašnje reprezentativke. Imamo i njihovu veliku pomoć. Sadašnja generacija je napravila velike promene. Kad su počinjale bile su nevidljive, a sada igraju u najboljim ligama. Zlatna lopta je njihova zasluga, pokazale su da zaslužuju najveće nagrade. Želim da moja generacija sve to podigne na viši nivo, da reprezentacija igra na najvećim takmičenjima, da igramo na velikim stadionima i da na utakmice ne dolazi samo bliža rodbina, već da mame dovode devojčice u velikom broju. Da li će tako biti videćemo 2035!