Медаљом захвалио Србији

Годину иза нас у српском рвању, најтрофејнијем појединачном олимпијском спорту, обележио је Александар Комаров (до 87 кг). Дозволу да обуче дрес Орлова добио је прошлог децембра и после 45 дана наступио на турниру Ранкинг серије у Загребу.

Кад је стигао из Санкт Петербурга, знали су у РСС да ће Саша, како га сви зову, да буде велико појачање и то је одмах потврдио у главном граду Хрватске. Од пет мечева изгубио је последњи, од земљака Алирзаева и то на резултат 5:5 и правилом последњег поена заустављен је на трећем месту.

На континенталном првенству у Букурешту, 13. фебруара, засијао је пуним сјајем. Прво велико такмичење у репрезентацији Србије и - златна медаља. Прва сениорска у каријери!

С грбом Русије био је кадетски и јуниорски светски и европски првак, првак Европе за млађе сениоре (до 23), трећи на сениорском ЕП у Букурешту (2019) и годину касније у Риму. Овогодишње финале на шампионату Европе било му је 10. по реду и ниједно није изгубио. Одлика највећих.

Сви у српском рвању се слажу да нико, као он, није дошао до европског трона тријумфима над најјачим борцима. За злато је срушио шампионе, европског Иштава Такача (Мађарска) у осмини финала, олимпијског Жана Белениука (Украјина) у четвртфиналу и у финалу светског Али Ченгиза (Турска).

- Сећам се сваког меча и тријумфа и поред поменутих, победио сам Литванца Немшевициуса и Азербејџанца Абазова. Никад раније нисам имао тако велике шампионе, још актуелне, за противнике. Остварио сам у Букурешту највећи резултат у каријери и то ми је велики подстрек. Увек на турнирима нападам медаљу, желео сам првом да узвратим за гостопримство, за невероватну подршку, да се захвалим Жељку Трајковићу, Дамиру Шабићу, Ђорђу Калановићу, свима у Рвачком савезу, тренерима, саборцима из екипе... – пред крај године, у Зрењанину, говорио је Комаров.

Рекли смо да ће разговор да буде објављен у новогодишњем броју, насмејао се и додао:

- Моја друга Нова година у Србији, нека и у наредној буде добрих резултата и медаља, нека за све буде испуњена здрављем, то је најважније.

Добро говори српски и кад се ослови „шумадијским зетом”, насмеје се. Супруга Невена је Крагујевчанка, венчали су се 26. октобра 2023. И она је из рвања, била је јуниорска првакиња Србије. Упознали су се на СП за млађе сениоре у Београду 2021. и – љубав је букнула. Пратила га је на највећим такмичењима, делили су радост у Букурешту са златом, у Бакуу на европским олимпијским квалификацијама.

- Невена је мој велики навијач, огромна подршка и без обзира колика је гужва и галама на трибинама, њен глас увек чујем.

Рекао је да му је ова година донела срећу због златне медаље, 2025. треба да буде још срећнија. Позвали смо Крагујевац пре два дана.

- Нема још ништа ново, чекамо, дан, два... Чућемо се – карактеристичним, тихим гласом рекао је велики ас.

Невена треба да се породи, а да очекују принову Саша је за Журнал рекао у јулу, пред Игре у Паризу.

- Имаћу два навијача, Невена неће да буде сама, трудна је – тад је изјавио првак Европе.

До учешћа на ОИ морао је преко квалификација и прошао је прве, европске у Бакуу и изборио норму за Париз. Био је 5. април, дан новог славља у одори српског тима.

- За олимпијску квоту био је довољан пласман у финале. Савладао сам Хрвата Ивана Хуклека, па Немца Ханса Вагнера и за норму земљака Турпала Бисултанова, који се рве под заставом Данске. Био је европски првак из Будимпеште и други на Светском 2022.

Била је то најбржа победа на турниру. Комаров је славио после 84 секунде, судија је прекинуо меч код 8:0 за нашег борца и победу техничким тушем. Између Европског у Румунији и квалификација, имао је мало паузе, али је успео да одржи форму. Кад се говорило о шансама Орлова у Паризу, био је у групи фаворита и резултати против најбољих на планети уливали су наду. После победе над Американцем Јакобсоном, уследио је пораз од Мађара Давида Лошонциа и завршетак турнира.

- Очекивао сам да ћу да освојим медаљу и сећам се да сам вам, пред одлазак за Париз, рекао да желим злато да испуним сан. Није се остварило, нисам успео.

Застао је и језгровито рекао:

- Нисам био довољно спреман, то је разлог зашто се нисам попео на постоље. Припреме су биле добре, услови одлични, све смо имали што је било потребно, али не знам и не могу да објасним зашто тај дан и за тај меч нисам био спреман. Све је било исто као пред ЕП, тренинзи, атмосфера, све на високом нивоу. Нисам имао трему и био је велики успех за свакога од нас да наступи на Играма, али смо сви желели медаљу. Било је недовољно за највећи планетарни турнир. ОИ су посебно такмичење, изван свих, по свему.

Нови олимпијски циклус је почео. За четири године Лос Анђелес биће домаћин.

- Све је Играма у САД подређено и од јануара, с почетком тренажног процеса за Европско, априла у Словачкој, фокус је на 2028. Међутим, нећу да пропустим ни Европско и напашћу медаљу у Словачкој, ни Светско на јесен у Загребу. Само да здравље послужи.

Тренутак паузе и изнео је битан податак из каријере:

- Само са два такмичења вратио сам се без медаље. Први пут са СП у Нур Султану 2019. и сад са Игара у Паризу. Надам се да у 2025, да не идемо даље, тога неће да буде.

Јелку је окитио с Невеном још пре њене славе, Светог Николе и рекао да је било лепо. Кад су почели да живе у Крагујевцу, причао је да да му је требало времена да се навикне на јело, роштиљ и остале ђаконије...

- Сад је све у реду, навикао сам се, добри су специјалитети – грохотом се насмејао при помену клопе и завршио разговор новогодишњом честитком читаоцима Журнала.