Јавор Матис зимује на врху Прве лиге Србије. На тај начин је и на терену потврдио циљ постављен на старту сезоне – експресан повратак у друштво најбољих.
За успех Ивањичана један од најзаслужнијих је Радован Ћурчић, шеф стручног штаба и некадашњи селектор Србије. Иако је први део такмичења био напоран и стресан, на половини трке, ипак, остварено је жељено пролазно време.
- Није нам први пут да играмо у овој конкуренцији и знали смо да нас очекује тешко и изједначено такмичење. Циљ је повратак у Супер лигу, па у свакој утакмици мора да се јуриша на победу и због тога постоји и психолошки притисак. Има разлике у односу на елитни ранг, где је, углавном, успех и бод у гостима. Овде је другачије и морали смо да мењамо концепт, у погледу карактеристика и карактера играча. Јесен је била пуна изазова, јер смо променили готово цео тим, прошли смо припреме са једном екипом, а са другом играли. До половине првенства нисмо могли да играмо код куће, много смо путовали и играли на гостујућим теренима... Када све анализирамо, дошли смо, ипак, на место по мери. То, међутим, не сме да нас опусти, јер разлика на табели није велика, што нас обавезује да будемо добри у припремном периоду, а затим и у наставку борби за бодове. Позиција на трону је резултат мукотрпног рада и жеље свих у клубу да направе добар резултат – каже Радован Ћурчић.
Било је много тешких утакмица, а што је првенство више одмицало, Ивањичани су подизали форму.
- Ни у једној утакмици нисмо лако победили. Издвојио бих сусрет са РФК Графичаром, одиграли смо најквалитетније и освојили бодове, иако је и противник играо добро.
Проблем за Ивањичане представљало је и то што су ривали, углавном, били дефанзивно опредељени и често је било тешко пробити њихов бедем.
- Много времена трошимо на анализе утакмица, пре свега, због тога што су у Супер лиги утакмице више испраћене, али и због промена у игри противника, јер се бројни тимови прилагођавају нама. Морамо да будемо опрезни и да предвиђамо одређене ситуације, иако треба да се држимо свог стила игре и контролом утакмице дођемо до победе, често морамо да се прилагођавамо противницима. Сада, уз то, играмо на вештачком терену, па су честе и промене подлоге и покушавамо колико можемо да се адаптирамо.
Искусни тренер Јавора и у наставку очекује жестоку борбу за врх.
- Мала је разлика између пет првопласираних екипа и једна утакмица могла би да промени тренутни распоред. Поред пет екипа из врха, не бих отписао Вождовац, али ни РФК Графичар, имају квалитет да направе серију победа, па ће борба бити неизвесна до последњег кола.
Осим два пораза, јесењи део такмичења подсећа и на сезону 2007/08, кад је Јавор, под командом Радована Ћурчића, остварио историјски успех и у великом стилу пласирао се у Супер лигу без кикса.
- Постоји много сличности. Настојимо да имамо контролу утакмице на тактичком и психолошком плану, током свих 90 минута, јер један детаљ може да ствари окрене у другом смеру. Као и тада, тешко је надиграти и победити било коју екипу. Концентрација је битна и задовољан сам што смо у ових 20 утакмица задржали континуитет.
Делује да је за клубове теже кад из Супер лиге испадну у нижи ранг, него обрнуто.
- Јавор је, углавном, после испадања, успевао брзо да се врати у елиту, у тој транзицији остајао је стабилан и миран. Многи тимови имају проблем у тој првој сезони у нижем рангу, јер су често ближе новом испадању него врху. И ми смо на почетку били на граници и могло је лако да превагне на другу страну, али радили смо више него икад да се то не би догодило. И када уђе у виши ранг, Јавор по традицији има најмањи буџет и тешко је направити добар резултат и бити безбрижан по питању опстанка, али то је, можда, и чар нашег клуба и свака сезона је ново доказивање. Непрестано имамо борбу за опстанак или за Супер лигу, једне сезоне чак и за Европу, тако да смо се на то већ навикли.
Проблеми модерног времена не заобилазе ни тренере, па многи истичу да је све теже допрети до играча.
- Приступ је сада другачији, јер играчи захтевају другачију врсту пажње, друштвене мреже утичу на њих и могу да их поремете. Кад је тим у питању, теже је створити компактну целину, јер су играчи раније, поготово у мањим срединама, били упућени једни на друге, док сада могу да се изолују и више времена проведу у виртуелном свету. Тешко је створити тимски дух и здрав колектив и довести играча у службу колектива.
Радован Ћурчић јединствен је пример у српском фудбалу, јер је успео да уведе Јавор у елиту као капитен, а затим и као тренер и спортски директор.
- Најтеже је бити тренер. Директори неке одлуке могу и да одложе, док тренери одлучују у реалном времену и непрестано морају да буду ангажовани и у послу да не би погрешили. Сви грешимо и кључна разлика је управо у томе ко доноси мање погрешних одлука.
Током каријере, сарађивао је са бројним стручњацима и у пракси покушава да примени најбоље од њих.
- Био сам помоћник Радомиру Антићу и Владимиру Петровићу, много сам научио од Љупка Петровића, као и од сваког бившег тренера. Сада све доступније и можемо да пратимо рад најбољих европских тренера. Не свиђа ми се што у Србији покушавамо да копирамо неколицину тренера и у нашим условима реализујемо што они раде на врхунском нивоу. Ако бих морао да издвојим некога чији рад пратим, нека то буде Јирген Клоп, интересантан је као тренер и човек, а и преко неких играча који су радили са њим добијао сам и примере онога што ради на тренинзима и у свлачионици, били су занимљиви.
Током играчке каријере, Ћурчић је био центарфор, али чини се да је у модерном фудбалу присутна тенденција све мањег броја класичних „деветки“.
- Можда је на тај тренд утицало и то што је све мање таквог профила играча. Могуће је и да је овај тренутак такав и да ће се кроз неколико година појавити више таквих нападача. Волим да видим играче попут Митровића, Влаховића, Халанда... То су такозвани таргет шпицеви. Мислим да ће се такав профил увек тражити, без обзира на напредак и промене у фудбалу.
Жеља за 2025. годину је јасна:
- Имамо циљ и надам се да ћемо се у мају радовати и сви заједно успети да вратимо Јавор у Супер лигу.
БЕЗ АУТОРИТЕТА У КЛУБОВИМА БИЋЕМО ПОТРОШНА РОБА
Утисак је да је тренерска струка у тешкој ситуацији, о чему сведочи и чињеница и да је Супер лига по броју промењених тренера ове јесени негативни рекордер, у европским оквирима.
- То је хронични проблем откако се бавим овим послом. Било је много састанака у тренерским организацијама, али није се изашло са озбиљним предлогом или идејом, нити смо се довољно ангажовали. Мислим да неће бити промене ни у наредном периоду и да нико неће помоћи тренерима, осим нас самих. За почетак, свако се мора да се избори за ауторитет у клубу, а кад буде више таквих случајева, то ће бити мотив и за остале. У супротном, увек ћемо бити потрошна роба – каже Ћурчић.
РАВНОПРАВНО СА ЕНГЛЕЗИМА
Некадашњи селектор изнео је мишљење о актуелном тренутку у репрезентацији Србије.
- Утакмица на Европском првенству показала је да можемо да се носимо са Енглезима и тиме би требало да се руководимо и у предстојећим квалификацијама. У репрезентативном фудбалу битно је и стање играча оба тима у тренутку сусрета. И остале утакмице су битне, посебно са Албанијом. Енглези су фаворити и неискрено би било рећи да нису испред нас, али показали смо да можемо да парирамо – каже Ћурчић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
