ТСЦ ће јесен, 2024. године, памтити заувек. Не само да је у новембру остварио прву европску победу, фудбалски „згромивши” швајцарски Лугано (4:1), већ је непуних месец и по дана касније, покером голова, такође у оквиру Лиге конференције, почастио и јерменску Ноу (4:3). На тај начин, момци из Бачке Тополе придружили су се Црвеној звезди и Партизану, на краткој листи српских тимова који су успели да дочекају пролеће на најстаријем континенту. Заиста, успех вредан сваке похвале, не и онај који дође преко ноћи.
Док је Јован Дамјановић, шеф струке, у књизи клупске историје лупио сопствени печат, златним словима исписана су и имена играча. Један од оних са кључним ролама на терену, био је и некадашњи адут Црвене звезде, везиста који је луцидним потезима, проигравањима без сувишних додира, па и најдиректније, евроголовима разбијао противничке тимове на саставне комаде – Петар Станић.
Бисер рођен 2001. је у Бачку Тополу стигао прошле сезоне и испоставио се као пун погодак. Врло брзо је „експлодирао”, ушао у редове ТСЦ-ових јунака, а све је почело...
- Одрастао сам и провео детињство у Панчеву и први сусрет са лоптом ми је био после Светског првенства 2006. Гледао сам сваку утакмицу, па после Мондијала питао маму да ме упише на фудбал. Она се, иначе, бавила кошарком кад је била млада – открио је Петар Станић.
Кренули сте из родног места и до данас променили неколико клубова?
- Почео сам у Школи фудбала Арена из Панчева, затим отишао у ОФК Београд. На Карабурми сам прошао целу омладинску школу, провео тамо скоро деценију, да бих у родном месту бранио боје Динама и Железничара. Уследио је прелазак у Црвену звезду, где ми је једна од две године прошла на позајмици у суботичком Спартаку и сада сам, ево, годину и по у ТСЦ-у.
У дресу шампиона са Маракане уписали сте 16 утакмица, али нисте играли колико бисте волели?
- Минутажа није била завидна, умногоме јер сам дошао сам у периоду кад су играчи на мојим позицијама били стварно на врхунцу каријере, играли невероватно. Канга, Катаи, Мића Иванић... Можда им је била и сезона живота, али ми је генерално било веома лепо. Имао сам прилику да тренирам и делим терен са стварно сјајним играчима, покупио сам доста ствари које су ми много значиле за фудбалски развој. Значе ми и даље.
ТСЦ се испоставио као прави погодак?
- Стварно погодак! Осећам се јако лепо овде и то што смо направили у Европи је заиста историјски успех за клуб и српски фудбал уопште. Јесте мало стање на табели у домаћој лиги „пропатило”, али добрим делом и због густог распореда.
Дуел са Ноом био је можда и „најлуђи” меч у којем сте учествовали?
- Дефинитивно! Свега је било, успона и падова, прави ролеркостер емоција на терену, верујем и вама који сте гледали са стране... Меч за пролазак, ми који се два пута враћамо из њихове предности од два гола, на крају за седам минута три пута тресемо мрежу - 4:3... Гледала се и гол-разлика, јуримо даље, па нам са клупе јављају да не треба и тај пети гол, јер је, колико се сећам, Хартс у 83. минуту испустио предност. Баш, стварно, луда утакмица.
На пролеће имате шансе да одете и корак даље, у борби за осмину финала укрштате се са пољском Јагјелонијом?
- Позитивно је што већ имамо нека искуства са пољским екипама. Резултатски нису добра и за памћење, јер нас је Легија савладала 3:0, али није нас специјално надиграла. Значиће нам то што смо увидели, за пролећне сусрете.
Бићете спремни?
- Ја сам ту и докле год буде тако моја мисија биће да што даље догурамо у Европи, а уједно поправимо стање у домаћој лиги. Биће много мање утакмица у наставку, самим тим и лакше за нас, играче – додао је Петар Станић, незамењива карика ТСЦ-ове машинерије, 2023. и поносни репрезентативац селекције Србије до 21 године.
ВЕСТ ХЕМ ОТВОРИО СЕРИЈУ
Најдражи гол и тријумф?
- Гол нек буде онај против Вест Хема, јер ми је први у Европи, на премијерној утакмица ТСЦ-а у Лиги Европе. Тада смо и повели, да би домаћин у последњих 25 минута преокренули... А омиљени тријумф је, без дилеме, против Ное, за европско пролеће.
ЗИДАН, ПОГБА И ДЕ БРУЈНЕ
Фудбалски узор, идол?
- Немам баш специфичног узора, али сам се увек трудио да скупљам ствари од врхунских играча на мојој позицији. Раније сам баш много гледао Зидана, а сада нека то буду Погба и Де Брујне. Њих сам највише „снимао” последњих година.
МИЛАН У СРЦУ
Омиљени страни клуб, онај за који се можда везују и фудбаски снови?
- Заволео сам Милан још кад сам био мали, док су за Росонере играли Роналдињо, Пирло, Кака... Од тад их пратим.
БАСКЕТ, НОВАК, БЛЕК ЛИСТ И ПРИЗОН БРЕЈК...
Кад фудбал остави мало слободног времена...
- Волим да одиграм по који баскет и тенис, а те спортове и пратим. Евролигу највише, НБА помало, а тенис кад игра Новак.
Да није фудбала?
- Сигурно бих и даље био у спорту, вероватно баш кошаркаш или тенисер.
А, ван спорта?
- Велики сам љубитељ филмова и поготово серија. Омиљене су ми „Црна листа” и „Бекство из затвора”.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.