Аутобусом из Ниша до европских висина

Михајло Цветковић оставља иза себе успешну годину и очекује још више у предстојећој. Талентовани нападач постао је познат јавности 2023. године, кад је дебитовао за Чукарички у Супер лиги и постао најмлађи играч у групној фази Лиге конференцијe. Година пред нама биће важна за младог голгетера, са задатком да настави успон, покаже да репрезентација Србије добија будућег вођу навале и играча око којег ће се ускоро отимати европски великани.

Терет обавеза не пада тешко момку који је начинио прве фудбалске кораке у родном Нишу:

- Почео сам са шест година у школи Шампион Наис, која и сад окупља таленте. Тренирао сам четири године са вршњацима и самостално због већег напретка, по програму стручњака за рад са младима и директора клуба Дејана Бабића. На утакмици против локалног ривала Коперникус Железничара постигао сам два гола, од којих је први био веома леп. Вратио сам се кући и један очев пријатељ тражио је снимак, како би га послао Михајлу Јурасовићу из млађих категорија Чукаричког. Уследио је позив да дођем на турнир у Крагујевац, где је учествовао Чукарички. После тог такмичења, рекли су ми да могу да пређем у редове тима са Бановог брда, био сам пресрећан и уз одлуку родитеља прихватио позив - почео је причу први стрелац Чукаричана протекле јесени.

Михајло је у том периоду имао десет година и у прво време је путовао до Београда:

- Ишао сам у школу у Нишу, а петком поподне полазио за главни град на тренинг и утакмицу викендом. Родитељи би ме испратили у аутобус, а у Београду ме чекао тренер Лазар Поповић. Тако сам функционисао до дванаесте године, кад сам се са мајком преселио и уписао седми разред у основној школи „Бановић Страхиња” на Бановом брду. Првих неколико месеци било је тешко, нисам познавао никог, саиграчи су ми помогли да се адаптирам.

Скренуо је пажњу на себе као кадет:

- Памтим одлично сезону, док сам давао голове, нисам знао да сам најуспешнији на Старом континенту у свом годишту. У првенству сам постигао 33 гола и пет у дресу репрезентације, током квалификација и у завршници Европског првенства. Истакао бих подршку саиграча и тренера, ни једног тренутка нисам био под притиском, тако је и сада - наставља Цветковић.

Годину за нама, млади играч Чукаричана памти по одличним партијама:

- Задовољан сам, али увек може и мора боље. Кадетска репрезентација имала је успех на Европском првенству, стигли смо до полуфинала и испали несрећно од Португалије после вођства од 2:0. Ту утакмицу сматрам за најузбудљивију и најквалитетнију, виђено је много  голова и свима нам је жао што нисмо стигли до финала. На клупском плану издвојио бих сусрете против Партизана и Црвене звезде, на оба сам постигао по гол, био бих још срећнији да смо остали непоражени. Требало је да освојимо више бодова, јесенас смо испустили победе на утакмицама у којима смо били фаворити. Разлика за тимовима на позицијама које воде у Европу није велика, надамо се да ћемо да направимо преокрет и вратимо Чукарички где му је по квалитету место.

За годину пред нама, Михајло има пуно лепих жеља:

- Пре свега, да будем здрав и без проблема са повредама. Имаћу доста обавеза, наша генерација прешла је у омладинску репрезентацију. Очекује нас други круг квалификација за првенство у Румунији, ривали ће бити Белгија, Израел и Норвешка. Циљ је пласман у завршницу, знамо да неће бити лако, мала предност је што смо домаћини турнира. Међусобно се добро познајемо, дуго смо заједно и сигуран сам да можемо да направимо још један одличан резултат у Европи. У клубу ми је жеља да наставим са головима и оправдам поверење које имам.

У сваком тренутку Цветковић истиче тимски дух као најважнији и нагласи подршку саиграча:

- У репрезентацији се најбоље слажем са Матијом Поповићем, разумемо се на терену и велики смо пријатељи. У Чукаричком одлично сарађујем са Марком Доцићем и Лазаром Туфегџићем. Капитен често даје савете, примети грешку на коју други ретко обраћају пажњу, приђе и посаветује кад је добро и лоше. Туфегџић је саиграч који ми подели највише лопти у току утакмице, на терену смо најближи. Вукашин Јовановић је  један од лидера тима, причао ми је да су му најлепши тренуци у животу кад је постао омладински првак света 2015. Тек када се вратио у Београд, био је свестан да је освојио цео свет док су ишли отвореним аутобусом од аеродрома према граду и видео стотине хиљада људи који их поздрављају. Волео бих да поновим успех који су начинили он и Миладин Стевановић - закључио је Цветковић.