ОД ВАРДАРА ДО ТРИГЛАВА - Југословенско одело, европски штоф

Фудбалски клуб Борац јесенас је исписао најсјајније странице у 98 година дугој историји. Бањалучани су, као шампиони Премијер лиге Босне и Херцеговине, достојанствено и успешно корачали кроз квалификације за сва три клупска такмичења под окриљем Европске фудбалске уније и стекли су велике симпатије, како у региону, тако и ширем делу континента, али и респект од УЕФА.

Црвено-плави су први клуб из „Дејтонске земље” који је успео да избори европско пролеће. После успешних игара у групној фази Лиге конференције остварен је пласман у шеснаестину финала најмлађег еврокупа, у којем ће изабраници тренера Младена Жижовића 13. и 20. фебруара 2025. да играју против Олимпије из Љубљане, некадашњег ривала из бившег југословенског прволигашког и друголигашког каравана.

До минуле јесени крајишки великан је управо под југословенском заставом остварио највеће резултате, а као представник Републике Српске и првак БиХ стигао је до пролећа у Европи са играчима „од Вардара до Триглава”. Борац у свом табору има фудбалере из свих шест бивших република некадашње заједничке нам земље и ниједан од њих не памти југословенско доба, јер су најстарији међу њима Бањалучанин Стојан Врањеш (38) и Добојлија Зоран Квржић (36) били малишани кад је СФРЈ почео да гута пламен ратног вихора.

- Циљано смо, по позицијама које су нам биле дефицитарне, тражили појачања и одређена решења, доводили играче који су били понуђени на тржишту у одређено време. Нисмо размишљали у том, да тако кажем, југословенском правцу, али ето, потрефило се да имамо у свом табору играче из свих република. Можда је свему томе кумовала и чињеница да је Фудбалски савез БиХ раније донео одлуку да фудбалери из бивших југословенских република нису странци у домаћим такмичењима, што нам је отворило врата ширег тржишта. Тако смо дошли до „југословенског” Борца – истакао је Оливер Јандрић, спортски директор Бањалучана, који је један од најодговорнијих у ланцу склапању тима.

Додатна занимљивост је да од 30 играча које стручни штаб има на располагању готово увек у стартној једанаесторици, уз играче из БиХ, буду Словенци, Хрвати, Македонци, Црногорац и фудбалери из Србије.

На голу је најчешће Филип Манојловић из Србије, или Македонац Дамјан Шишковски, позицију десног бека „затвара” црногорски репрезентативац Никола Вукчевић којем је алтернатива Зоран Квржић, бивши репрезентативац БиХ. Штоперски пар чине Холанђанин Барт Мајерс и Јурих Каролина из Курасаа, док је леви бек Колумбијац Себастијан Ерера Кардона, који има и пасош Северне Македоније.

Тандем задњих везних сачињавају капитен Срђан Граховац, такође некадашњи репрезентативац БиХ и Дино Скоруп из Хрватске, „ускаче” Словенац Санди Огринец. По десном боку шпарта Енвер Кулашин, потенцијални репрезентативац БиХ, с леве стране напада домаћи играч Давид Чавић, а полушпиц иза нападача Ђорђа Деспотовића из Србије је натурализовани Аустријанац Стефан Савић. У екипу улазе Бањалучанин и легенда Борца Стојан Врањеш, Никола Срећковић из Србије, Словенац Алекс Пихлер, домаћи играч Дамир Хреља...

- Та национална разноликост је, у ствари, наш највећи адут. Играчи су дошли са свих крајева и ујединили се у колектив који је постигао највеће резултате у досадашњој историји Фудбалског клуба Борац. Атмосфера у свлачионици пред сваки тренинг и утакмицу, без обзира колико била значајна, опуштајућа је и позитивна. Узајамно се сви поштујемо и разумемо, дишемо један за другог. Заједништво је наш главни адут, што се види и на самом игралишту, на којем Борац делује као хармонична породица и добро уштимован оркестар. Све различитости смо објединили у победе. Далеко од тога да призивамо југословенску носталгију, једноставно, све се поклопило, само од себе – рекао је Синиша Мркобрада, тренер голмана бањалучког клуба, који је после победе против аустријског ЛАСК-а из Линца на друштвеним мрежама објавио главну карактеристику Бањалучана – југословенску мултиетничност.

Оно што је још важније. сви „југословенски” странци у Борцу осећају изузетну припадност према клубу и доживљавају га на емотиван начин.

- Лепо ми је у Бањалуци, боравак у Борцу је нешто најлепше у мојој досадашњој каријери. Не само због резултата које постижемо, већ и чињенице да сам лепо прихваћен, као и сви моји земљаци, али и остали играчи пристигли из разних крајева. Ово је град за пожелети да се у њему живи, клуб је свима одскочна даска. Зато за Борац сви играмо срцем и на терену нема ни страха, ни калкулације – истакао је Словенац Санди Огринец, „ол-раунд” играч шампиона Премијер лиге БиХ.

Бобан Николов из Северне Македоније у граду на Врбасу дочекан је као најрођенији...

- Као да сам одрастао у Бањалуци и Борцу, тако се осећам у окружењу, кад изађем у град у слободно време. Постао сам део породице и то никада нећу да заборавим. У Борцу је наш појединачни квалитет уједињен у колективни и резултати су ту, најбољи од постојања клуба. Срећни смо и велика нам је част што смо управо део ове сјајне генерације која исписује Борчеву историју – рекао је Николов.

Фудбалери из Србије су по папирима странци, али их у Републици Српској нико тако не доживљава, поготово не у Бањалуци кад играју за Борац. Уосталом, у Републици Српској се навија за Србију! Никола Срећковић, рођен у Ваљеву, у црвено-плави табор стигао је из пољске Висле Плок:

- Привилегија је сваког да буде део данашњег Борца, успешног клуба који је направио искорак на међународној сцени и постао први из Босне и Херцеговине који ће да зимује у Европи. Тај резултат је и свима нама играчима подигао рејтинг, свлачионица дише као једним плућима без обзира што смо са многих страна стигли на Градски стадион. Ми смо мултинационална дружина која зна да игра фудбал!

„Аустријанац” Стефан Савић светло дана угледао је на други рођендан Републике Српске, рођен је у Салцбургу 9. јануара 1994. У Борац је стигао из Пољске и за кратко време постао љубимац сјајним и беспоштедним играма приказаним на домаћој и међународној сцени.

- Моје порекло означава и моју припадност и баш сам се лепо уклопио у ову вишенационалну причу у Борцу. што нам је донела успех који је ретко ко очекивао у Бањалуци. У клубу су спојене разне вере, културе, нације, навике, фудбалска умећа и кад се све то ујединило у јак колектив изградили смо сјајан европски имиџ. Лепо је имати пријатеље с којима ћете да делите заједничка сећања и успомене за једно десет или петнаест година – објаснио је Стефан Савић.

Некадашњи јуниорски репрезентативац Хрватске Дино Скоруп на бањалучки Градски стадион стигао је из ГОШК-а из Габеле. Сплићанину је долазак у највећи град Републике Српске први ангажман изван Хрватске и територије бивше Херцег-Босне.

- Одмах по доласку у Бањалуку схватио сам да нисам погрешио у одабиру средине, нисам се покајао, напротив, сматрам да сам учинио најбољи потез у досадашњој каријери. Наша снага лежи у различитостима које су створиле јак колектив. И Борац је постао фудбалски бренд на овим нашим некада заједничким просторима захваљујући нама – „исповедио” се Скоруп, чији је погодак против ЛАСК-а за победу 2:1 УЕФА прогласила најлепшим у петом колу групне фазе Лиге конференције.

Колумбијац с пасошем Северне Македоније Себастијан Ерера Кардона постао је омиљен код навијача и љубитеља фудбала у граду на Врбасу:

- Као да сам цели живот у Бањалуци. Људи су љубазни и воле фудбал, клуб. Не могу да прођем улицама да ме не заустави двадесетак пролазника, свако од њих тражи селфи, аутограм, жели да поприча... Можемо да се разумемо и заиста сам срећан.

Доласком у Борац Марко Вукчевић вратио се у национални тим Црне Горе, а о кратком времену проведеном у Борцу каже:

- Дошао сам у току јесење сезоне и веома брзо се уклопио у нову средину захваљујући, између осталог. саиграчима који су ме сјајно прихватили. За мене је Борац одскочна даска, ми смо клуб играма и резултатима поставили као високорејтингован и уважаван не само у нашем региону из којег нас већина долази, већ и у целој Европи!

Командант успешне „југословенске” фудбалске дивизије која је јесенас харала европским стадионима, са траком око десне руке, бањалучко је дете Срђан Граховац, повратник у матични клуб из Аустрије:

- Срећан сам и поносан, привилегован. Дошао сам у клуб своје младости да помогнем да испишемо историју, овако смо нешто прижељкивали, али је стигло много раније од очекиваног. Једини смо представник из Републике Српске и БиХ на међународној сцени, уз загребачки Динамо, Црвену звезду и ТСЦ из Бачке Тополе и обезбедили смо историјско зимовање у Европи. То није мала ствар. Можда је формула у тој нашој различитости, што се споразумевања тиче сви се савршено разумемо и у свлачионици кад се договарамо и на терену кад играмо. Без обзира на различите нагласке, па и језичка поднебља. У Борцу смо сви једно! То смо и показали. Без веровања у оно што радите, чврстог карактера и истинског убеђења нема успеха. Не само у спорту, већ и у животу. Дошли смо до тога да се цели регион интересује и навија за Борац. То нам је и био циљ.

Југословенско одело Бањалучана скројено је по европском штофу. Борац је добио многе навијаче у региону, али и иностранству, захваљујући чињеници да је, уистину, једини „изворни” представник од Вардара до Триглава, под барјаком Републике Српске.