После Иване Шпановић стигла нова генерација: Ангелина Топић само за бод испред Адриане Вилагош

Фото–финиш није мерило у скакачким и бацачким дисциплинама, али је одлучивао овога пута у традиционалном избору Спортског журнала за најбољег представника краљице спортова у Србији. Ангелина Топић је сакупила 47 поена, а Адриана Вилагош само један мање (46). С обзиром да је прва висашица, а друга копљашица, можда је боље да смо поредили разлику у центиметрима.

До сад су доминирале Ивана Шпановић (у два наврата Вулета) с 11 првих места и Оливера Јевтић са седам. Апсурд је што Драгутин Топић, по многима наш најбољи атлетичар до сад, ниједном није био на трону (изборе смо почели кад је већ прошао врхунац његове дуге каријере), али његове ученице јесу.

Била је то најпре Драгутинова супруга Биљана Топић, која је под његовом диригентском палицом троскоком обележила 2009. годину. У 2024. први пут је на чело избила Ангелина Топић, која је већ увелико лети стазама успеха дословно вођена очински прецизно кроз каријеру.

Пресудило је, нормално, највеће такмичење – Олимпијске игре. Ангелина је ту направила подвиг за памћење. Кад се то каже многи помисле да је освојила медаљу. Није, али је ипак начинила чудо. Током загревања у квалификацијама одлучила је да не изведе скок на једној од висина, већ само да протрчи. Доскочила је на сунђере и искренула зглоб десне ноге толико јако да јој је пукла лисна кост. Доктор репрезентације Јован Ђуровић ставио јој је тако чврстo бандаж у пресудна прва два минута (док се оток није појавио) да је он заменио улогу лигамената. Ангелина је, како је сама рекла, практично на једној нози успела да прескочи 1,91 м колико је требало да се директно пласира у финале. Залет је њена велика врлина, а она га није практично ни извела.

Због болова није могла да се бори за медаље дан касније. Штета, јер је током сезоне победила у Дијамантској лиги у Рабату 9. маја националним рекордом за јуниорке и сениорке од 1,98 м. Играла се током сезоне са 1,95 м, с колико је освојена бронзана медаља, а тренинг је показивао да може бар 2,00 м да прескочи. Са 2,00 м освојена су два најсјајнија одличја.

Напунила је 19 година 26. јула, на дан почетка Игара у Паризу, а већ је раније током године бронзану медаљу у скоку увис с Првенства Европе у Минхену 2022. изгланцала на сребрну 9. јуна 2024. у Риму с изванредних 1,97 м савладаних у трећем налету, чиме је показала и снажан такмичарски карактер.

Још једну магију произвело је српско чудо од детета – само 28 дана после лома фибуле освојила је златну медаљу на Првенству света за јуниоре у Лими (Перу).

После свега проглашена је Балканском звездом у успону.

Годину дана раније била је проглашена Звездом у успону Европске атлетике. Звезда и даље сија у Србији захваљујући Адриани Вилагош, бацачици копља, која је прошле године била светска Звезда у успону, а сад је преузела Ангелинин трон.

На Првенству Европе за сениорке у Цириху 2014. Татјана Јелача је 64,21 м у бацању копља постигла национални рекорд и постала вицешампионка. Исто одличје освојила је Адриана у Риму рекордом Србије 64,42 метра. После Минхена 2022. опет је била вицешампионка Старог континента, а јуче је на припремама у Дохи прославила тек 21. рођендан. После тога три пута је побољшавала рекорд.  Границу од 65 метара први пут је пребацила на митингу Дијамантске лиге у Лондону, а затим у Пољској. Стала је на 65,64 метара победивши на Меморијалу „Борис Ханџековић“ у Загребу на митингу Златног нивоа Светске  атлетике.

Успешну сезону Вилагошева је заокружила високом другом позицијом у финалу Дијамантске лиге у Бриселу и на самом крају сезоне бацила копље чак 65,23.

После олимпијске године највеће такмичење је главни репер. Адриана је у три хица, колико се допушта у квалификацијама, са 60,42 метра била је 13. Једно место делило ју је од финала и до бар поделе првог места у избору „Журнала”.

Већ 27 година лидер спортске штампе у региону бира апсолутно најбољег представника српске краљице спортова. Није важан ни пол ни узраст. Теоријски и пионирка може да победи. Гласају уредници: Зоран Стојадиновић, главни и одговорни, Владислав Влајковић, заменик главног уредника, Марија Стојановић, уредница Осталих спортова и новинари који су писали атлетику, Елена Делева и Драгослав Вишњић.