Posle Ivane Španović stigla nova generacija: Angelina Topić samo za bod ispred Adriane Vilagoš

Foto–finiš nije merilo u skakačkim i bacačkim disciplinama, ali je odlučivao ovoga puta u tradicionalnom izboru Sportskog žurnala za najboljeg predstavnika kraljice sportova u Srbiji. Angelina Topić je sakupila 47 poena, a Adriana Vilagoš samo jedan manje (46). S obzirom da je prva visašica, a druga kopljašica, možda je bolje da smo poredili razliku u centimetrima.

Do sad su dominirale Ivana Španović (u dva navrata Vuleta) s 11 prvih mesta i Olivera Jevtić sa sedam. Apsurd je što Dragutin Topić, po mnogima naš najbolji atletičar do sad, nijednom nije bio na tronu (izbore smo počeli kad je već prošao vrhunac njegove duge karijere), ali njegove učenice jesu.

Bila je to najpre Dragutinova supruga Biljana Topić, koja je pod njegovom dirigentskom palicom troskokom obeležila 2009. godinu. U 2024. prvi put je na čelo izbila Angelina Topić, koja je već uveliko leti stazama uspeha doslovno vođena očinski precizno kroz karijeru.

Presudilo je, normalno, najveće takmičenje – Olimpijske igre. Angelina je tu napravila podvig za pamćenje. Kad se to kaže mnogi pomisle da je osvojila medalju. Nije, ali je ipak načinila čudo. Tokom zagrevanja u kvalifikacijama odlučila je da ne izvede skok na jednoj od visina, već samo da protrči. Doskočila je na sunđere i iskrenula zglob desne noge toliko jako da joj je pukla lisna kost. Doktor reprezentacije Jovan Đurović stavio joj je tako čvrsto bandaž u presudna prva dva minuta (dok se otok nije pojavio) da je on zamenio ulogu ligamenata. Angelina je, kako je sama rekla, praktično na jednoj nozi uspela da preskoči 1,91 m koliko je trebalo da se direktno plasira u finale. Zalet je njena velika vrlina, a ona ga nije praktično ni izvela.

Zbog bolova nije mogla da se bori za medalje dan kasnije. Šteta, jer je tokom sezone pobedila u Dijamantskoj ligi u Rabatu 9. maja nacionalnim rekordom za juniorke i seniorke od 1,98 m. Igrala se tokom sezone sa 1,95 m, s koliko je osvojena bronzana medalja, a trening je pokazivao da može bar 2,00 m da preskoči. Sa 2,00 m osvojena su dva najsjajnija odličja.

Napunila je 19 godina 26. jula, na dan početka Igara u Parizu, a već je ranije tokom godine bronzanu medalju u skoku uvis s Prvenstva Evrope u Minhenu 2022. izglancala na srebrnu 9. juna 2024. u Rimu s izvanrednih 1,97 m savladanih u trećem naletu, čime je pokazala i snažan takmičarski karakter.

Još jednu magiju proizvelo je srpsko čudo od deteta – samo 28 dana posle loma fibule osvojila je zlatnu medalju na Prvenstvu sveta za juniore u Limi (Peru).

Posle svega proglašena je Balkanskom zvezdom u usponu.

Godinu dana ranije bila je proglašena Zvezdom u usponu Evropske atletike. Zvezda i dalje sija u Srbiji zahvaljujući Adriani Vilagoš, bacačici koplja, koja je prošle godine bila svetska Zvezda u usponu, a sad je preuzela Angelinin tron.

Na Prvenstvu Evrope za seniorke u Cirihu 2014. Tatjana Jelača je 64,21 m u bacanju koplja postigla nacionalni rekord i postala vicešampionka. Isto odličje osvojila je Adriana u Rimu rekordom Srbije 64,42 metra. Posle Minhena 2022. opet je bila vicešampionka Starog kontinenta, a juče je na pripremama u Dohi proslavila tek 21. rođendan. Posle toga tri puta je poboljšavala rekord.  Granicu od 65 metara prvi put je prebacila na mitingu Dijamantske lige u Londonu, a zatim u Poljskoj. Stala je na 65,64 metara pobedivši na Memorijalu „Boris Handžeković“ u Zagrebu na mitingu Zlatnog nivoa Svetske  atletike.

Uspešnu sezonu Vilagoševa je zaokružila visokom drugom pozicijom u finalu Dijamantske lige u Briselu i na samom kraju sezone bacila koplje čak 65,23.

Posle olimpijske godine najveće takmičenje je glavni reper. Adriana je u tri hica, koliko se dopušta u kvalifikacijama, sa 60,42 metra bila je 13. Jedno mesto delilo ju je od finala i do bar podele prvog mesta u izboru „Žurnala”.

Već 27 godina lider sportske štampe u regionu bira apsolutno najboljeg predstavnika srpske kraljice sportova. Nije važan ni pol ni uzrast. Teorijski i pionirka može da pobedi. Glasaju urednici: Zoran Stojadinović, glavni i odgovorni, Vladislav Vlajković, zamenik glavnog urednika, Marija Stojanović, urednica Ostalih sportova i novinari koji su pisali atletiku, Elena Deleva i Dragoslav Višnjić.