Милан - нешто најбоље што ми се догодило

Импресивна је лакоћа са којом износи лопту, скок игра му је као нашем највишем играчу, наравно, јача страна, али кад из задње линије крене напред уме често да стигне до шеснаестерца. Самопоуздање и сигурност у игри Страхиње Павловића одавно нису виђени код неког нашег фудбалера, посебно дефанзивца. Узимајући у обзир сјајне игре у Салцбургу и за репрезентацију Србије на Европском првенству, претходно и на Мондијалу у Катару, није чудо што је популарни Калаба летос остварио један од највећих фудбалских снова, да после учешћа на два велика такмичења обуче дрес великог Милана.

Носити опрему у којој је блистао Дејан Савићевић, а ми у тадашњој СР Југославији свим срцем били уз Росонере због Генија, могу само квалитетни и привилеговани играчи. Тачно је да клуб са Сан Сира у последњих 15 година не сија истим сјајем као некад, али био је и остао велики и свакоме ко игра у њему треба скинути капу.

Срећан што покрива позиције славних претходника Франка Барезија, Алесандра Костакурте, Паола Малдинија, Алесандра Несте, Страхиња Павловић у интервјуу за Божићни троброј Спортског журнала бирао је речи:

- Милан је у својој историји имао играче светске класе, велика имена и почаствован сам што сам у таквом клубу. На Сан Сиру могу сваког дана да напредујем и научим нешто ново. С друге стране, црвено-црни дрес подразумева и константни притисак. Од нас у тиму захтева се да будемо све бољи и увек пружимо максимум.

По завршетку ЕП у разговору за наш лист рекли сте да одлазите на одмор, да вам је Салцбург дао времена да предахнете. Није прошло много дана кад су Росонери забацили удицу и брзо се договорили с вама?

- Трансфер у Милан је нешто најбоље што ми се догодило. Знао сам да после две године у Салцбургу и Европског првенства долази промена. Нисам пре континенталног шампионата у Немачкој знао да ћу да пређем у Милан, али кад сам сазнао за интересовање италијанског и европског великана нисам много  размишљао о другим клубовима.

Од другог до 14. кола пропустили сте само две утакмице, играли и у Лиги шампиона, шта се онда десило па сте сад на клупи иако смо мислили да ћете наставити у ритму из репрезентације Србије?

- На почетку сам више играо него сад, али тако је у фудбалу. Мало ми је било теже да се адаптирам на Милан. Нисам прошао припреме, читава процедура око преласка много је дуго трајала. Касно сам се прикључио саиграчима, нисам тренирао ни у Салцбургу, па сам мало и неспреман дошао. Брзо сам се, ипак, навикао на обавезе, ушао у ритам утакмица. Јако тренирам и надам се да ћу се поново наћи у првих 11.

Сад кад је смењен Паоло Фонсека можда и ви код Сержа Консеисаа добијете већу шансу?

- Не бих да коментаришем промену на клупи. Професионалац сам и тренираћу подједнако жестоко као и раније.

Бар у последњих неколико минута осетили сте чар дербија Де ла Мадонина, Интер – Милан. Какви су вам утисци и може ли се ривалство црно-плавих и црвено-црних поредити са окршајем Партизана и Црвене звезде?

- Све ми је на утакмици против Интера изгледало фантастично, поготово што смо победили. Нисам играо од почетка, али сам могао да осетим делић атмосфере кад сам ушао пред крај. Заиста је било фантастично. Тензија је огромна и може да се пореди са нашом највећом фудбалском светковином.

Салцбург посрће после вашег одласка, пето место и десет бодова минуса у односу на лидера Штурм свакако је изненађење?

- Нисам очекивао да мој бивши клуб баш толико падне, односно да резултати не буду као претходних сезона. Продат је велики број играча, тим је подмлађен, није доведено много новајлија и кад се све узме у обзир пад је негде нормалан. Верујем да ће се Салцбург брзо вратити на врх и  показати да је најбољи у Аустрији.

Има свакако наде да и Павловић у Милану покаже да је један од најбољих штопера у италијанском првенству. Кад Страхиња усвоји специфичне захтеве за дефанзивце у Серији А, онда ће опет да нас чини поносним, како то редовно чини играма у репрезентацији Србије. Није ни први, ни последњи коме је потребно време да се докаже у великом клубу. Имајући у виду његову упорност и квалитет нема сумње да Павловићево време у Милану тек долази.