Milan - nešto najbolje što mi se dogodilo

Impresivna je lakoća sa kojom iznosi loptu, skok igra mu je kao našem najvišem igraču, naravno, jača strana, ali kad iz zadnje linije krene napred ume često da stigne do šesnaesterca. Samopouzdanje i sigurnost u igri Strahinje Pavlovića odavno nisu viđeni kod nekog našeg fudbalera, posebno defanzivca. Uzimajući u obzir sjajne igre u Salcburgu i za reprezentaciju Srbije na Evropskom prvenstvu, prethodno i na Mondijalu u Kataru, nije čudo što je popularni Kalaba letos ostvario jedan od najvećih fudbalskih snova, da posle učešća na dva velika takmičenja obuče dres velikog Milana.

Nositi opremu u kojoj je blistao Dejan Savićević, a mi u tadašnjoj SR Jugoslaviji svim srcem bili uz Rosonere zbog Genija, mogu samo kvalitetni i privilegovani igrači. Tačno je da klub sa San Sira u poslednjih 15 godina ne sija istim sjajem kao nekad, ali bio je i ostao veliki i svakome ko igra u njemu treba skinuti kapu.

Srećan što pokriva pozicije slavnih prethodnika Franka Barezija, Alesandra Kostakurte, Paola Maldinija, Alesandra Neste, Strahinja Pavlović u intervjuu za Božićni trobroj Sportskog žurnala birao je reči:

- Milan je u svojoj istoriji imao igrače svetske klase, velika imena i počastvovan sam što sam u takvom klubu. Na San Siru mogu svakog dana da napredujem i naučim nešto novo. S druge strane, crveno-crni dres podrazumeva i konstantni pritisak. Od nas u timu zahteva se da budemo sve bolji i uvek pružimo maksimum.

Po završetku EP u razgovoru za naš list rekli ste da odlazite na odmor, da vam je Salcburg dao vremena da predahnete. Nije prošlo mnogo dana kad su Rosoneri zabacili udicu i brzo se dogovorili s vama?

- Transfer u Milan je nešto najbolje što mi se dogodilo. Znao sam da posle dve godine u Salcburgu i Evropskog prvenstva dolazi promena. Nisam pre kontinentalnog šampionata u Nemačkoj znao da ću da pređem u Milan, ali kad sam saznao za interesovanje italijanskog i evropskog velikana nisam mnogo  razmišljao o drugim klubovima.

Od drugog do 14. kola propustili ste samo dve utakmice, igrali i u Ligi šampiona, šta se onda desilo pa ste sad na klupi iako smo mislili da ćete nastaviti u ritmu iz reprezentacije Srbije?

- Na početku sam više igrao nego sad, ali tako je u fudbalu. Malo mi je bilo teže da se adaptiram na Milan. Nisam prošao pripreme, čitava procedura oko prelaska mnogo je dugo trajala. Kasno sam se priključio saigračima, nisam trenirao ni u Salcburgu, pa sam malo i nespreman došao. Brzo sam se, ipak, navikao na obaveze, ušao u ritam utakmica. Jako treniram i nadam se da ću se ponovo naći u prvih 11.

Sad kad je smenjen Paolo Fonseka možda i vi kod Serža Konseisaa dobijete veću šansu?

- Ne bih da komentarišem promenu na klupi. Profesionalac sam i treniraću podjednako žestoko kao i ranije.

Bar u poslednjih nekoliko minuta osetili ste čar derbija De la Madonina, Inter – Milan. Kakvi su vam utisci i može li se rivalstvo crno-plavih i crveno-crnih porediti sa okršajem Partizana i Crvene zvezde?

- Sve mi je na utakmici protiv Intera izgledalo fantastično, pogotovo što smo pobedili. Nisam igrao od početka, ali sam mogao da osetim delić atmosfere kad sam ušao pred kraj. Zaista je bilo fantastično. Tenzija je ogromna i može da se poredi sa našom najvećom fudbalskom svetkovinom.

Salcburg posrće posle vašeg odlaska, peto mesto i deset bodova minusa u odnosu na lidera Šturm svakako je iznenađenje?

- Nisam očekivao da moj bivši klub baš toliko padne, odnosno da rezultati ne budu kao prethodnih sezona. Prodat je veliki broj igrača, tim je podmlađen, nije dovedeno mnogo novajlija i kad se sve uzme u obzir pad je negde normalan. Verujem da će se Salcburg brzo vratiti na vrh i  pokazati da je najbolji u Austriji.

Ima svakako nade da i Pavlović u Milanu pokaže da je jedan od najboljih štopera u italijanskom prvenstvu. Kad Strahinja usvoji specifične zahteve za defanzivce u Seriji A, onda će opet da nas čini ponosnim, kako to redovno čini igrama u reprezentaciji Srbije. Nije ni prvi, ni poslednji kome je potrebno vreme da se dokaže u velikom klubu. Imajući u vidu njegovu upornost i kvalitet nema sumnje da Pavlovićevo vreme u Milanu tek dolazi.