Кад Крајина позове - ту сам!

Једно од најзанимљивијих фудбалских имена на просторима данашњег Западног Балкана је Звјездан Мисимовић, однедавно технички директор бањалучког Борца, клуба који је исписао најблиставије странице историје дуге 98 година. Црвено-плави су први колектив из Републике Српске и БиХ који је обезбедио пролеће на међународној сцени пласманом у шеснаестину финала Лиге конференције.

Звјезданови крајишки корени су из села Јабланица код Градишке, рођен је 5. јуна 1982. у Минхену и име је добио по Црвеној звезди, поникао је у славном Бајерну, игром подсећао на маестралног Сафета Сушића, с Волфсбургом сензационално освојио Бундеслигу, у Београду је прозван „троми дебељуцо”, а са репрезентацијом Босне и Херцеговине заиграо је на Светском првенству у Бразилу 2014. Оставио је дубок траг међу Змајевима као један од најбољих играча свих времена, а данас пише нове фудбалске странице као функционер.

- Позив Борца нисам могао да одбијем! Моји корени су овде и код куће је увек најлепше, Бањалука је прелеп град у којем ћу да живим и радујем се повратку. Поклопио се и историјски резултат Борца, за кратко време направио је велику ствар. О клубу сви причају у позитивном тону, чак и УЕФА која је препознала нови имиџ фудбала у Бањалуци. Борац је напредовао џиновским корацима и поносан сам што ћу да будем део те успешне приче што је уздрмала фудбалски регион – почео је Мисимовић.

На функцију у Борцу није стигао без искуства, од јануара 2020. до априла 2024. био је у Стручној комисији, потом и на позицији директора репрезентација Фудбалског савеза БиХ.

- Волим изазове и не плашим се посла. У фудбалу је доказивање перманентно, нема минулог рада. Поседујем одређено искуство да квалитетно обављам директорску функцију у Борцу, радио сам на сличним пословима, у компликованијим условима, у „кровном” Савезу и везе и пријатељства данас ћу да усмеравам ка Бањалуци. Биће потребно одређено време да се уходам у организационом апарату Борца, значајније резултате треба очекивати кад скенирам ситуацију и видим поља на којима може да се оствари напредак за још веће успехе и стабилност.

Мисимовић је био изузетно талентован фудбалер и члан јуниорске репрезентације СР Југославије до 18 година, с којом је 2001. играо на Европском првенству у Финској. Била је то генерација у којој су били Вукашин Полексић, Саша Цилиншек, Дејан Миловановић, Данко Лазовић, Ненад Милијаш, Александар Луковић, Јован Дамјановић...

- Сјајан тим, генерација која је по квалитету могла да направи много више. Изгубили смо од Чеха, будућих првака, победили Украјину и Финску, у борби за треће место поражени од Шпаније. За све нас - велико искуство. После тог првенства статус у репрезентацији ми се закомпликовао. Имао сам стари, југословенски пасош, покојни Бата Булатовић, генерални секретар, послао ми је писмо из Савеза с којим сам отишао у конзулат у Минхену, где ми је речено да на нови пасош морам да чекам неколико година. Савез је ту био беспомоћан, рекли су ми да не могу ништа да учине и тако... Одиграо сам ту утакмицу за репрезентацију до 21 године против Француске 2002...

Тадашњи селектор младог тима СРЈ Владимир Петровић Пижон дао је Мисимовићу „дијагнозу” да је „спор и да није за фудбал”...

- Селектор има право да бира играче на свој списак, то је његов легитимни посао, али исто тако мора да се носи с чињеницом уколико погреши и не рачуна на некога ко докаже да није донео праву одлуку! Сад је све то далеко иза нас.

Фудбалски савез БиХ с одушевљењем је дочекао шансу да ангажује играча какав је недостајао репрезентацији у припреми смене генерација. Мисионарску улогу у врбовању Мисимовића имао је саиграч из Бајерна Хасан Салихамиџић. Остаје легенда да је сусрет Мискета и Браце у теретани био пресудан.

- Питао ме је Брацо да ли имам пасош БиХ и желим ли да играм за репрезентацију? Рекао сам му да јесам заинтересован, предложио ме је Савезу, тадашњем директору Ахмеду Пашалићу и тако је успостављен контакт који је касније реализован и постао сам репрезентативац БиХ. Дебитовао сам у Скопљу 18. фебруара 2004. и у потпуности се сећам те утакмице - моја супруга је из Македоније. Касније је све то постала историја.

Није био миљеник тренера и селектора. Још 2008. хтео је да се повуче из репрезентације, али га је „умирио” Мехо Кодро који се није задржао на клупи Змајева.

- Одлука није донесена преко ноћи, данима сам размишљао о потезу, разговарао, преиспитивао се. Наслућивао сам неке ствари и нису ми биле пријатне.

Одлучио је да остане, с Мирославом Ћиром Блажевићем имао је сукоб после баража за Европско првенство 2008. кад је рекао да неће да игра за репрезентацију док је Хрват селектор, после постигнутог гола против Белорусије у квалификацијама за ЕП 2012. „митраљезом” је „пуцао” по селектору Сафету Сушићу, пре тога био стално на удару, као један од ретких Срба који је играо за БиХ. 

- Ћиро Блажевић ме је оптужио да сам део некаквог „српског лобија” у репрезентацији, да намерно нисам хтео да играм у баражу против Португалије, чак је ишао и дотле тврдећи да сам продао утакмицу Милораду Додику и Републици Српској, да сам добио пословни простор у Бањалуци и још свашта. Глупости! Његова некаква потреба што су медији једва дочекали, а и сами знате да у фудбалу увек иза кулиса има различитих игранки и спиновања, свега буде, можда сам се тад и мало наивно понео. Многи воле лични неуспех да пребаце на туђу адресу, траже изговор, правдају себе, а снимак моје повреде који сам морао да пошаљем у Савез медији у Сарајеву објавили су „ексклузивно”.

Миске је био део најсјајније генерације репрезентације која је 2014. заиграла на Светском првенству. Била је то одлична екипа: Асмир Беговић, Един Џеко, Миралем Пјанић, Огњен Врањеш, Емир Спахић, Ведад Ибишевић, Сејад Салиховић, Ермин Бичакчић, Сеад Колашинац, Изет Хајровић, Сенад Лулић, Харис Медуњанин...

- Сјајна генерација сачињена од играча с главним улогама у својим клубовима с којима су се борили за титуле у државним првенствима. Имали смо и срећу приликом жреба. Историјски меч одиграли смо у Литванији, изборили пласман на Мондијал после којег сам се опростио од репрезентације у 32. години. Рекао бих у правом тренутку, на врхунцу. После дуго размишљања, тешка срца одлучио сам да са себе скинем најдражи дрес у којем сам одиграо најважније утакмице у животу. Никада нисам јурио личне рекорде и статистику. Сваку утакмицу играо сам срцем, мада сам у много наврата био неоправдано етикетиран. Моја процена је била добра, после Бразила све је кренуло низбрдо! И сад се осећају последице пада.

Проблем је постојао и у турском Галатасарају, који је с клупе водио легендарни Румун Георге Хаџи и Мисимовићу „није веровао”.

- То ме је додатно ојачало у тим тренуцима. Схватио сам да сам постао магнет за стручњаке који желе на мени да граде ауторитет!

У и око репрезентације БиХ увек дувају ветрови незадовољства и „ексклузивног патриотизма”, ништа се није променило ни данас. Мисимовић је „одступио” да би на сцену дошли бивши саиграчи и Змајеви Сергеј Барбарез и Емир Спахић. Уследили су очајни резултати, више од годину БиХ никог није победила. Али, нионски жреб од 13. децембра прошле године упалио је свећу наде, указала се велика прилика...

- Истина је да је БиХ у кризи резултата, дужи период нико није побеђен. Међутим, извучена је група по мери, као да смо је изабрали сами. Можда боља и повољнија не постоји?! Ако је тражена шанса, сад се указала и треба да се искористи. Видећемо, квалификације почињу у марту. Надамо се – завршио је беседу Звјездан Мисимовић.