Kad Krajina pozove - tu sam!

Jedno od najzanimljivijih fudbalskih imena na prostorima današnjeg Zapadnog Balkana je Zvjezdan Misimović, odnedavno tehnički direktor banjalučkog Borca, kluba koji je ispisao najblistavije stranice istorije duge 98 godina. Crveno-plavi su prvi kolektiv iz Republike Srpske i BiH koji je obezbedio proleće na međunarodnoj sceni plasmanom u šesnaestinu finala Lige konferencije.

Zvjezdanovi krajiški koreni su iz sela Jablanica kod Gradiške, rođen je 5. juna 1982. u Minhenu i ime je dobio po Crvenoj zvezdi, ponikao je u slavnom Bajernu, igrom podsećao na maestralnog Safeta Sušića, s Volfsburgom senzacionalno osvojio Bundesligu, u Beogradu je prozvan „tromi debeljuco”, a sa reprezentacijom Bosne i Hercegovine zaigrao je na Svetskom prvenstvu u Brazilu 2014. Ostavio je dubok trag među Zmajevima kao jedan od najboljih igrača svih vremena, a danas piše nove fudbalske stranice kao funkcioner.

- Poziv Borca nisam mogao da odbijem! Moji koreni su ovde i kod kuće je uvek najlepše, Banjaluka je prelep grad u kojem ću da živim i radujem se povratku. Poklopio se i istorijski rezultat Borca, za kratko vreme napravio je veliku stvar. O klubu svi pričaju u pozitivnom tonu, čak i UEFA koja je prepoznala novi imidž fudbala u Banjaluci. Borac je napredovao džinovskim koracima i ponosan sam što ću da budem deo te uspešne priče što je uzdrmala fudbalski region – počeo je Misimović.

Na funkciju u Borcu nije stigao bez iskustva, od januara 2020. do aprila 2024. bio je u Stručnoj komisiji, potom i na poziciji direktora reprezentacija Fudbalskog saveza BiH.

- Volim izazove i ne plašim se posla. U fudbalu je dokazivanje permanentno, nema minulog rada. Posedujem određeno iskustvo da kvalitetno obavljam direktorsku funkciju u Borcu, radio sam na sličnim poslovima, u komplikovanijim uslovima, u „krovnom” Savezu i veze i prijateljstva danas ću da usmeravam ka Banjaluci. Biće potrebno određeno vreme da se uhodam u organizacionom aparatu Borca, značajnije rezultate treba očekivati kad skeniram situaciju i vidim polja na kojima može da se ostvari napredak za još veće uspehe i stabilnost.

Misimović je bio izuzetno talentovan fudbaler i član juniorske reprezentacije SR Jugoslavije do 18 godina, s kojom je 2001. igrao na Evropskom prvenstvu u Finskoj. Bila je to generacija u kojoj su bili Vukašin Poleksić, Saša Cilinšek, Dejan Milovanović, Danko Lazović, Nenad Milijaš, Aleksandar Luković, Jovan Damjanović...

- Sjajan tim, generacija koja je po kvalitetu mogla da napravi mnogo više. Izgubili smo od Čeha, budućih prvaka, pobedili Ukrajinu i Finsku, u borbi za treće mesto poraženi od Španije. Za sve nas - veliko iskustvo. Posle tog prvenstva status u reprezentaciji mi se zakomplikovao. Imao sam stari, jugoslovenski pasoš, pokojni Bata Bulatović, generalni sekretar, poslao mi je pismo iz Saveza s kojim sam otišao u konzulat u Minhenu, gde mi je rečeno da na novi pasoš moram da čekam nekoliko godina. Savez je tu bio bespomoćan, rekli su mi da ne mogu ništa da učine i tako... Odigrao sam tu utakmicu za reprezentaciju do 21 godine protiv Francuske 2002...

Tadašnji selektor mladog tima SRJ Vladimir Petrović Pižon dao je Misimoviću „dijagnozu” da je „spor i da nije za fudbal”...

- Selektor ima pravo da bira igrače na svoj spisak, to je njegov legitimni posao, ali isto tako mora da se nosi s činjenicom ukoliko pogreši i ne računa na nekoga ko dokaže da nije doneo pravu odluku! Sad je sve to daleko iza nas.

Fudbalski savez BiH s oduševljenjem je dočekao šansu da angažuje igrača kakav je nedostajao reprezentaciji u pripremi smene generacija. Misionarsku ulogu u vrbovanju Misimovića imao je saigrač iz Bajerna Hasan Salihamidžić. Ostaje legenda da je susret Misketa i Brace u teretani bio presudan.

- Pitao me je Braco da li imam pasoš BiH i želim li da igram za reprezentaciju? Rekao sam mu da jesam zainteresovan, predložio me je Savezu, tadašnjem direktoru Ahmedu Pašaliću i tako je uspostavljen kontakt koji je kasnije realizovan i postao sam reprezentativac BiH. Debitovao sam u Skoplju 18. februara 2004. i u potpunosti se sećam te utakmice - moja supruga je iz Makedonije. Kasnije je sve to postala istorija.

Nije bio miljenik trenera i selektora. Još 2008. hteo je da se povuče iz reprezentacije, ali ga je „umirio” Meho Kodro koji se nije zadržao na klupi Zmajeva.

- Odluka nije donesena preko noći, danima sam razmišljao o potezu, razgovarao, preispitivao se. Naslućivao sam neke stvari i nisu mi bile prijatne.

Odlučio je da ostane, s Miroslavom Ćirom Blaževićem imao je sukob posle baraža za Evropsko prvenstvo 2008. kad je rekao da neće da igra za reprezentaciju dok je Hrvat selektor, posle postignutog gola protiv Belorusije u kvalifikacijama za EP 2012. „mitraljezom” je „pucao” po selektoru Safetu Sušiću, pre toga bio stalno na udaru, kao jedan od retkih Srba koji je igrao za BiH. 

- Ćiro Blažević me je optužio da sam deo nekakvog „srpskog lobija” u reprezentaciji, da namerno nisam hteo da igram u baražu protiv Portugalije, čak je išao i dotle tvrdeći da sam prodao utakmicu Miloradu Dodiku i Republici Srpskoj, da sam dobio poslovni prostor u Banjaluci i još svašta. Gluposti! Njegova nekakva potreba što su mediji jedva dočekali, a i sami znate da u fudbalu uvek iza kulisa ima različitih igranki i spinovanja, svega bude, možda sam se tad i malo naivno poneo. Mnogi vole lični neuspeh da prebace na tuđu adresu, traže izgovor, pravdaju sebe, a snimak moje povrede koji sam morao da pošaljem u Savez mediji u Sarajevu objavili su „ekskluzivno”.

Miske je bio deo najsjajnije generacije reprezentacije koja je 2014. zaigrala na Svetskom prvenstvu. Bila je to odlična ekipa: Asmir Begović, Edin Džeko, Miralem Pjanić, Ognjen Vranješ, Emir Spahić, Vedad Ibišević, Sejad Salihović, Ermin Bičakčić, Sead Kolašinac, Izet Hajrović, Senad Lulić, Haris Medunjanin...

- Sjajna generacija sačinjena od igrača s glavnim ulogama u svojim klubovima s kojima su se borili za titule u državnim prvenstvima. Imali smo i sreću prilikom žreba. Istorijski meč odigrali smo u Litvaniji, izborili plasman na Mondijal posle kojeg sam se oprostio od reprezentacije u 32. godini. Rekao bih u pravom trenutku, na vrhuncu. Posle dugo razmišljanja, teška srca odlučio sam da sa sebe skinem najdraži dres u kojem sam odigrao najvažnije utakmice u životu. Nikada nisam jurio lične rekorde i statistiku. Svaku utakmicu igrao sam srcem, mada sam u mnogo navrata bio neopravdano etiketiran. Moja procena je bila dobra, posle Brazila sve je krenulo nizbrdo! I sad se osećaju posledice pada.

Problem je postojao i u turskom Galatasaraju, koji je s klupe vodio legendarni Rumun George Hadži i Misimoviću „nije verovao”.

- To me je dodatno ojačalo u tim trenucima. Shvatio sam da sam postao magnet za stručnjake koji žele na meni da grade autoritet!

U i oko reprezentacije BiH uvek duvaju vetrovi nezadovoljstva i „ekskluzivnog patriotizma”, ništa se nije promenilo ni danas. Misimović je „odstupio” da bi na scenu došli bivši saigrači i Zmajevi Sergej Barbarez i Emir Spahić. Usledili su očajni rezultati, više od godinu BiH nikog nije pobedila. Ali, nionski žreb od 13. decembra prošle godine upalio je sveću nade, ukazala se velika prilika...

- Istina je da je BiH u krizi rezultata, duži period niko nije pobeđen. Međutim, izvučena je grupa po meri, kao da smo je izabrali sami. Možda bolja i povoljnija ne postoji?! Ako je tražena šansa, sad se ukazala i treba da se iskoristi. Videćemo, kvalifikacije počinju u martu. Nadamo se – završio je besedu Zvjezdan Misimović.