Живи свој сан - Максимовић: Најважније је бити на земљи, колико год у том тренутку имао пажњу јавности

Андрија Максимовић претходних месеци живи фудбалску бајку, а све је почело од родног Новог Пазара. Прве веће кораке направио је у ОФК „Влада Димитријевић“, да би се потом брзо нашао на радару Црвене звезде. Прошао је све млађе селекције иза југа Маракане. У кадетском узрасту проглашен је за најбољег играча лиге, а у сезони 2023/24 по први пут се окушао у сениорском фудбалу. За Графичар је на дебитантској утакмици против Јединства из Уба постигао гол и асистенцију. Све то допринелоје да се нађе и у центру пажње медија, како у Србији тако и широм Европе. Први меч за први тим Црвене звезде одиграо је у Купу против нишког Радничког, да би званичну прекоманду код Владана Милојевића добио прошлог пролећа.

Повреда Мирка Иванића оставила је празнину коју је морао неко да надомести половином септембра, а управо је тад Андрија Максимовић ускочио у ципеле Звездиног староседеоца и наметнуо се као прва опција. На вечитом дербију против Партизана забележио је асистенцију идопринео највећој победи црвено-белих у историји на терену у Хумској. Није могао ни да сања да ће то само бити почетак великог успона који и даље траје. Забележио је пет мечева у Лиги шампиона, на „Сан Сиру“ га је пречка спречила да постигне гол и иза презимена „стави“ још вишу цену. Дебитовао је и у репрезентацији Србије, Орлови га виде као једно од великих откровења и залога за будућност у наредним изазовима.

- Увек сам маштао о сениорском фудбалу и игрању за Звезду, али нисам очекивао овако брзо. Иако сам се свакодневно трудио да до свега овога дођем. Задовољан сам, потребно је само константно да се ради и трудити се из дана у дан – почео је Максимовић разговор за Спортски журнал.

Како се носите са славом коју сте за кратко време придобили, да ли прија велика медијска пажња?

- Могу да кажем, колико је лепо, толико уме и да буде напорно, али ми се допада. Лепо сам се снашао и прихватио. Најбитније је бити на земљи, колико год у том тренутку имао пажњу јавности.

Да ли је мали Андрија могао да претпостави да ће пре пунолетства достићи оволике висине?

- Искрено нисам. Као што рекох, маштао јесам, није да нисам веровао у себе, али ми је све деловало предалеко и нестварно. Захвалан сам свима који су допринели овоме где сам сад и потрудићу се да наставим у истом ритму.

Како се носите са притиском, имали сте ватрено крштење против Партизана?

- Управо због вечитог дербија никад нећу да заборавим ову полусезону. Имао сам ту част да заиграм у првој постави и све је на крају испало одлично. Тад сам осетио огромну срећу и то је и превладавало у мојим осећањима, није имало места за притисак.

Какво је искуство играти Лигу шампиона?

- Срести се са таквим играчима и клубовима, па и играти против њих је стварно прелепо искуство. Такмичење је само по себи најбоље на свету и задовољство ми је што већ сад имам прилику да играм Лигу шампиона и уживам у сваком минуту на терену.

Да ли сре разменили дрес са неким од играча које сте пратили као мали и маштали о дуелу против њих?

- Јесам, искористио сам шансу да то урадим у мечевима Лиге шампиона. До скоро сам све те фудбалере гледао преко малих екрана и дивио се њиховим потезима, а сад имам срећу да стојим на терену и будем равноправан с њима.

Како усклађујете школске обавезе, с обзиром да сте веома рано осетили чари професионалне каријере?

- Трудим се колико могу и кад год нађем слободног времена да се посветим образовању. Пратим активности у школи и покушавам да све редовно одрадим. Тешко је испратити, али верујем да ће се на крају све исплатити.

Да ли вам се живот променио у потпуности од августа до јануара?

- Јесте, баш као да неко пише књигу и онда одједном расплет, све се окренуло и променило на боље. Захвалан сам на томе што сам добио прилику да дебитујем и тако је све и почело. Сад настављам да живим сан и трудим се.

Да ли друштво има другачији поглед на вас од када сте постигли све успехе претходних месеци?

- Искрено, не гледам то тако. Они који су увек уз мене, породица и прави пријатељи су и даље ту и они су истински поносни на мене, драго им је. Исто бих се понео и понећу се кад неко од мени драгих особа уради нешто значајно за њих.

Какви су били први коментари ближњих, али и тренера код којих сте поникли, кад сте досегли ове висине и дошли до великих подвига?

- Сви су изузетно поносни на све што сам постигао, али ме и стално подсећају да је ово тек почетак моје каријере и да морам напорно да радим, како бих направио каријеру о којој сам маштао као клинац.

Како вас је дочекао Владан Милојевић, можете ли да се присетите првих речи по доласку у први тим?

- Тренер Милојевић ме је заиста прелепо дочекао, пратио је моје игре у омладинским селекцијама и имао речи хвале. Приликом првог сусрета је показао да верује у мене. Драго ми је што сам се досад добро показао и што користим указану прилику. Имам сјајан однос с њим који је пре свега одличан стручњак.

Који надимак вам више пристоји – Меси или Јамал?

- Од малена је Меси тако да ће то тако и остати. Он ми је одувек и био узор. Свакако, циљ ми је да убрзо у Србији, али и целом свету будем познат по свом имену и да покушам да напредујем из дана у дан, како бих остварио зацртане циљеве.

Да ли можете да опишете осећај кад сте сазнали да ћете бранити боје Србије и играти за „А“ селекцију?

- Све се дешавало веома брзо, самим тим и позив у репрезентацију. Захвалан сам селектору, а и саиграчима на томе како су ме прихватили. Знатно су искуснији и много ми је значило да будем ту и да представљам нашу земљу. Велико је признање, посебно у овим годинама, знам шта се очекује од мене и настојаћу на томе да испуним све што се од мене тражи.

Како је сарађивати са Владаном Милојевићем и Драганом Стојковићем Пиксијем?

- Част је радити и са једним и са другим. Ту су да нас усмере, науче и сви се заједно трудимо да постигнемо што боље резултате. Свако има своју филозофију, али су у односу са играчима исти, имам сјајан однос са обојицом и заиста ми је задовољство што имам прилику да покупим значајне савете од њих.

Коју поруку би послао надолазећим талентима?

- Лично мени, кључ успеха је да верујемо у себе, да схватимо да ништа није немогуће уколико радимо, боримо се и трудимо се за нешто. Задамо себи циљ и на тај начин ту и стигнемо.

Да ли сте обраћали пажњу на скауте који су долазили да прате ваше игре, јел то уносило неку нервозу и утицало на наступе?

- Унесем се у сваку утакмицу коју играм срцем и трудим се да пружим максимум, били они ту или не. Тако да увек мислим о игри и свему на терену, па сматрам да би ми притисак донео само нервозу.

Колико вам је драго што су се на прозивци нашли играчи са којима сте делили свлачионицу у омладинским селекцијама?

- Са свима се дружим и сви су ме лепо прихватили.  Да, радује ме што су ту са мном, провели смо доста времена заједно у млађим селекцијама. Са Вељком Милосављевићем се дружим највише, проводимо време на тренинзима заједно, али и ван терена.

Каква очекивања имате до краја сезоне?

- Увек верујем у наш тим и нашу игру, тако да искрено очекујем добре резултате. И волео бих да само у наредној години наставимо у истом ритму и нижемо успехе, на крају крајева освојимо дуплу круну.

За која места у Србији сматрате да су сјајна за одмор током новогодишњих и божићних празника?

- Свима увек предлажем неку планину, тамо човек може да се одмори од свега и потпуно се препусти себи. Конкретно, мени се Копаоник највише свиђа, поготово у духу празника.

Како је изгледао мини одмор, да ли сте напунили батерије пред наставак сезоне?

- Провео сам време са породицом. С обзиром на све обавезе ретко имамо времена да путујемо, тако да сам искористио овај кратки период да будемо на окупу. После неколико дана одмора започео сам са дневним тренинзима, пошто сам желео да већ на прозивци и првом тренингу будем спреман и дочекам изазове који су пред нама.

Колико је другачије кад Божић проводите на припремама, а не у кругу породице?

- Божић је велики празник и велика је разлика. Заиста уживам кад се сви окупимо у породичној атмосфери. По први пут нећу бити на окупу са својом фамилијом. Међутим, Звезда је такође моја породица, тако да ми је драго што ћу бити са саиграчима.

Да ли имате крајњи домет и циљ ка којем тежите до краја каријере?

- Свакако је то неки клуб из „лиге петице“. Ипак, тренутно не летим превише и размишљам само о Црвеној звезди. Млад сам и имам још много тога да покажем. Надам се да ће ме здравље послужити и да ћу добром формом и играма доћи до великих висина – поручио је Максимовић.