Živi svoj san - Maksimović: Najvažnije je biti na zemlji, koliko god u tom trenutku imao pažnju javnosti

Andrija Maksimović prethodnih meseci živi fudbalsku bajku, a sve je počelo od rodnog Novog Pazara. Prve veće korake napravio je u OFK „Vlada Dimitrijević“, da bi se potom brzo našao na radaru Crvene zvezde. Prošao je sve mlađe selekcije iza juga Marakane. U kadetskom uzrastu proglašen je za najboljeg igrača lige, a u sezoni 2023/24 po prvi put se okušao u seniorskom fudbalu. Za Grafičar je na debitantskoj utakmici protiv Jedinstva iz Uba postigao gol i asistenciju. Sve to doprineloje da se nađe i u centru pažnje medija, kako u Srbiji tako i širom Evrope. Prvi meč za prvi tim Crvene zvezde odigrao je u Kupu protiv niškog Radničkog, da bi zvaničnu prekomandu kod Vladana Milojevića dobio prošlog proleća.

Povreda Mirka Ivanića ostavila je prazninu koju je morao neko da nadomesti polovinom septembra, a upravo je tad Andrija Maksimović uskočio u cipele Zvezdinog starosedeoca i nametnuo se kao prva opcija. Na večitom derbiju protiv Partizana zabeležio je asistenciju idoprineo najvećoj pobedi crveno-belih u istoriji na terenu u Humskoj. Nije mogao ni da sanja da će to samo biti početak velikog uspona koji i dalje traje. Zabeležio je pet mečeva u Ligi šampiona, na „San Siru“ ga je prečka sprečila da postigne gol i iza prezimena „stavi“ još višu cenu. Debitovao je i u reprezentaciji Srbije, Orlovi ga vide kao jedno od velikih otkrovenja i zaloga za budućnost u narednim izazovima.

- Uvek sam maštao o seniorskom fudbalu i igranju za Zvezdu, ali nisam očekivao ovako brzo. Iako sam se svakodnevno trudio da do svega ovoga dođem. Zadovoljan sam, potrebno je samo konstantno da se radi i truditi se iz dana u dan – počeo je Maksimović razgovor za Sportski žurnal.

Kako se nosite sa slavom koju ste za kratko vreme pridobili, da li prija velika medijska pažnja?

- Mogu da kažem, koliko je lepo, toliko ume i da bude naporno, ali mi se dopada. Lepo sam se snašao i prihvatio. Najbitnije je biti na zemlji, koliko god u tom trenutku imao pažnju javnosti.

Da li je mali Andrija mogao da pretpostavi da će pre punoletstva dostići ovolike visine?

- Iskreno nisam. Kao što rekoh, maštao jesam, nije da nisam verovao u sebe, ali mi je sve delovalo predaleko i nestvarno. Zahvalan sam svima koji su doprineli ovome gde sam sad i potrudiću se da nastavim u istom ritmu.

Kako se nosite sa pritiskom, imali ste vatreno krštenje protiv Partizana?

- Upravo zbog večitog derbija nikad neću da zaboravim ovu polusezonu. Imao sam tu čast da zaigram u prvoj postavi i sve je na kraju ispalo odlično. Tad sam osetio ogromnu sreću i to je i prevladavalo u mojim osećanjima, nije imalo mesta za pritisak.

Kakvo je iskustvo igrati Ligu šampiona?

- Sresti se sa takvim igračima i klubovima, pa i igrati protiv njih je stvarno prelepo iskustvo. Takmičenje je samo po sebi najbolje na svetu i zadovoljstvo mi je što već sad imam priliku da igram Ligu šampiona i uživam u svakom minutu na terenu.

Da li sre razmenili dres sa nekim od igrača koje ste pratili kao mali i maštali o duelu protiv njih?

- Jesam, iskoristio sam šansu da to uradim u mečevima Lige šampiona. Do skoro sam sve te fudbalere gledao preko malih ekrana i divio se njihovim potezima, a sad imam sreću da stojim na terenu i budem ravnopravan s njima.

Kako usklađujete školske obaveze, s obzirom da ste veoma rano osetili čari profesionalne karijere?

- Trudim se koliko mogu i kad god nađem slobodnog vremena da se posvetim obrazovanju. Pratim aktivnosti u školi i pokušavam da sve redovno odradim. Teško je ispratiti, ali verujem da će se na kraju sve isplatiti.

Da li vam se život promenio u potpunosti od avgusta do januara?

- Jeste, baš kao da neko piše knjigu i onda odjednom rasplet, sve se okrenulo i promenilo na bolje. Zahvalan sam na tome što sam dobio priliku da debitujem i tako je sve i počelo. Sad nastavljam da živim san i trudim se.

Da li društvo ima drugačiji pogled na vas od kada ste postigli sve uspehe prethodnih meseci?

- Iskreno, ne gledam to tako. Oni koji su uvek uz mene, porodica i pravi prijatelji su i dalje tu i oni su istinski ponosni na mene, drago im je. Isto bih se poneo i poneću se kad neko od meni dragih osoba uradi nešto značajno za njih.

Kakvi su bili prvi komentari bližnjih, ali i trenera kod kojih ste ponikli, kad ste dosegli ove visine i došli do velikih podviga?

- Svi su izuzetno ponosni na sve što sam postigao, ali me i stalno podsećaju da je ovo tek početak moje karijere i da moram naporno da radim, kako bih napravio karijeru o kojoj sam maštao kao klinac.

Kako vas je dočekao Vladan Milojević, možete li da se prisetite prvih reči po dolasku u prvi tim?

- Trener Milojević me je zaista prelepo dočekao, pratio je moje igre u omladinskim selekcijama i imao reči hvale. Prilikom prvog susreta je pokazao da veruje u mene. Drago mi je što sam se dosad dobro pokazao i što koristim ukazanu priliku. Imam sjajan odnos s njim koji je pre svega odličan stručnjak.

Koji nadimak vam više pristoji – Mesi ili Jamal?

- Od malena je Mesi tako da će to tako i ostati. On mi je oduvek i bio uzor. Svakako, cilj mi je da ubrzo u Srbiji, ali i celom svetu budem poznat po svom imenu i da pokušam da napredujem iz dana u dan, kako bih ostvario zacrtane ciljeve.

Da li možete da opišete osećaj kad ste saznali da ćete braniti boje Srbije i igrati za „A“ selekciju?

- Sve se dešavalo veoma brzo, samim tim i poziv u reprezentaciju. Zahvalan sam selektoru, a i saigračima na tome kako su me prihvatili. Znatno su iskusniji i mnogo mi je značilo da budem tu i da predstavljam našu zemlju. Veliko je priznanje, posebno u ovim godinama, znam šta se očekuje od mene i nastojaću na tome da ispunim sve što se od mene traži.

Kako je sarađivati sa Vladanom Milojevićem i Draganom Stojkovićem Piksijem?

- Čast je raditi i sa jednim i sa drugim. Tu su da nas usmere, nauče i svi se zajedno trudimo da postignemo što bolje rezultate. Svako ima svoju filozofiju, ali su u odnosu sa igračima isti, imam sjajan odnos sa obojicom i zaista mi je zadovoljstvo što imam priliku da pokupim značajne savete od njih.

Koju poruku bi poslao nadolazećim talentima?

- Lično meni, ključ uspeha je da verujemo u sebe, da shvatimo da ništa nije nemoguće ukoliko radimo, borimo se i trudimo se za nešto. Zadamo sebi cilj i na taj način tu i stignemo.

Da li ste obraćali pažnju na skaute koji su dolazili da prate vaše igre, jel to unosilo neku nervozu i uticalo na nastupe?

- Unesem se u svaku utakmicu koju igram srcem i trudim se da pružim maksimum, bili oni tu ili ne. Tako da uvek mislim o igri i svemu na terenu, pa smatram da bi mi pritisak doneo samo nervozu.

Koliko vam je drago što su se na prozivci našli igrači sa kojima ste delili svlačionicu u omladinskim selekcijama?

- Sa svima se družim i svi su me lepo prihvatili.  Da, raduje me što su tu sa mnom, proveli smo dosta vremena zajedno u mlađim selekcijama. Sa Veljkom Milosavljevićem se družim najviše, provodimo vreme na treninzima zajedno, ali i van terena.

Kakva očekivanja imate do kraja sezone?

- Uvek verujem u naš tim i našu igru, tako da iskreno očekujem dobre rezultate. I voleo bih da samo u narednoj godini nastavimo u istom ritmu i nižemo uspehe, na kraju krajeva osvojimo duplu krunu.

Za koja mesta u Srbiji smatrate da su sjajna za odmor tokom novogodišnjih i božićnih praznika?

- Svima uvek predlažem neku planinu, tamo čovek može da se odmori od svega i potpuno se prepusti sebi. Konkretno, meni se Kopaonik najviše sviđa, pogotovo u duhu praznika.

Kako je izgledao mini odmor, da li ste napunili baterije pred nastavak sezone?

- Proveo sam vreme sa porodicom. S obzirom na sve obaveze retko imamo vremena da putujemo, tako da sam iskoristio ovaj kratki period da budemo na okupu. Posle nekoliko dana odmora započeo sam sa dnevnim treninzima, pošto sam želeo da već na prozivci i prvom treningu budem spreman i dočekam izazove koji su pred nama.

Koliko je drugačije kad Božić provodite na pripremama, a ne u krugu porodice?

- Božić je veliki praznik i velika je razlika. Zaista uživam kad se svi okupimo u porodičnoj atmosferi. Po prvi put neću biti na okupu sa svojom familijom. Međutim, Zvezda je takođe moja porodica, tako da mi je drago što ću biti sa saigračima.

Da li imate krajnji domet i cilj ka kojem težite do kraja karijere?

- Svakako je to neki klub iz „lige petice“. Ipak, trenutno ne letim previše i razmišljam samo o Crvenoj zvezdi. Mlad sam i imam još mnogo toga da pokažem. Nadam se da će me zdravlje poslužiti i da ću dobrom formom i igrama doći do velikih visina – poručio je Maksimović.