Немац на Дивљем западу

Немања Вуковић – Немац, протеклих година имао је запажену улогу у београдском фудбалу. Одлични везиста играо је са успехом за Земун, Црвену звезду из Малог Мокрог Луга, Торлак, БАСК ТЕК и Јединство из Сурчина, а најбоље партије пружао као капитен аматерске репрезентације главног града, која је у јуну 2023. године освојила друго место на Европском првенству у Шпанији.

Протеклог лета отиснуо се пут Америке, ради студирања на колеџу и играња фудбала.

- Прошле зиме појавила се могућност одласка. Стефан Цветановић, друг из детињства и саиграч у млађим категоријама Партизана и Земуна, пре четири године, отишао је у Оклахому и са 150 голова постао рекордер за колеџ тим. Питао ме је да ли бих дошао код њега, јер тренеру недостаје офанзивни везиста и тражио да пошаљем снимке мојих утакмица. То је за мене било као гром из ведра неба, никад нисам могао себе да замислим толико далеко од куће. Послао сам видео записе и затим ме Стефан опет позвао и рекао да тренер у мени види идеалну карику за тим у наредне четири године. Добио сам понуду са максималном стипендијом, исхраном, смештајем и другим трошковима, на мени је било само да играм добро - каже Вуковић.

Прикупљање неопходних папира био је пут од неколико месеци.

- Било је потребно да добијем дозволу америчке колеџ асоцијације да бих могао да играм пуне четири сезоне, као и боравишну визу. Имам 28 година и за мене је то био тежак процес, јер у Америку на студирање долазе млађи, углавном од 19 до 22 године. Добио сам, међутим, све папире и решио да кренем новим путем. Жеља за знањем кроз образовање на колеџу и фудбал на другом континенту били су изазов и почетком августа отиснуо сам се у највећу животну пустоловину.

Фудбал у колеџ лиги захтева максималну припремљеност.

- Тренинзи се, у великој мери, заснивају на физичком делу, уз много технике, пасова и креативности, јер у тиму има више играча из Европе и све је прилагођено нашем начину фудбала. Била су ми неопходна два месеца да прихватим све захтеве тренера и темпо игре, на утакмицама се много трчи и мора брзо да се размишља. Успеси на почетку нису изостали, освојили смо Канзас конференцију, а на националном нивоу завршили на петом месту, што је оцењено као одлично. Надам се да ћемо следеће године бити најбољи, циљ нам је да се упишемо у историју колеџ лиге.

Играч родом из Кумодража сада живи у области која је била инспирација за бројне филмове о јунацима са Дивљег запада.

- Станујем у Бартлесвилу у Оклахоми, мирном породичном месту, са пет српских породица чији су чланови остали после колеџа. Наша заједница броји тридесет особа, што много значи када си далеко од куће. Најближа српска православна црква нам је у Канзас Ситију удаљеном 300 километара. Кад смо у могућности одемо тамо, а у другим приликама идемо у ближу, грчку цркву. Градић је богат нафтом, има све што је потребно и задовољан сам како сам се снашао. Најважније је што школовање иде добро, први семестар завршио сам са одличним просеком, на смеру за бизнис аналитику. Планирам да почнем са учењем шпанског, жеља ми је да поред енглеског савладам још један језик.

У слободно време редовно прати разне спортове.

- Кошаркашки НБА клуб Оклахома Тандер је из близине и кад могу, одем да гледам и надокнадим што нисам на утакмицама Партизана у Евролиги. Професионални фудбал им је другачији од европског, има више дисциплине и трчања, а таленат не заостаје много. За десетак година биће изједначени по квалитету, сада је велика експанзија због Светског првенства 2026. године. Волео бих да се Србија пласира и да са оцем гледам утакмице Орлова.

„Немац“ не крије носталгију за најмилијима:

- Недостаје ми Београд, највише сестра Тамара и отац Владо, без њих ништа од овога не би било могуће. Они су ми инспирација, једва чекам да их поново видим и загрлим. Остаћу у Оклахоми четири године, а после... Можда останем у фудбалу као тренер, већ сам добио понуду да радим у академији, али још је рано за дугорочне планове - јасан је Немања Вуковић.