Nemac na Divljem zapadu

Nemanja Vuković – Nemac, proteklih godina imao je zapaženu ulogu u beogradskom fudbalu. Odlični vezista igrao je sa uspehom za Zemun, Crvenu zvezdu iz Malog Mokrog Luga, Torlak, BASK TEK i Jedinstvo iz Surčina, a najbolje partije pružao kao kapiten amaterske reprezentacije glavnog grada, koja je u junu 2023. godine osvojila drugo mesto na Evropskom prvenstvu u Španiji.

Proteklog leta otisnuo se put Amerike, radi studiranja na koledžu i igranja fudbala.

- Prošle zime pojavila se mogućnost odlaska. Stefan Cvetanović, drug iz detinjstva i saigrač u mlađim kategorijama Partizana i Zemuna, pre četiri godine, otišao je u Oklahomu i sa 150 golova postao rekorder za koledž tim. Pitao me je da li bih došao kod njega, jer treneru nedostaje ofanzivni vezista i tražio da pošaljem snimke mojih utakmica. To je za mene bilo kao grom iz vedra neba, nikad nisam mogao sebe da zamislim toliko daleko od kuće. Poslao sam video zapise i zatim me Stefan opet pozvao i rekao da trener u meni vidi idealnu kariku za tim u naredne četiri godine. Dobio sam ponudu sa maksimalnom stipendijom, ishranom, smeštajem i drugim troškovima, na meni je bilo samo da igram dobro - kaže Vuković.

Prikupljanje neophodnih papira bio je put od nekoliko meseci.

- Bilo je potrebno da dobijem dozvolu američke koledž asocijacije da bih mogao da igram pune četiri sezone, kao i boravišnu vizu. Imam 28 godina i za mene je to bio težak proces, jer u Ameriku na studiranje dolaze mlađi, uglavnom od 19 do 22 godine. Dobio sam, međutim, sve papire i rešio da krenem novim putem. Želja za znanjem kroz obrazovanje na koledžu i fudbal na drugom kontinentu bili su izazov i početkom avgusta otisnuo sam se u najveću životnu pustolovinu.

Fudbal u koledž ligi zahteva maksimalnu pripremljenost.

- Treninzi se, u velikoj meri, zasnivaju na fizičkom delu, uz mnogo tehnike, pasova i kreativnosti, jer u timu ima više igrača iz Evrope i sve je prilagođeno našem načinu fudbala. Bila su mi neophodna dva meseca da prihvatim sve zahteve trenera i tempo igre, na utakmicama se mnogo trči i mora brzo da se razmišlja. Uspesi na početku nisu izostali, osvojili smo Kanzas konferenciju, a na nacionalnom nivou završili na petom mestu, što je ocenjeno kao odlično. Nadam se da ćemo sledeće godine biti najbolji, cilj nam je da se upišemo u istoriju koledž lige.

Igrač rodom iz Kumodraža sada živi u oblasti koja je bila inspiracija za brojne filmove o junacima sa Divljeg zapada.

- Stanujem u Bartlesvilu u Oklahomi, mirnom porodičnom mestu, sa pet srpskih porodica čiji su članovi ostali posle koledža. Naša zajednica broji trideset osoba, što mnogo znači kada si daleko od kuće. Najbliža srpska pravoslavna crkva nam je u Kanzas Sitiju udaljenom 300 kilometara. Kad smo u mogućnosti odemo tamo, a u drugim prilikama idemo u bližu, grčku crkvu. Gradić je bogat naftom, ima sve što je potrebno i zadovoljan sam kako sam se snašao. Najvažnije je što školovanje ide dobro, prvi semestar završio sam sa odličnim prosekom, na smeru za biznis analitiku. Planiram da počnem sa učenjem španskog, želja mi je da pored engleskog savladam još jedan jezik.

U slobodno vreme redovno prati razne sportove.

- Košarkaški NBA klub Oklahoma Tander je iz blizine i kad mogu, odem da gledam i nadoknadim što nisam na utakmicama Partizana u Evroligi. Profesionalni fudbal im je drugačiji od evropskog, ima više discipline i trčanja, a talenat ne zaostaje mnogo. Za desetak godina biće izjednačeni po kvalitetu, sada je velika ekspanzija zbog Svetskog prvenstva 2026. godine. Voleo bih da se Srbija plasira i da sa ocem gledam utakmice Orlova.

„Nemac“ ne krije nostalgiju za najmilijima:

- Nedostaje mi Beograd, najviše sestra Tamara i otac Vlado, bez njih ništa od ovoga ne bi bilo moguće. Oni su mi inspiracija, jedva čekam da ih ponovo vidim i zagrlim. Ostaću u Oklahomi četiri godine, a posle... Možda ostanem u fudbalu kao trener, već sam dobio ponudu da radim u akademiji, ali još je rano za dugoročne planove - jasan je Nemanja Vuković.