Најлепше жеље испод тробојке

Шта би било да те 2013. године отац Зоран и мајка Мирјана нису одвели старију наследницу Ану Михајловић на први тренинг у тим из родне Сремске Митровице?

Нема сумње да би се талентована и амбициозна девојчица попут Ане снашла и у другим професијама, можда и сама пожелела да се бави спортом преко мреже, али једно је сигурно – одлука је била права, али, није ни дошла случајно.

Мама Мирјана је умела да препозна дар, с обзиром на то да је одувек била у спорту, укључујући и одбојку, а уз вредне савете тетке Марије која је остала упамћена из једне од најуспешнијих генерација митровачке одбојке, Ана Михајловић доспела је, по свему судећи, баш тамо где треба.

Стасала је у Срему, а почетком ове сезоне обукла дрес Уба и убрзо се са само 18 година изборила за место у стартној постави некадашњег шампиона Србије. И у тој улози се сјајно сналази, као један од најбољих поентера екипе, али и целе Суперлиге, док нестрпљиво чека да почне и сезона са репрезентацијом, у којој је прошла све млађе селекције, закључно са јуниорском у 2024.

Дакле, ко је кривац за ово што је Ана данас?

- Мајка је та која ме је усмерила на одбојку, она је видела да ми спортови са лоптом одлично иду. Као дете сам увек одскакала од својих вршњака по висини и с обзиром на то да је тетка била одбојкашица, некако је било логично да и ја кренем. За ово што сам до сада постигла, споменула бих првог тренера Срђана Радовановића. Он је видео таленат који сам имала од малена. После Сркија, наставила сам са радом код Николе Каприца. Он је тада био тренер у млађим категоријама и такође је много заслужан за мој напредак у том периоду. Са 14 година сам добила позив од тадашњег стручњака првог тима Срема, Владимира Каприца, када је почела моја озбиљна каријера, а после је све ишло својим током – рекла је Михајловићева.

Како је дошло до сарадње са Убом?

- О мом преласку на Уб се причало и раније, чекао се само најповољнији тренутак за то. Када сам напунила 18 година уз договор са менаџерком сам донела одлуку да је право време за прелазак у други клуб. Тренер Мирјана Мусулин и ја се познајемо још из Срема, одлично сам упозната са њеним радом, била ми је и селектор у кадетској репрезентацији. Њен долазак на Уб је био пресудан.

Значило је и познанство са капитеном Катарином Лукић?

- Много. Кале и ја смо из истог града, играле смо заједно у Срему. Значи ми и приватно и на терену. На оба поља функционишемо савршено, дружимо се сваки дан и захвална сам јој на свему.

Током првог дела сезоне постали сте један од лидера игре, а красе Вас импресивне бројке – 161 поен у 46 сетова, други поентер у екипи после Анет Бенитез?

- Нисам очекивала лидерску позицију. Дошла сам у клуб где су играчице много искусне, са много утакмица и освојених титула. Желела сам да учим од њих, да уз њих сазревам… Уз пружену прилику тренера и поверење саиграчица, успела сам да се изборим за такву улогу и захвална сам на томе. Сматрам да је то за моје године велики успех, али се не бих задржавала на томе. Желим још већи учинак, јер знам да могу!

Какве су амбиције са тимом из града на Тамнави?

-  Увек на највећем нивоу, као и претходних сезона. Трудићемо се да други део сезоне одрадимо боље него први и наравно, идемо на трофеј.

И Ваш први клуб, Срем, одлично се показао ове сезоне?

- Срем је исто млада екипа као и претходних година и сматрам да су изузетно квалитетне, као и да су се показале као озбиљан противник. Намучиле су сваку екипу, тако и моју. Желим им пуно среће у наставку првенства.

Успеха не мањка ни са државним тимом. Прошли сте све млађе селекције, тренутно сте у јуниорској?

- Први позив сам добила са 11 година, то су биле претпионирке. Преко свих селекција стигла сам до јуниорске, а од успеха се издвајају медаље са Балканских првенстава и 4. место у Европи. Што се тиче репрезентативне сезоне, још не знам ништа, али могу да кажем да ми је велика жеља да будем део сениорског тима. Наставићу са својим радом и надам се да ће се ми се највећи сан испунити.

Шта је оно што аудиторијум не зна о Вама?

- Идем у Спортску гимназију у Сремској Митровици, уживам у храни, волим све да једем. У слободно време волим да гледам серије, да се дружим и проводим време са пријатељима. Идем у школу енглеског језика…

Уследила је кратка пауза од обавеза током празника. Како сте прославили Нову годину?

- Дочек Нове године је прошао сјајно, била сам са екипом на Убу, а прикључио се и мој дечко Бане. Прославили смо у једном локалном клубу, а као и увек са њима, било је веома весело. Провод је загарантован са Катарином Лукић, Александром Тадић, Аном Митровић, Тањом Станојевић, Бојаном Ћелић… Увек се добро проведем и са Мином Станојевић из Железничара и мојом сестром Мином.

Шта сте пожелели у поноћ?

- Здравље и срећу, а када је у питању одбојка, да ову сезону одрадим квалитетно као и до сада. Нормално, да освојимо трофеј.

А, како ћете прославити Божић?

- Породица Михајловић празнике проводи у кругу својих најближих, на традиционални начин обележавамо Божић. Волим када смо сви на окупу и уживамо у сваком моменту проведеном заједно. Таман да се на терен вратим са пуним батеријама – закључила је Ана Михајловић.