Najlepše želje ispod trobojke

Šta bi bilo da te 2013. godine otac Zoran i majka Mirjana nisu odveli stariju naslednicu Anu Mihajlović na prvi trening u tim iz rodne Sremske Mitrovice?

Nema sumnje da bi se talentovana i ambiciozna devojčica poput Ane snašla i u drugim profesijama, možda i sama poželela da se bavi sportom preko mreže, ali jedno je sigurno – odluka je bila prava, ali, nije ni došla slučajno.

Mama Mirjana je umela da prepozna dar, s obzirom na to da je oduvek bila u sportu, uključujući i odbojku, a uz vredne savete tetke Marije koja je ostala upamćena iz jedne od najuspešnijih generacija mitrovačke odbojke, Ana Mihajlović dospela je, po svemu sudeći, baš tamo gde treba.

Stasala je u Sremu, a početkom ove sezone obukla dres Uba i ubrzo se sa samo 18 godina izborila za mesto u startnoj postavi nekadašnjeg šampiona Srbije. I u toj ulozi se sjajno snalazi, kao jedan od najboljih poentera ekipe, ali i cele Superlige, dok nestrpljivo čeka da počne i sezona sa reprezentacijom, u kojoj je prošla sve mlađe selekcije, zaključno sa juniorskom u 2024.

Dakle, ko je krivac za ovo što je Ana danas?

- Majka je ta koja me je usmerila na odbojku, ona je videla da mi sportovi sa loptom odlično idu. Kao dete sam uvek odskakala od svojih vršnjaka po visini i s obzirom na to da je tetka bila odbojkašica, nekako je bilo logično da i ja krenem. Za ovo što sam do sada postigla, spomenula bih prvog trenera Srđana Radovanovića. On je video talenat koji sam imala od malena. Posle Srkija, nastavila sam sa radom kod Nikole Kaprica. On je tada bio trener u mlađim kategorijama i takođe je mnogo zaslužan za moj napredak u tom periodu. Sa 14 godina sam dobila poziv od tadašnjeg stručnjaka prvog tima Srema, Vladimira Kaprica, kada je počela moja ozbiljna karijera, a posle je sve išlo svojim tokom – rekla je Mihajlovićeva.

Kako je došlo do saradnje sa Ubom?

- O mom prelasku na Ub se pričalo i ranije, čekao se samo najpovoljniji trenutak za to. Kada sam napunila 18 godina uz dogovor sa menadžerkom sam donela odluku da je pravo vreme za prelazak u drugi klub. Trener Mirjana Musulin i ja se poznajemo još iz Srema, odlično sam upoznata sa njenim radom, bila mi je i selektor u kadetskoj reprezentaciji. Njen dolazak na Ub je bio presudan.

Značilo je i poznanstvo sa kapitenom Katarinom Lukić?

- Mnogo. Kale i ja smo iz istog grada, igrale smo zajedno u Sremu. Znači mi i privatno i na terenu. Na oba polja funkcionišemo savršeno, družimo se svaki dan i zahvalna sam joj na svemu.

Tokom prvog dela sezone postali ste jedan od lidera igre, a krase Vas impresivne brojke – 161 poen u 46 setova, drugi poenter u ekipi posle Anet Benitez?

- Nisam očekivala lidersku poziciju. Došla sam u klub gde su igračice mnogo iskusne, sa mnogo utakmica i osvojenih titula. Želela sam da učim od njih, da uz njih sazrevam… Uz pruženu priliku trenera i poverenje saigračica, uspela sam da se izborim za takvu ulogu i zahvalna sam na tome. Smatram da je to za moje godine veliki uspeh, ali se ne bih zadržavala na tome. Želim još veći učinak, jer znam da mogu!

Kakve su ambicije sa timom iz grada na Tamnavi?

-  Uvek na najvećem nivou, kao i prethodnih sezona. Trudićemo se da drugi deo sezone odradimo bolje nego prvi i naravno, idemo na trofej.

I Vaš prvi klub, Srem, odlično se pokazao ove sezone?

- Srem je isto mlada ekipa kao i prethodnih godina i smatram da su izuzetno kvalitetne, kao i da su se pokazale kao ozbiljan protivnik. Namučile su svaku ekipu, tako i moju. Želim im puno sreće u nastavku prvenstva.

Uspeha ne manjka ni sa državnim timom. Prošli ste sve mlađe selekcije, trenutno ste u juniorskoj?

- Prvi poziv sam dobila sa 11 godina, to su bile pretpionirke. Preko svih selekcija stigla sam do juniorske, a od uspeha se izdvajaju medalje sa Balkanskih prvenstava i 4. mesto u Evropi. Što se tiče reprezentativne sezone, još ne znam ništa, ali mogu da kažem da mi je velika želja da budem deo seniorskog tima. Nastaviću sa svojim radom i nadam se da će se mi se najveći san ispuniti.

Šta je ono što auditorijum ne zna o Vama?

- Idem u Sportsku gimnaziju u Sremskoj Mitrovici, uživam u hrani, volim sve da jedem. U slobodno vreme volim da gledam serije, da se družim i provodim vreme sa prijateljima. Idem u školu engleskog jezika…

Usledila je kratka pauza od obaveza tokom praznika. Kako ste proslavili Novu godinu?

- Doček Nove godine je prošao sjajno, bila sam sa ekipom na Ubu, a priključio se i moj dečko Bane. Proslavili smo u jednom lokalnom klubu, a kao i uvek sa njima, bilo je veoma veselo. Provod je zagarantovan sa Katarinom Lukić, Aleksandrom Tadić, Anom Mitrović, Tanjom Stanojević, Bojanom Ćelić… Uvek se dobro provedem i sa Minom Stanojević iz Železničara i mojom sestrom Minom.

Šta ste poželeli u ponoć?

- Zdravlje i sreću, a kada je u pitanju odbojka, da ovu sezonu odradim kvalitetno kao i do sada. Normalno, da osvojimo trofej.

A, kako ćete proslaviti Božić?

- Porodica Mihajlović praznike provodi u krugu svojih najbližih, na tradicionalni način obeležavamo Božić. Volim kada smo svi na okupu i uživamo u svakom momentu provedenom zajedno. Taman da se na teren vratim sa punim baterijama – zaključila je Ana Mihajlović.