Био је важна карика у игри Војводине и Радничког. За новопазарску публику прошлост није безначајна, али џаба ти ако то што си био на неком другом месту ниси и у граду на Јошаници. Александар Месаровић (26) јесенас је постао још конкретнији и зрелији него у пуне четири новосадске и нишке сезоне. Захтевну и пробирљиву публику освојио је и пре него што је у дуелу са ИМТ-ом несебично у ситуацији кад се нашао сам пред голманом проиграо Адема Љајића, од кога је и добио лопту у простор за сигуран гол. Тренутак кад је и најситничавије приграбио уз себе уверивши их да је играч какав је потребан Новом Пазару. Нешто раније, током једне од ретких утакмица пред публиком, навијач одушевљен његовом енергијом и начином на који је ,,пробушио” противничку средину терена као да скиде камен са срца избацивши из себе „Богу 'фала, Адем има с ким да игра!”
Оцените јесење игре Новог Пазара, од један до пет?
- Тројка. Могло је и морало више.
Разлог што оцена није већа?
- Требало је мало више храбрости и нешто више среће.
После које утакмице сте рекли – баш смо добри?
- Кад смо победили код куће Раднички из Крагујевца 2:0. Пре тога изгубили смо у Бачкој Тополи (2:5), нажалост, срећа нам је окренула леђа у мечевима с Напретком и Партизаном.
А, кад је из вас изашло оно – баш није ваљало?
- Уф, тешко питање. Не постоји таква утакмица, али ако треба навести неку у којој нисмо били какви смо требало одговор је у Крушевцу против Напретка.
Шта вас чини задовољнијим кад је ваша игра у питању, статистика у којој је смештено 18 утакмица, два гола и пет асистенција, или остављени утисак?
- Можда статистички подаци и нису тако лоши, али нисам с њима задовољан. Има простора за више / боље. Утисак о игри много је јачи.
Најбоља утакмица Александра Месаровића у дресу Новог Пазара?
- Против Чукаричког. Преокренули смо резултат, из минуса стигли у плус и на крају освојили бод. Могло је и више.
У свим анкетама после Адема Љајића најбоље сте оцењени играч тима. Да ли се с најбољим играчем лиге боље слажете на терену или ван њега?
- Опет тешко... Ипак, за нијансу боље на терену. Прија, па и ласка, свако помињање мог имена уз фудбалског мага.
Тренер Томислав Сивић недавно је изјавио да би му у било ком клубу тројку према напред чинили Љајић, Месаровић и Антви?
- Хвала шефу на лепим речима. Сигурно да има много Томиних заслуга за моје игре. Указао ми је поверење, ја сам му, бар тако мислим, узвратио. Оживео је цео тим, не само мене. Волео бих да Сивић и у будућности буде у свакој екипи у којој ћу да играм. Прија ми сарадња.
Уколико се обистини да је Адем Љајић на излазним вратима, као и Антви, има ли разлога за стрепњу код присталица Новог Пазара?
- За Адема нема замене! Сулудо је и причати ко је и шта је, колики је његов утицај на терену и ван њега. На позицији коју игра, Антви је показао да је један од најбољих у лиги. Без њих двојице било би много тешко. У том случају потребна би нам била појачања, али не треба заборавити да је с нама Дино Зиљкић. Изузетно га ценим, потребно је само да прође припреме и не сумњам да ће тад лако да се врати у препознатљиву форму.
Кад сте играли најбољи фудбал: у Војводини, Радничком или сад у Новом Пазару?
- Немам дилему – у Новом Пазару. Било је кроз моју каријеру добрих екипа, али ми ниједна није легла као актуелна. Ваљда је то због породичне атмосфере која у њој влада. Сјајно се осећам у Пазару.
Да ли је нешто недостајало?
- Навијачи... и то много. Не могу ни да се сетим, одиграо сам свега три или четири пута пред њима. Кад их је било то је један, кад их нема сасвим други спорт. Штета, сви ми поред свега осталог играмо и за људе који воле фудбал и долазе на стадион. Нажалост, нико нас ништа не пита. Не знам ни коме сметају, знам само да су нам много битни. Разлика у односу на све остале клубове је што су на све три трибине они увек на ногама. У најпозитивнијем смислу, праве лудачку атмосферу.
НЕ МИСЛИМ САМО НА ЋЕВАПЕ И МАНТИЈЕ
Месаровић ужива у Новом Пазару:
- Прелеп и жив град, о коме сам и пре него сам дошао много знао. Фасцинирали су ме људи и кухиња. Кад то кажем не мислим само на ћевапе и мантије. Много тога први пут сам пробао и одмах заволео.
КРЧЕДИН И ФРУШКОГОРАЦ
Александар је становник Новог Сада, у који је стигао из насеља у општини Инђија смештеног на обронцима Фрушке горе.
- Ја сам из Крчедина, тамо ми живе отац и мајка, два млађа брата и сестра. Старији Лазар је играч локалног Фрушкогорца, тренутно у источној групи Међуопштинске лиге Срем. То је клуб у којем сам и ја направио прве кораке, млађи Петар је заљубљеник у баскет, док је сестра Емилија једина ван спорта.
Крчедин је и родно место сјајног голмана Црвене звезде, Фенербахчеа и репрезентације Југославије – Живана Љуковчана.
НАЈЛЕПШЕ УЗ СТАШУ И КАЛИНУ
Божићне празнике Месаровић проводи у војвођанској равници:
- Ништа лепше од породичног окружења. Бићу са супругом Сташом, кћерком Калином и комплетном породицом.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.