Божић породична светковина

Била је недеља кад смо разговарали са Далибором Перовићем, тренером у РК Црвена звезда, који је у РСС задужен за женско рвање. На крају пријатне беседе, упитан „где је подмладак”, мислећи на децу, младе репрезентативце Милоша и Машу, одговорио је уз осмех.

- Недеља је, свети дан, отишли су на литургију. Очекујем да се ускоро врате.

Божићна прича у породици Перовић, кренула је од Милоша, стаситог младића рођеног 2004. године, који је минулу сезону обележио титулом сениорског (до 87 кг) и  јуниорског шампиона (до 82 кг) Србије и првим местом на првенству Балкана (до 87 кг).

- Маша и ја сваке недеље, када смо у Београду, идемо на литургију у цркву Светог Петра и Павла. Дуго то траје и не чинимо то само недељом. Сви у породици поштујемо традицију и обичаје и верујемо у Господа Бога. То нам доноси унутрашњи мир, сигурност и срећу. Када не одем у цркву осећам се као да сам нешто изгубио или заборавио – рекао је Милош.

Маша као да је знала које је следеће питање.

- Често смо на припремама свако са својом репрезентацијом, али и кад смо одвојени од куће, тражимо православну цркву у другим земљама. Ако је има, обавезно је недељом посетимо, слободан је дан или се једном излази на струњачу – казала је Маша.

Има спортисти који поштују цео божићни пост, Перовићи објашњавају како то они чине.

- Постимо, али не цео пост. Обично је прва или последња недеља и заједно то чинимо. Не можемо због обавеза у рвању. За разлику од других спортова, код борилачких нема великих пауза између сезона и треба да будемо у сталном тренингу. Предах смо узели само за дочек Нове године, већ 2. јануара претрчао сам пет километара, сутрадан је на програму била теретана и рад на струњачи – појаснио је Милош.

Сестра је додала.

- Рвање је много напоран спорт, изискује велики рад, беспрекорну физичку припремљеност, све што се данима и месецима вежба, стане у шест минута борбе. Паузе буквално не постоје. То је разлог зашто не можемо да испоштујемо цео пост.

Млади спортисти су се окренули у божићној причи.

- На Бадње вече смо код куће, сви на окупу. Све иде како обичају налажу, рибља чорба, риба, да не набрајам, а жао ми је због бадњака. Знате како је, живимо у граду и немамо могућности.

Милош је похвалио Машу, а она узвратила

- Треба све купити, отићи до продавница и пијаце, да није тебе, тате и брата Марка, не би мама Јасмина и ја могле све да постигнемо. Трпеза је богата и у припреми мама је главна. Моје је прављење салата, колача, нарочито воћних, а волим кад на ред дође прављење чеснице. Петоро нас, ставимо пет новчића и последњих неколико година, правда се сложила. Код ломљења чеснице, десило се да свакоме припадне по један новчић. Ручак за Божић за мене је као кад одлазим у цркву. Са најдражима, чини ме опуштеном, смиреном и спремном да остварим планове и циљеве.

Брат се надовезао.

- Божић је велики празник и породична светковина и ништа није лепше од тог заједништва пуног топлине и љубави, кад радост и осмеси обасјају трпезу. Ух, тада све једемо, не бирамо и не обазиремо се на килограме.

Сестра је имала одговор при помену килограма.

- Брате, па 9. јануара, од четвртка, почињу базичне репрезентативне припреме на Дивчибарама. Знаш како ће да буде, струњача, трчање на снежној стази, сваки вишак брзо ће да се истопи – насмејала се Маша.

Кад су се поменуте репрезентативне припреме, заједничке за сениорске и јуниорске селекције, рвање је бачено у фокус.

- Ушао сам у овај спорт 2014. године. Отац ме одвео на промоцију рвања у Дому за незбринуту децу „Дринка Павловић”, свидело ми се и наредног дана био сам у Црвеној звезди. После годину дана сам повукао и Машу. Снебивала се, а кад је прошао први тренинг, одмах је питала кад је следећи.

Маша је у категорији до 65 килограма, на националним такмичењима освојила све што се може освојити. Иако ће и ову годину да буде у јуниорској конкуренцији, вишеструка шампионка бере успехе и као сениорка. У 2023. години освојила је треће место на јуниорском Европском првенству у Шпанији и била је најмлађа у категорији. Проглашена је и најбољом младом такмичарком СД Црвена звезда, најбољом у РСС, а минуле године, из руку премијера Милоша Вучевића, примила је награду за остварене резултате у рвању за 2023.

- Фонд за младе доделио ми је награду за остварене изванредне резултате у области рвања и то ме још више подстиче на нове успехе. Последње две сезоне борим се против сениорки на највећим такмичењима и то искуство много ми значи. Црвена звезда је неприкосновена у женском рвању, волела бих да се још више девојака укључи у овај диван и најтрофејнији појединачни олимпијски спорт код нас, да је више и клубова, јер свака јача конкуренција, све нас чини бољима. Верујем да ће, уз овакав рад бити и сениорских медаља за наше женско рвање.

Милош је причао о мушком тиму клуба са Маракане и рекао да имају довољно стрпљења, добре тренере и да су, као екипа, у успону.

- У грчко – римском стилу који је донео Србији много највећих одличја, Пролетер и Спартак су годинама без премца, Суботичани имају 22, Зрењанинци две титуле мање. Звезда постаје велики клуб, има све бољу мушку екипу и можда ћемо за две године, моћи да се у плеј-офу боримо са њима за наслов најбољег.

На крају, ту је и отац Далибор, деци је тренер у клубу, Маши и у репрезентацији.

- Немојте да мислите да имам неких привилегија, не постоје повластице! – Машиним осмехом, као и током разговора, завршена је божићна прича са младим и успешним спортистима.