Božić porodična svetkovina

Bila je nedelja kad smo razgovarali sa Daliborom Perovićem, trenerom u RK Crvena zvezda, koji je u RSS zadužen za žensko rvanje. Na kraju prijatne besede, upitan „gde je podmladak”, misleći na decu, mlade reprezentativce Miloša i Mašu, odgovorio je uz osmeh.

- Nedelja je, sveti dan, otišli su na liturgiju. Očekujem da se uskoro vrate.

Božićna priča u porodici Perović, krenula je od Miloša, stasitog mladića rođenog 2004. godine, koji je minulu sezonu obeležio titulom seniorskog (do 87 kg) i  juniorskog šampiona (do 82 kg) Srbije i prvim mestom na prvenstvu Balkana (do 87 kg).

- Maša i ja svake nedelje, kada smo u Beogradu, idemo na liturgiju u crkvu Svetog Petra i Pavla. Dugo to traje i ne činimo to samo nedeljom. Svi u porodici poštujemo tradiciju i običaje i verujemo u Gospoda Boga. To nam donosi unutrašnji mir, sigurnost i sreću. Kada ne odem u crkvu osećam se kao da sam nešto izgubio ili zaboravio – rekao je Miloš.

Maša kao da je znala koje je sledeće pitanje.

- Često smo na pripremama svako sa svojom reprezentacijom, ali i kad smo odvojeni od kuće, tražimo pravoslavnu crkvu u drugim zemljama. Ako je ima, obavezno je nedeljom posetimo, slobodan je dan ili se jednom izlazi na strunjaču – kazala je Maša.

Ima sportisti koji poštuju ceo božićni post, Perovići objašnjavaju kako to oni čine.

- Postimo, ali ne ceo post. Obično je prva ili poslednja nedelja i zajedno to činimo. Ne možemo zbog obaveza u rvanju. Za razliku od drugih sportova, kod borilačkih nema velikih pauza između sezona i treba da budemo u stalnom treningu. Predah smo uzeli samo za doček Nove godine, već 2. januara pretrčao sam pet kilometara, sutradan je na programu bila teretana i rad na strunjači – pojasnio je Miloš.

Sestra je dodala.

- Rvanje je mnogo naporan sport, iziskuje veliki rad, besprekornu fizičku pripremljenost, sve što se danima i mesecima vežba, stane u šest minuta borbe. Pauze bukvalno ne postoje. To je razlog zašto ne možemo da ispoštujemo ceo post.

Mladi sportisti su se okrenuli u božićnoj priči.

- Na Badnje veče smo kod kuće, svi na okupu. Sve ide kako običaju nalažu, riblja čorba, riba, da ne nabrajam, a žao mi je zbog badnjaka. Znate kako je, živimo u gradu i nemamo mogućnosti.

Miloš je pohvalio Mašu, a ona uzvratila

- Treba sve kupiti, otići do prodavnica i pijace, da nije tebe, tate i brata Marka, ne bi mama Jasmina i ja mogle sve da postignemo. Trpeza je bogata i u pripremi mama je glavna. Moje je pravljenje salata, kolača, naročito voćnih, a volim kad na red dođe pravljenje česnice. Petoro nas, stavimo pet novčića i poslednjih nekoliko godina, pravda se složila. Kod lomljenja česnice, desilo se da svakome pripadne po jedan novčić. Ručak za Božić za mene je kao kad odlazim u crkvu. Sa najdražima, čini me opuštenom, smirenom i spremnom da ostvarim planove i ciljeve.

Brat se nadovezao.

- Božić je veliki praznik i porodična svetkovina i ništa nije lepše od tog zajedništva punog topline i ljubavi, kad radost i osmesi obasjaju trpezu. Uh, tada sve jedemo, ne biramo i ne obaziremo se na kilograme.

Sestra je imala odgovor pri pomenu kilograma.

- Brate, pa 9. januara, od četvrtka, počinju bazične reprezentativne pripreme na Divčibarama. Znaš kako će da bude, strunjača, trčanje na snežnoj stazi, svaki višak brzo će da se istopi – nasmejala se Maša.

Kad su se pomenute reprezentativne pripreme, zajedničke za seniorske i juniorske selekcije, rvanje je bačeno u fokus.

- Ušao sam u ovaj sport 2014. godine. Otac me odveo na promociju rvanja u Domu za nezbrinutu decu „Drinka Pavlović”, svidelo mi se i narednog dana bio sam u Crvenoj zvezdi. Posle godinu dana sam povukao i Mašu. Snebivala se, a kad je prošao prvi trening, odmah je pitala kad je sledeći.

Maša je u kategoriji do 65 kilograma, na nacionalnim takmičenjima osvojila sve što se može osvojiti. Iako će i ovu godinu da bude u juniorskoj konkurenciji, višestruka šampionka bere uspehe i kao seniorka. U 2023. godini osvojila je treće mesto na juniorskom Evropskom prvenstvu u Španiji i bila je najmlađa u kategoriji. Proglašena je i najboljom mladom takmičarkom SD Crvena zvezda, najboljom u RSS, a minule godine, iz ruku premijera Miloša Vučevića, primila je nagradu za ostvarene rezultate u rvanju za 2023.

- Fond za mlade dodelio mi je nagradu za ostvarene izvanredne rezultate u oblasti rvanja i to me još više podstiče na nove uspehe. Poslednje dve sezone borim se protiv seniorki na najvećim takmičenjima i to iskustvo mnogo mi znači. Crvena zvezda je neprikosnovena u ženskom rvanju, volela bih da se još više devojaka uključi u ovaj divan i najtrofejniji pojedinačni olimpijski sport kod nas, da je više i klubova, jer svaka jača konkurencija, sve nas čini boljima. Verujem da će, uz ovakav rad biti i seniorskih medalja za naše žensko rvanje.

Miloš je pričao o muškom timu kluba sa Marakane i rekao da imaju dovoljno strpljenja, dobre trenere i da su, kao ekipa, u usponu.

- U grčko – rimskom stilu koji je doneo Srbiji mnogo najvećih odličja, Proleter i Spartak su godinama bez premca, Subotičani imaju 22, Zrenjaninci dve titule manje. Zvezda postaje veliki klub, ima sve bolju mušku ekipu i možda ćemo za dve godine, moći da se u plej-ofu borimo sa njima za naslov najboljeg.

Na kraju, tu je i otac Dalibor, deci je trener u klubu, Maši i u reprezentaciji.

- Nemojte da mislite da imam nekih privilegija, ne postoje povlastice! – Mašinim osmehom, kao i tokom razgovora, završena je božićna priča sa mladim i uspešnim sportistima.