Војо Убипарип – Роберт Левандовски: Имам још много тога да пружим

Фудбалска каријера - стаза која никад неће да буде иста ни за једног играча трновитог пута од клинца који шутира лопту улицом, до фудбалера са славом и подвизима упечатљивим до краја живота. У Србији је велики број легенди, Суботица има своју  звезду, млади идола с којим деле свлачионицу - Воју Убипарипа.

Искусни нападач прави је пример како неки играч може да има чудан пут кроз каријеру. Сваки познавалац нашег првенства знаће на помен његовог имена и презимена о коме је реч и да вам наброји утакмице у којим је остављао без даха публику. Путешествије може да стане и у роман, јер кад од Треће лиге Србије дођете до Европе са Спартаком, затим будете пројектовани као замена за Роберта Левандовског, добијете позив Марка Николића да пређете у Партизан, одиграте највећи пољски и босанско-херцеговачки дерби, да би се на крају вратили у Суботицу и постали тамо херој - онда све то заслужује велико дивљење.

На терену вођа, ван њега скроман породичан, пун лепих манира. Где год да прођете о њему ћете да чујете само најбоље. О каријери прича с радошћу, никад није жалио за оним што је пропустио, јер како и сам каже „могло је боље, али и много горе”. Узор надолазећим надама, жељних да од искусног играча чују догодовштине, али и савете потребне да би једног дана и они стасали у добре фудбалере, који ће стечено знање моћи да примењују у иностраним клубовима, као што је током каријере то чинио Војо Убипарип.

- Прошао сам све млађе категорије Војводине и имао уговор с Новосађанима. У првом тиму имао сам шансу у првих шест месеци, као младом било ми је важно да играм. Ишао сам на позајмице, онда се појавио Спартак. Били смо у трећем рангу такмичења, нисам се обазирао и желео сам само да играм. Сматрам то за један од најбољих потеза у каријери. Ишли смо ка елити, после смо у Супер лиги били међу четири екипе и пласирали се у квалификације за Европу. Ту се крије и савет за младе - много боље играти, него седети било где и грејати клупу, било да је у питању и неки европски великан – почео је Убипарип.

Наставили сте каријеру у Леху и имали интересантан деби?

- Чини ми се је била шеснаестина финала Лиге Европе с Брагом. Било је минус 20, али је опет био крцат стадион, што ми је било фасцинантно. Невероватан осећај, португалски тим је играо сјајно и дошао до финала. Тријумфовали смо у првој утакмици минималним резултатом, поражени у гостима (0:2). Памтићу заувек тај двомеч, посебно прву утакмицу по незапамћеној хладноћи.

Какво је стање у Пољској уочи највеће утакмице?

- Пољска има сјајан дерби. Кад дође до утакмице између Леха и Легије, прича се о њој две недеље пред окршај, исто тако и после меча. Све стаје. Уколико победите бићете херој града, ако изгубите најбоље је да не излазите седам дана. Невероватно, сјајно га је играти и због навијача, специфичних. Леп је дерби и у Сарајеву, док сам играо у Железничару. Наравно, није бројчано, али је занимљиво на свој начин. Међусобно се шале и задиркују, може исто да се осети мирис те утакмице недељу, две пре одигравања.

Можете ли да направите паралелу с вечитим дербијем?

- Нисам играо ни за Звезду, ни за Партизан, али мислим да је дерби у Пољској налик нашем у Србији. Тамо сам играо, овде слушао и могу донекле да их упоредим.

Могли сте да заиграте за Партизан док је на клупи био Марко Николић?

- Није дошло до договора између клубова. То је нешто што је било, није се наместило, имао сам жељу. Нисам се никад освртао, такав сам тип човека. Ишао сам даље, каријера је водила својим путем и не жалим се.

Вашаш је био грешка, шта вам се није свидело у Мађарској?

- Нисам се снашао, ништа ми није пријало. Брзо сам отишао и раскинуо уговор. Једноставно, није било то како сам замишљао, нисам се осећао комфорно. Сустигле су ме и повреде, добро сам размислио и одлучио да је најбоље да одем. Кад погледам из ове перспективе, имао сам много понуда од других клубова док сам био у Леху и сматрам да сам погрешио са избором, али нема везе - све је то саставни део каријере.

Повратак у Србију и рад под диригентском палицом Ненада Лалатовића у Радничком 1923?

- Ту нема пуно тајни. Лалатовић је енергичан, доприноси свима у бољитку игре. С њим и квалитетним играчима успели смо да направимо подвиг. Сматрам да је то била прекретница Радничком за све што се и сад дешава. Да није тад било тако, тешко да би сад имали тако организован клуб и играли Европу. Све је то повезано једно с другим.

Иза себе имате 36 година и велико искуство, у души сте и даље младић који решета мреже. Како Вам то полази за руком?

- Нема више неке брзине, али осећам се сјајно. Што сам старији, то имам среће да ме много више заобилазе повреде у односу на почетак каријере. Дајем голове, трудим се и играм, имам још много тога да пружим. Немам конкретну мисао кад је најбоље рећи „збогом”, ни не размишљам о томе док уживам у ономе што радим.

Повреде су спречиле показивање пуног потенцијала?

- Тешко је причати шта би било, кад би било. Сигурно да је било утицаја. Имао сам доста тешких повреда, поготово у Пољској. Много времена проводио сам у амбуланти и сигурно да је утицало на даљи ток каријере, али понављам – не осврћем се, сматрам да имам лепу каријеру иза себе.

Први боравак у Суботици?

- Прва Спартакова генерација која је играла Европу била је посебна. Дружимо се и чујемо. Правили смо фантастичне резултате. Успели смо да дођемо до Европе, добили смо Дњепар у Новом Саду, као гости изгубили (0:2). Имали су одличну екипу с Конопљанком, украјинским репрезентативцима. Атмосфера је била пресудан фактор.

Шта се променило?

- Што се самог клуба тиче, воде га и сад исти људи. У Суботици је најважније стварати младе играче који ће да се афирмишу, то руководство ради на добар начин. Спартак заслужује Европу, подигло би и цене играчима. Из моје прве генерације скоро је цела екипа направила трансфере, јер смо били конкурентан тим у првенству и играли међународно такмичење.

Колико млади траже савет од искусног играча?

- Много њих приђе, пита. Уколико видим да су у кризи волим да заподенем причу и помогнем. Значи им разговор, важно је да умеју да прихвате критику. Видим у њима велики потенцијал, добри су момци и нема сумње да је пред њима велика каријера, само је важно да остану на земљи и полако стасавају уз нас искусније.

Колико су се инфраструктура и сама лига унапредили?

- Услови су сигурно бољи. Од терена, стадиона, свега. У нашем првенству Звезда је тим који је одскочио квалитетом. Ту се још две, три екипе, док су остали равноправни. Квалитетнија је лига, никад не можеш да предвидиш фаворита и у ком ће смеру да оде утакмица, највише зависи од расположења тог дана. Требало би да се настави улагање у инфраструктуру, свиђа ми се ком правцу све ово иде.

Утисак после првог дела сезоне?

- Могло је и морало боље. У сезону смо ушли с амбицијама да будемо високо пласирани и да нам се не понови претходна. И клуб се тако понашао у смислу довођења играча. У неким утакмицама играли смо добро, али нас није испратио резултат и сигурно смо могли први део да завршим оса више бодова.

Шта очекујете у наставку?

- Видите табелу, сви су „ту”. И тимови у плеј-офу, али и екипе у зони испадања. Сигурно да је потребно да се веже неколико победа, како бисмо могли да се прикључимо горњем дому. Од нас зависи.

Гол Партизану и - победа. Против најквалитетнијих тимова приказали сте најбоље издање. Да ли су мечеви са, на папиру, слабијим противницима криви за стање на табели?

- Показали смо и против Чукаричког у Београду и ТСЦ-а код куће да имамо квалитет. Проблем су биле утакмице где смо рачунали да можемо да узмемо бодове, ту смо се оклизнули и испустили прилику да будемо боље котирани. Показали смо да можемо, на пролеће морамо да променимо приступ у поменутим мечевима и узимамо бодове тамо где се од нас очекује. Утакмица против Партизана, такође, показала је да заслужујемо елитни ранг и надам се да ће да нам се све врати у другом делу.

После качења копачки о клин, да ли ћете да наставите да будете у овом спорту?

- Не видим себе као тренера. У фудбалу ћу сигурно да останем, желим да будем у Спартаку и после каријере. У неком смислу руковођења, желим да докле год могу помажем клубу и да се што пре домогнемо још неког пласмана у Европу.

С обзиром на датум, колико се новогодишњи и божићни празници разликују од периода кад сте били млађи?

- Некад је то било много другачије, сад имам породицу. Најлепше ми је да дочекујем празнике са супругом и децом уз јелку, слаткише и смех. Тако је било и ове године, у поноћ смо се изгрлили и изљубили.