Vojo Ubiparip – Robert Levandovski: Imam još mnogo toga da pružim

Fudbalska karijera - staza koja nikad neće da bude ista ni za jednog igrača trnovitog puta od klinca koji šutira loptu ulicom, do fudbalera sa slavom i podvizima upečatljivim do kraja života. U Srbiji je veliki broj legendi, Subotica ima svoju  zvezdu, mladi idola s kojim dele svlačionicu - Voju Ubiparipa.

Iskusni napadač pravi je primer kako neki igrač može da ima čudan put kroz karijeru. Svaki poznavalac našeg prvenstva znaće na pomen njegovog imena i prezimena o kome je reč i da vam nabroji utakmice u kojim je ostavljao bez daha publiku. Putešestvije može da stane i u roman, jer kad od Treće lige Srbije dođete do Evrope sa Spartakom, zatim budete projektovani kao zamena za Roberta Levandovskog, dobijete poziv Marka Nikolića da pređete u Partizan, odigrate najveći poljski i bosansko-hercegovački derbi, da bi se na kraju vratili u Suboticu i postali tamo heroj - onda sve to zaslužuje veliko divljenje.

Na terenu vođa, van njega skroman porodičan, pun lepih manira. Gde god da prođete o njemu ćete da čujete samo najbolje. O karijeri priča s radošću, nikad nije žalio za onim što je propustio, jer kako i sam kaže „moglo je bolje, ali i mnogo gore”. Uzor nadolazećim nadama, željnih da od iskusnog igrača čuju dogodovštine, ali i savete potrebne da bi jednog dana i oni stasali u dobre fudbalere, koji će stečeno znanje moći da primenjuju u inostranim klubovima, kao što je tokom karijere to činio Vojo Ubiparip.

- Prošao sam sve mlađe kategorije Vojvodine i imao ugovor s Novosađanima. U prvom timu imao sam šansu u prvih šest meseci, kao mladom bilo mi je važno da igram. Išao sam na pozajmice, onda se pojavio Spartak. Bili smo u trećem rangu takmičenja, nisam se obazirao i želeo sam samo da igram. Smatram to za jedan od najboljih poteza u karijeri. Išli smo ka eliti, posle smo u Super ligi bili među četiri ekipe i plasirali se u kvalifikacije za Evropu. Tu se krije i savet za mlade - mnogo bolje igrati, nego sedeti bilo gde i grejati klupu, bilo da je u pitanju i neki evropski velikan – počeo je Ubiparip.

Nastavili ste karijeru u Lehu i imali interesantan debi?

- Čini mi se je bila šesnaestina finala Lige Evrope s Bragom. Bilo je minus 20, ali je opet bio krcat stadion, što mi je bilo fascinantno. Neverovatan osećaj, portugalski tim je igrao sjajno i došao do finala. Trijumfovali smo u prvoj utakmici minimalnim rezultatom, poraženi u gostima (0:2). Pamtiću zauvek taj dvomeč, posebno prvu utakmicu po nezapamćenoj hladnoći.

Kakvo je stanje u Poljskoj uoči najveće utakmice?

- Poljska ima sjajan derbi. Kad dođe do utakmice između Leha i Legije, priča se o njoj dve nedelje pred okršaj, isto tako i posle meča. Sve staje. Ukoliko pobedite bićete heroj grada, ako izgubite najbolje je da ne izlazite sedam dana. Neverovatno, sjajno ga je igrati i zbog navijača, specifičnih. Lep je derbi i u Sarajevu, dok sam igrao u Železničaru. Naravno, nije brojčano, ali je zanimljivo na svoj način. Međusobno se šale i zadirkuju, može isto da se oseti miris te utakmice nedelju, dve pre odigravanja.

Možete li da napravite paralelu s večitim derbijem?

- Nisam igrao ni za Zvezdu, ni za Partizan, ali mislim da je derbi u Poljskoj nalik našem u Srbiji. Tamo sam igrao, ovde slušao i mogu donekle da ih uporedim.

Mogli ste da zaigrate za Partizan dok je na klupi bio Marko Nikolić?

- Nije došlo do dogovora između klubova. To je nešto što je bilo, nije se namestilo, imao sam želju. Nisam se nikad osvrtao, takav sam tip čoveka. Išao sam dalje, karijera je vodila svojim putem i ne žalim se.

Vašaš je bio greška, šta vam se nije svidelo u Mađarskoj?

- Nisam se snašao, ništa mi nije prijalo. Brzo sam otišao i raskinuo ugovor. Jednostavno, nije bilo to kako sam zamišljao, nisam se osećao komforno. Sustigle su me i povrede, dobro sam razmislio i odlučio da je najbolje da odem. Kad pogledam iz ove perspektive, imao sam mnogo ponuda od drugih klubova dok sam bio u Lehu i smatram da sam pogrešio sa izborom, ali nema veze - sve je to sastavni deo karijere.

Povratak u Srbiju i rad pod dirigentskom palicom Nenada Lalatovića u Radničkom 1923?

- Tu nema puno tajni. Lalatović je energičan, doprinosi svima u boljitku igre. S njim i kvalitetnim igračima uspeli smo da napravimo podvig. Smatram da je to bila prekretnica Radničkom za sve što se i sad dešava. Da nije tad bilo tako, teško da bi sad imali tako organizovan klub i igrali Evropu. Sve je to povezano jedno s drugim.

Iza sebe imate 36 godina i veliko iskustvo, u duši ste i dalje mladić koji rešeta mreže. Kako Vam to polazi za rukom?

- Nema više neke brzine, ali osećam se sjajno. Što sam stariji, to imam sreće da me mnogo više zaobilaze povrede u odnosu na početak karijere. Dajem golove, trudim se i igram, imam još mnogo toga da pružim. Nemam konkretnu misao kad je najbolje reći „zbogom”, ni ne razmišljam o tome dok uživam u onome što radim.

Povrede su sprečile pokazivanje punog potencijala?

- Teško je pričati šta bi bilo, kad bi bilo. Sigurno da je bilo uticaja. Imao sam dosta teških povreda, pogotovo u Poljskoj. Mnogo vremena provodio sam u ambulanti i sigurno da je uticalo na dalji tok karijere, ali ponavljam – ne osvrćem se, smatram da imam lepu karijeru iza sebe.

Prvi boravak u Subotici?

- Prva Spartakova generacija koja je igrala Evropu bila je posebna. Družimo se i čujemo. Pravili smo fantastične rezultate. Uspeli smo da dođemo do Evrope, dobili smo Dnjepar u Novom Sadu, kao gosti izgubili (0:2). Imali su odličnu ekipu s Konopljankom, ukrajinskim reprezentativcima. Atmosfera je bila presudan faktor.

Šta se promenilo?

- Što se samog kluba tiče, vode ga i sad isti ljudi. U Subotici je najvažnije stvarati mlade igrače koji će da se afirmišu, to rukovodstvo radi na dobar način. Spartak zaslužuje Evropu, podiglo bi i cene igračima. Iz moje prve generacije skoro je cela ekipa napravila transfere, jer smo bili konkurentan tim u prvenstvu i igrali međunarodno takmičenje.

Koliko mladi traže savet od iskusnog igrača?

- Mnogo njih priđe, pita. Ukoliko vidim da su u krizi volim da zapodenem priču i pomognem. Znači im razgovor, važno je da umeju da prihvate kritiku. Vidim u njima veliki potencijal, dobri su momci i nema sumnje da je pred njima velika karijera, samo je važno da ostanu na zemlji i polako stasavaju uz nas iskusnije.

Koliko su se infrastruktura i sama liga unapredili?

- Uslovi su sigurno bolji. Od terena, stadiona, svega. U našem prvenstvu Zvezda je tim koji je odskočio kvalitetom. Tu se još dve, tri ekipe, dok su ostali ravnopravni. Kvalitetnija je liga, nikad ne možeš da predvidiš favorita i u kom će smeru da ode utakmica, najviše zavisi od raspoloženja tog dana. Trebalo bi da se nastavi ulaganje u infrastrukturu, sviđa mi se kom pravcu sve ovo ide.

Utisak posle prvog dela sezone?

- Moglo je i moralo bolje. U sezonu smo ušli s ambicijama da budemo visoko plasirani i da nam se ne ponovi prethodna. I klub se tako ponašao u smislu dovođenja igrača. U nekim utakmicama igrali smo dobro, ali nas nije ispratio rezultat i sigurno smo mogli prvi deo da završim osa više bodova.

Šta očekujete u nastavku?

- Vidite tabelu, svi su „tu”. I timovi u plej-ofu, ali i ekipe u zoni ispadanja. Sigurno da je potrebno da se veže nekoliko pobeda, kako bismo mogli da se priključimo gornjem domu. Od nas zavisi.

Gol Partizanu i - pobeda. Protiv najkvalitetnijih timova prikazali ste najbolje izdanje. Da li su mečevi sa, na papiru, slabijim protivnicima krivi za stanje na tabeli?

- Pokazali smo i protiv Čukaričkog u Beogradu i TSC-a kod kuće da imamo kvalitet. Problem su bile utakmice gde smo računali da možemo da uzmemo bodove, tu smo se okliznuli i ispustili priliku da budemo bolje kotirani. Pokazali smo da možemo, na proleće moramo da promenimo pristup u pomenutim mečevima i uzimamo bodove tamo gde se od nas očekuje. Utakmica protiv Partizana, takođe, pokazala je da zaslužujemo elitni rang i nadam se da će da nam se sve vrati u drugom delu.

Posle kačenja kopački o klin, da li ćete da nastavite da budete u ovom sportu?

- Ne vidim sebe kao trenera. U fudbalu ću sigurno da ostanem, želim da budem u Spartaku i posle karijere. U nekom smislu rukovođenja, želim da dokle god mogu pomažem klubu i da se što pre domognemo još nekog plasmana u Evropu.

S obzirom na datum, koliko se novogodišnji i božićni praznici razlikuju od perioda kad ste bili mlađi?

- Nekad je to bilo mnogo drugačije, sad imam porodicu. Najlepše mi je da dočekujem praznike sa suprugom i decom uz jelku, slatkiše i smeh. Tako je bilo i ove godine, u ponoć smo se izgrlili i izljubili.