"Борићу се за клуб и играчице док сам жив"

Железничар је поново на правом путу, лавовски се борио читаве полусезоне и на крају успео да врати клуб у праве руке, оне сигурне које брину о њему десет година – у руке Јоце Живановића.

Чувени Чика Јоца, омиљен у клубу, међу играчицама и граду Инђији је на ванредној изборној Скупштини поново именован за председника клуба, па ће после неколико месеци огромних турбуленција поново водити бригу о освајачицама Суперкупа Србије.

Један од најбољих и најстабилнијих женских клубова, тим који гаји праве вредности, има најбољу атмосферу је у октобру погодила права комета која је изазвала велике пукотине, али није успела да растури клуб на делове.

–И даље не могу да се саберем и схватим како је могуће да дође неко и покуша да уништи нешто што је годинама стварано – почео је разговор Јоца Живановић, дугогодишњи први човек клуба. – Волим овај тим, волим ову децу која су ту, моја кућа је и њихова, па ево месецима не могу да схватим шта се десило.

Освојили сте Суперкуп на почетку сезоне и недуго потом су кренули проблеми?

–Кренули смо сјајно у ово првенство, имали невероватну енергију, освојили Суперкуп, победили Црвену звезду и за то време слушали разне приче. Говорили су да ће бити новца, али ништа се није дешавало, успео сам некако да нађем део и дао сам играчицама како би преживеле. Човек који је мене заменио Андреас Мишчевић је свашта обећавао, али дословно ништа није испунио, а на рачуну није било новца. Понуђен је као спасилац да ће извући клуб из проблема, само да се ја склоним и да он све преузме јер је обећао средства. У интересу клуба сам се без поговора повукао и препустио му како би Жељи било боље.

Онда су уследили проблеми?

–Није прошло много, а кренуо је хаос. Одмах је рекао да ће плате бити смањене педесет одсто до Нове године, а вероватно и до краја сезоне. Потом је рекао играчицама да ако желе могу да напусте клуб што је за мене била катастрофа. Мислим да то ни један паметан човек не може да каже ни једној играчици, ни у једној ситуацији. То нису речи које треба употребљавати, поготово не девојкама које су предане и верне, које воле Железничару.

Ни једна девојка није отишла?

–Није, јер је то огромна љубав и према клубу и међусобна. Оне заиста воле Жељу, то је њихова кућа и знао сам да ни једна неће отићи. Не схватате како су то добра деца, а све ово их само још више уклопило, осетиле су већу снагу, заједништво, држале су се све заједно и нису дозволили да их ништа поремети.

Јоца Живановић је наставио:

–Свесни смо сви ми да се од обећања не живи, тако да смо се држали. Кад је долазио тај чувени Андреас Мишчевић играчице су тражиле да ја будем на клупи са њима. Ако нема мене, нема утакмице.

После утакмице са Јагодином и загревања у сад већ чувеним мајицама уследиле су нове трзавице?

–Мишчевић је узео наш Инстраграм налог, као и мејл клуба како би само он имао приступ и контролу свега. Слика са мајицама је уклоњена са Инстаграма, а после је све он водио и радио. На тој Скупштини је инсистирао да само он буде потписник у Трезору и пословној банци. Нисам имао ништа против заиста, нисам мислио да неко може да има толико лоше намере. Ја сам му понудио сву сарадњу и помоћ, али ми се никада није обратио.

Како је дошло до комплетног обрта?

–Кренуло је тако што су све играчице и стручни штаб поднели захтев Управном одбору да се закаже нова ванредна изборна Скупштина јер су преварене. Уследили су избори и изгласано му је неповерење, а онда су мене изабрали да поново будем председник клуба.

Шта су следећи кораци?

–Радим на материјалу који морам да предам како бих добио позајмицу. Морам да нађем средства за девојке, оне су без новца у туђем граду, јер имам мало девојака из Инђије. Плаћам станове, храну, морам сад да се снађем како би им све обезбедио. Борићу се док сам жив за њих и клуб.

Амбиције су остале исте?

–Апсолутно. Освојили смо један трофеј, желимо још два. Енергија коју смо имали јесенас се вратила и видим опет оне девојке које су биле до доласка Андреаса Мишчевића – закључио је Јоца Живановић.