"Boriću se za klub i igračice dok sam živ"

Železničar je ponovo na pravom putu, lavovski se borio čitave polusezone i na kraju uspeo da vrati klub u prave ruke, one sigurne koje brinu o njemu deset godina – u ruke Joce Živanovića.

Čuveni Čika Joca, omiljen u klubu, među igračicama i gradu Inđiji je na vanrednoj izbornoj Skupštini ponovo imenovan za predsednika kluba, pa će posle nekoliko meseci ogromnih turbulencija ponovo voditi brigu o osvajačicama Superkupa Srbije.

Jedan od najboljih i najstabilnijih ženskih klubova, tim koji gaji prave vrednosti, ima najbolju atmosferu je u oktobru pogodila prava kometa koja je izazvala velike pukotine, ali nije uspela da rasturi klub na delove.

–I dalje ne mogu da se saberem i shvatim kako je moguće da dođe neko i pokuša da uništi nešto što je godinama stvarano – počeo je razgovor Joca Živanović, dugogodišnji prvi čovek kluba. – Volim ovaj tim, volim ovu decu koja su tu, moja kuća je i njihova, pa evo mesecima ne mogu da shvatim šta se desilo.

Osvojili ste Superkup na početku sezone i nedugo potom su krenuli problemi?

–Krenuli smo sjajno u ovo prvenstvo, imali neverovatnu energiju, osvojili Superkup, pobedili Crvenu zvezdu i za to vreme slušali razne priče. Govorili su da će biti novca, ali ništa se nije dešavalo, uspeo sam nekako da nađem deo i dao sam igračicama kako bi preživele. Čovek koji je mene zamenio Andreas Miščević je svašta obećavao, ali doslovno ništa nije ispunio, a na računu nije bilo novca. Ponuđen je kao spasilac da će izvući klub iz problema, samo da se ja sklonim i da on sve preuzme jer je obećao sredstva. U interesu kluba sam se bez pogovora povukao i prepustio mu kako bi Želji bilo bolje.

Onda su usledili problemi?

–Nije prošlo mnogo, a krenuo je haos. Odmah je rekao da će plate biti smanjene pedeset odsto do Nove godine, a verovatno i do kraja sezone. Potom je rekao igračicama da ako žele mogu da napuste klub što je za mene bila katastrofa. Mislim da to ni jedan pametan čovek ne može da kaže ni jednoj igračici, ni u jednoj situaciji. To nisu reči koje treba upotrebljavati, pogotovo ne devojkama koje su predane i verne, koje vole Železničaru.

Ni jedna devojka nije otišla?

–Nije, jer je to ogromna ljubav i prema klubu i međusobna. One zaista vole Želju, to je njihova kuća i znao sam da ni jedna neće otići. Ne shvatate kako su to dobra deca, a sve ovo ih samo još više uklopilo, osetile su veću snagu, zajedništvo, držale su se sve zajedno i nisu dozvolili da ih ništa poremeti.

Joca Živanović je nastavio:

–Svesni smo svi mi da se od obećanja ne živi, tako da smo se držali. Kad je dolazio taj čuveni Andreas Miščević igračice su tražile da ja budem na klupi sa njima. Ako nema mene, nema utakmice.

Posle utakmice sa Jagodinom i zagrevanja u sad već čuvenim majicama usledile su nove trzavice?

–Miščević je uzeo naš Instragram nalog, kao i mejl kluba kako bi samo on imao pristup i kontrolu svega. Slika sa majicama je uklonjena sa Instagrama, a posle je sve on vodio i radio. Na toj Skupštini je insistirao da samo on bude potpisnik u Trezoru i poslovnoj banci. Nisam imao ništa protiv zaista, nisam mislio da neko može da ima toliko loše namere. Ja sam mu ponudio svu saradnju i pomoć, ali mi se nikada nije obratio.

Kako je došlo do kompletnog obrta?

–Krenulo je tako što su sve igračice i stručni štab podneli zahtev Upravnom odboru da se zakaže nova vanredna izborna Skupština jer su prevarene. Usledili su izbori i izglasano mu je nepoverenje, a onda su mene izabrali da ponovo budem predsednik kluba.

Šta su sledeći koraci?

–Radim na materijalu koji moram da predam kako bih dobio pozajmicu. Moram da nađem sredstva za devojke, one su bez novca u tuđem gradu, jer imam malo devojaka iz Inđije. Plaćam stanove, hranu, moram sad da se snađem kako bi im sve obezbedio. Boriću se dok sam živ za njih i klub.

Ambicije su ostale iste?

–Apsolutno. Osvojili smo jedan trofej, želimo još dva. Energija koju smo imali jesenas se vratila i vidim opet one devojke koje su bile do dolaska Andreasa Miščevića – zaključio je Joca Živanović.