У дугој историји ФК Такова из Горњег Милановца име Драгана Лилета Рогића исписано је златним словима. Он је један од најбољих фудбалера клуба основаног давне 1911. године.
Са својом генерацијом предвођеном капитеном Пузом Стефановићем, Вучићевићем, Адамовићем, Мијатовићем и осталима усред Чачка Таково је победило Борац и освојило трофеј Среског купа 1960. године. После сјајних игара у дресу Такова Рогић је имао више понуда клубова из савезног ранга.
Четири године касније прелази у новобеоградски Раднички са којим из Друге савезне улази у Прву савезну лигу СФРЈ. Његове игре биле су врло запажене у Радничком због чега је добио више понуда прволигашких клубова. Миљан Миљанић га је позвао да пређе у Звезду, али је Рогић ипак отишао у љубљанску Олимпију.
Круну фудбалске каријере доживео је у дресу Олимпију где је у друштву са Шкорићем, Сомболцем, Бечејцем, Гуглетом, Попиводом, Амершеком и Облаком несрећно изгубио епско финале Купа Маршала Тита 1970. године од Црвене звезде, голом Џајића у 120. минуту утакмице.
Са активним играњем престао је 1974. године, од када следи упечатљива тренерска каријера у Олимпији, Клагенфурту, Словану, Бенгазију, новобеоградском Радничком, Вождовцу и Такову, а био је помоћник Владици Поповићу у више афричких клубова. Када је завршио тренерску каријеру, Драган Рогић је са супругом Љубицом живео у Горњем Милановцу.
Сахрањен је, у кругу породице, 11. јануара. 2025. године на Градском гробљу.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
