Глушац: Волео бих да одемо на фајнал-фор

Милан Глушац, чувар мреже Новог Београда и, квалификациони турнир Светског купа у Букурешту показа, репрезентације, важи за једног од најбољих младих голмана у Србији, богами и шире. Потенцијал је почео да показује на почетку сезоне, кад се у једном тренутку повредио први избор струке овдашњег шампиона - Франческо. Од тада, Глушац је незаменљив у тиму Живка Гоцића, награда за труд и сјајне одбране стигла је у виду освајања првог пехара у сениорској конкуренцији - Купа Србије.

Од голмана у Вуковима, до посматрача тренинга Новог Београда, затим и првог чувара мреже, танка је линија. Уколико настави с добрим партијама, усталиће се, нема сумње, као редовна опција на списку Делфина.

Пливање је један од услова да постанете ватерполиста. Како сте се определили за трофејни спорт?

- Са пет година почео сам у Партизану, у школици пливања. Тренирао ме је покојни Мирко Босанац. Ако тренираш у Партизану пливање и покажеш афинитете према ватерполу, пребаце те у старију групу и у већи базен. Ватерполо ми се свидео, све је почело кад су ме родитељи одвели први пут на утакмицу на Бањици. Тад се трасирао пут ка ономе чиме се данас бавим – истиче Глушац.

Сваки играч памти тренера који му је обележио почетак каријере. Ко је заслужан за ваш напредак?

- Тренирало ме је много њих, за мене - најбитнији је голмански део струке. Један од тренера голмана кога бих истакао јесте Александар Шоштар, заслужан за мој долазак у Нови Београд. Кад сам био млађи, прве и основне кораке савладао сам код Николе Радојчића. Касније, како сам прелазио у први тим Партизана и Бањице (други тим црно-белих) радио сам са Стефаном Дурлевићем. Ето, њих двојица су најзаслужнији што сам научио основне технике брањења, Шоштар је то само надоградио. Дефинитивно, три најбитнија тренера у досадашњој каријери.

Нови Београд важи за један од најбољих клубова у Европи. Колико је вама као младом играчу било изазовно да се изборите с новим изазовом?

- У почетку ми је било тешко да се снађем. Дошао сам из развојног тима Новог Београда, Вукова. У последње две године тренирао сам с првим тимом. Кад затреба играч... Додавао сам лопте, скупљао, бранио. Била ми је част да останем после тренинга с њима и шутирам. Да се вратим на почетак, није ми било тешко из физичког аспекта, већ психолошког. Велики резултати су иза клуба, долазим из развојног тима да будем први голман Новог Београда... Истакао бих Милоша Ћука, али и остале саиграче који су ми помогли да се боље снађем. На пример: Ангелоса Влахопулоса, Димитроса Скумпакиса, староседеоце. Ту су и Василије Мартиновић, Никола Лукић и Ђорђе Вучинић. Много су ми помогли да се не бринем и да ће све да буде како треба.

Актуелна сезона - пуна изненађења. Требало је да будете други голман, сплетом околности избили сте у први план. Како сарађујете с Франческом?

- План је био да будем други голман. Односно, подршка Франческу, замена. Ипак, сплетом несрећних околности дошло је до промене. Италијан је сјајан момак, одличан чувар мреже. Прошле године бранио је изузетно. У новим околностима, добио сам шансу да будем први избор. Франческо ми је много помогао саветима, старији је од мене. Не само за брањење, већ и на психолошком плану. Да се опустим, да не мислим толико о грешкама, већ да оставим што бољи утисак. Помогао ми је доста, хвала му на томе.

Трофеј у Купу је ваш први у сениорској каријери. Колико вам је, генерално, значила победа над Црвеном звездом у финалу?

- Велики подстрек за мене и целу екипу. Први трофеј у сезони! Нисмо имали пораз, малтене, до Купа. Била је серија од 15-0. Лепо је рекао Живко Гоцић - све би то пало у воду да нисмо крунисали освајањем пехара. Изузетно нам значи Куп, јер нам тек предстоје важне утакмице у Лиги шампиона, Регионалној лиги и Суперлиги Србије.

Нови Београд је играо три финала Лиге шампиона. Колико то подиже стандарде из године у годину?

- Кад се сетимо који су све ватерполисти играли за Нови Београд у последње три године... Филип Филиповић, Душко Пијетловић, Радомир Драшовић, Никола Јакшић и многи други. Све су то врхунски, олимпијски шампиони и играчи светске класе. Претходни резултати не стварају нам притисак, већ дарују мотивацију да достигнемо њихове висине и ново финале. Што се тиче ове сезоне, циљеви су, пре свега, домаћа такмичења, у Лиги шампиона највише бисмо волели да одемо на фајнал-фор. Кад се пласираш у завршницу, све је могуће. Ако уђемо и у финале, то би био велики успех за младу екипу као што је има Нови Београд.

Групна фаза је и више него рутински одрађена?

- Кад смо видели жреб и ко су нам противници, знали смо да је императив да освојимо максималан број бодова. Без омаловажавања и уз дужно поштовање, били смо сигурни да смо најбоља екипа у групи. Много момака, као и ја, игра први пут Лигу шампиона и то је, заиста, специфично такмичење, свако има шансу да победи. Посебна мотивација у односу на друге утакмице. Групну фазу добро смо завршили, имали свих осам победа и сад се спремамо за наредну, где се игра на испадање.

Жреб вас је у другој рунди спојио са још јачим екипама. Какву ситуацију очекујете у наставку такмичења?

- Извукли смо Олимпијакос, Јадран Сплит и Марсеј. Једва чекамо да играмо против њих и видимо где смо у односу на те, врхунске екипе. Предстоји нам изузетно тежак задатак, али све је могуће. Играмо код куће. Показали смо од почетка сезоне да је „11. април” неосвојива тврђава. Оно што нам је Живко Гоцић поставио као императив јесте да сваки противник мора добро да се озноји да би нас савладао у Београду. И у гостима се иде на победу, биће изазов и то остварити. С Јадраном смо већ играли у Регионалној лиги и победили их у неизвесној утакмици. Све три екипе заслужују велики наклон, биће борбе за сваку лопту.

Колико је важно да Нови Београд буде у самом врху европског ватерпола?

- Волео бих да Нови Београд игра сваке године финале Лиге шампиона, клуб то заслужује са улагањима. Услови? Међу најбољима на свету. Императив је, у неку руку, да се стигне до финала Лиге шампиона из године у годину. Жеља за доказивањем је увек присутна, као и да потврдимо квалитет претходних генерација Новог Београда. Хоћемо да покажемо да су нам исти домети, да можемо да поновимо успех, па ако Бог да, што и да не освојимо, осветимо се за те поразе.

Мало је тренера са играчком каријером попут Живка Гоцића. Шта га то издваја?

- Част је радити с Гоцићем. Прва ми је година у сениорском ватерполу и евидентно да сарађујем с врхунским тренером. Комуникација на нивоу! До сада нико није радио у мојој каријери као што то чини Живко Гоцић, хвала му на поверењу које ми је указао. Такође, помогао ми је и на психолошком плану и рекао да се не бринем превише, већ да се сконцентришем да будем што бољи. Задовољан сам целим стручним штабом, делујемо као фамилија.

Шта сте пожелели при уласку у 2025, на личном и клупском плану?

- Желим, пре свега, да останем без повреда, то је најбитније. Што се тиче клупских циљева, почетни су слични личним - да нас послужи здравље и задржимо атмосферу коју смо имали. Једва чекамо повратак у базен, мало нам је тешко пало и раздвајање јер смо подигли форму – закључио је Милан Глушац.