Milan Glušac, čuvar mreže Novog Beograda i, kvalifikacioni turnir Svetskog kupa u Bukureštu pokaza, reprezentacije, važi za jednog od najboljih mladih golmana u Srbiji, bogami i šire. Potencijal je počeo da pokazuje na početku sezone, kad se u jednom trenutku povredio prvi izbor struke ovdašnjeg šampiona - Frančesko. Od tada, Glušac je nezamenljiv u timu Živka Gocića, nagrada za trud i sjajne odbrane stigla je u vidu osvajanja prvog pehara u seniorskoj konkurenciji - Kupa Srbije.
Od golmana u Vukovima, do posmatrača treninga Novog Beograda, zatim i prvog čuvara mreže, tanka je linija. Ukoliko nastavi s dobrim partijama, ustaliće se, nema sumnje, kao redovna opcija na spisku Delfina.
Plivanje je jedan od uslova da postanete vaterpolista. Kako ste se opredelili za trofejni sport?
- Sa pet godina počeo sam u Partizanu, u školici plivanja. Trenirao me je pokojni Mirko Bosanac. Ako treniraš u Partizanu plivanje i pokažeš afinitete prema vaterpolu, prebace te u stariju grupu i u veći bazen. Vaterpolo mi se svideo, sve je počelo kad su me roditelji odveli prvi put na utakmicu na Banjici. Tad se trasirao put ka onome čime se danas bavim – ističe Glušac.
Svaki igrač pamti trenera koji mu je obeležio početak karijere. Ko je zaslužan za vaš napredak?
- Treniralo me je mnogo njih, za mene - najbitniji je golmanski deo struke. Jedan od trenera golmana koga bih istakao jeste Aleksandar Šoštar, zaslužan za moj dolazak u Novi Beograd. Kad sam bio mlađi, prve i osnovne korake savladao sam kod Nikole Radojčića. Kasnije, kako sam prelazio u prvi tim Partizana i Banjice (drugi tim crno-belih) radio sam sa Stefanom Durlevićem. Eto, njih dvojica su najzaslužniji što sam naučio osnovne tehnike branjenja, Šoštar je to samo nadogradio. Definitivno, tri najbitnija trenera u dosadašnjoj karijeri.
Novi Beograd važi za jedan od najboljih klubova u Evropi. Koliko je vama kao mladom igraču bilo izazovno da se izborite s novim izazovom?
- U početku mi je bilo teško da se snađem. Došao sam iz razvojnog tima Novog Beograda, Vukova. U poslednje dve godine trenirao sam s prvim timom. Kad zatreba igrač... Dodavao sam lopte, skupljao, branio. Bila mi je čast da ostanem posle treninga s njima i šutiram. Da se vratim na početak, nije mi bilo teško iz fizičkog aspekta, već psihološkog. Veliki rezultati su iza kluba, dolazim iz razvojnog tima da budem prvi golman Novog Beograda... Istakao bih Miloša Ćuka, ali i ostale saigrače koji su mi pomogli da se bolje snađem. Na primer: Angelosa Vlahopulosa, Dimitrosa Skumpakisa, starosedeoce. Tu su i Vasilije Martinović, Nikola Lukić i Đorđe Vučinić. Mnogo su mi pomogli da se ne brinem i da će sve da bude kako treba.
Aktuelna sezona - puna iznenađenja. Trebalo je da budete drugi golman, spletom okolnosti izbili ste u prvi plan. Kako sarađujete s Frančeskom?
- Plan je bio da budem drugi golman. Odnosno, podrška Frančesku, zamena. Ipak, spletom nesrećnih okolnosti došlo je do promene. Italijan je sjajan momak, odličan čuvar mreže. Prošle godine branio je izuzetno. U novim okolnostima, dobio sam šansu da budem prvi izbor. Frančesko mi je mnogo pomogao savetima, stariji je od mene. Ne samo za branjenje, već i na psihološkom planu. Da se opustim, da ne mislim toliko o greškama, već da ostavim što bolji utisak. Pomogao mi je dosta, hvala mu na tome.
Trofej u Kupu je vaš prvi u seniorskoj karijeri. Koliko vam je, generalno, značila pobeda nad Crvenom zvezdom u finalu?
- Veliki podstrek za mene i celu ekipu. Prvi trofej u sezoni! Nismo imali poraz, maltene, do Kupa. Bila je serija od 15-0. Lepo je rekao Živko Gocić - sve bi to palo u vodu da nismo krunisali osvajanjem pehara. Izuzetno nam znači Kup, jer nam tek predstoje važne utakmice u Ligi šampiona, Regionalnoj ligi i Superligi Srbije.
Novi Beograd je igrao tri finala Lige šampiona. Koliko to podiže standarde iz godine u godinu?
- Kad se setimo koji su sve vaterpolisti igrali za Novi Beograd u poslednje tri godine... Filip Filipović, Duško Pijetlović, Radomir Drašović, Nikola Jakšić i mnogi drugi. Sve su to vrhunski, olimpijski šampioni i igrači svetske klase. Prethodni rezultati ne stvaraju nam pritisak, već daruju motivaciju da dostignemo njihove visine i novo finale. Što se tiče ove sezone, ciljevi su, pre svega, domaća takmičenja, u Ligi šampiona najviše bismo voleli da odemo na fajnal-for. Kad se plasiraš u završnicu, sve je moguće. Ako uđemo i u finale, to bi bio veliki uspeh za mladu ekipu kao što je ima Novi Beograd.
Grupna faza je i više nego rutinski odrađena?
- Kad smo videli žreb i ko su nam protivnici, znali smo da je imperativ da osvojimo maksimalan broj bodova. Bez omalovažavanja i uz dužno poštovanje, bili smo sigurni da smo najbolja ekipa u grupi. Mnogo momaka, kao i ja, igra prvi put Ligu šampiona i to je, zaista, specifično takmičenje, svako ima šansu da pobedi. Posebna motivacija u odnosu na druge utakmice. Grupnu fazu dobro smo završili, imali svih osam pobeda i sad se spremamo za narednu, gde se igra na ispadanje.
Žreb vas je u drugoj rundi spojio sa još jačim ekipama. Kakvu situaciju očekujete u nastavku takmičenja?
- Izvukli smo Olimpijakos, Jadran Split i Marsej. Jedva čekamo da igramo protiv njih i vidimo gde smo u odnosu na te, vrhunske ekipe. Predstoji nam izuzetno težak zadatak, ali sve je moguće. Igramo kod kuće. Pokazali smo od početka sezone da je „11. april” neosvojiva tvrđava. Ono što nam je Živko Gocić postavio kao imperativ jeste da svaki protivnik mora dobro da se oznoji da bi nas savladao u Beogradu. I u gostima se ide na pobedu, biće izazov i to ostvariti. S Jadranom smo već igrali u Regionalnoj ligi i pobedili ih u neizvesnoj utakmici. Sve tri ekipe zaslužuju veliki naklon, biće borbe za svaku loptu.
Koliko je važno da Novi Beograd bude u samom vrhu evropskog vaterpola?
- Voleo bih da Novi Beograd igra svake godine finale Lige šampiona, klub to zaslužuje sa ulaganjima. Uslovi? Među najboljima na svetu. Imperativ je, u neku ruku, da se stigne do finala Lige šampiona iz godine u godinu. Želja za dokazivanjem je uvek prisutna, kao i da potvrdimo kvalitet prethodnih generacija Novog Beograda. Hoćemo da pokažemo da su nam isti dometi, da možemo da ponovimo uspeh, pa ako Bog da, što i da ne osvojimo, osvetimo se za te poraze.
Malo je trenera sa igračkom karijerom poput Živka Gocića. Šta ga to izdvaja?
- Čast je raditi s Gocićem. Prva mi je godina u seniorskom vaterpolu i evidentno da sarađujem s vrhunskim trenerom. Komunikacija na nivou! Do sada niko nije radio u mojoj karijeri kao što to čini Živko Gocić, hvala mu na poverenju koje mi je ukazao. Takođe, pomogao mi je i na psihološkom planu i rekao da se ne brinem previše, već da se skoncentrišem da budem što bolji. Zadovoljan sam celim stručnim štabom, delujemo kao familija.
Šta ste poželeli pri ulasku u 2025, na ličnom i klupskom planu?
- Želim, pre svega, da ostanem bez povreda, to je najbitnije. Što se tiče klupskih ciljeva, početni su slični ličnim - da nas posluži zdravlje i zadržimo atmosferu koju smo imali. Jedva čekamo povratak u bazen, malo nam je teško palo i razdvajanje jer smo podigli formu – zaključio je Milan Glušac.
NISAM OČEKIVAO TAKO RANO POZIV U REPREZENTACIJU
Dobili ste priliku da se premijerno nađete i na spisku reprezentacije. Koliko vam znači što ste deo Delfina?
- Nisam očekivao tako rano poziv u reprezentaciju. Nisam se ni nešto nadao. Naravno, kao dečak sanjaš da igraš za Srbiju, trostrukog olimpijskog šampiona. Hvala Urošu Stevanoviću na pozivu – ističe golman Novog Beograda.
Koliko je važno da mladi uđu u A selekciju s pobedničkim mentalitetom?
- Izuzetno! Svi znamo šta predstavlja nacionalna selekcija u Srbiji, ali i u svetu. Navikli smo na medalje, imamo pobednički mentalitet koji se gradi od malih nogu. Iz tih razloga ciljamo na svim turnirima najsjajnija odličja, jer smo u vaterpolo svetu upisani zlatnim slovima.
Sarađivali ste sa Stevanovićem i u mlađim kategorijama?
- Bio mi je trener na pripremama za Svetsko prvenstvo u Pragu. Nismo proveli previše vremena zajedno, ali mogu reći da je i više nego dobar stručnjak. Došao je u nezgodnom trenutku, kad je Dejan Savić napustio stručni štab. Sesti na klupu posle takve veličine nije uopšte lako. Imao je vrhunske rezultate i s Radničkim. Trenira odlične igrače, ima i više nego dobre uslove u Kragujevcu. Želim mu sve najbolje, moje je da slušam Uroševe savete i napredujem.
NA „11. APRILU” NE RAZMIŠLjAŠ DA LI JE VODA HLADNA
Bez podrške svih kojima je stalo da vaterpolo bude uspešan sport, nema velikih rezultata. Koliko je važna podrška klubovima?
- Sigurno da su za igrače važni i dobri uslovi. Odlična stvar: počela su veća ulaganja u vaterpolo. Imamo više centara: Novi Beograd, Kragujevac, Šabac, mesta gde su uslovi za treniranje idealni. Po meni, na „11. aprilu” su najbolji. Imamo neograničene termine, teretane unutar bazena, ručak, video sobu za sastanke. To značajno utiče na mladog igrača, može skroz da se posveti glavnom cilju - da uspe u vaterpolu i ,,namesti” glavu za tako nešto, bez razmišljanja da li je topla voda ili hladna, hoće li da ima opremu? U Novom Beogradu sve je obezbeđeno, tvoje je da radiš i rezultati će da dođu – tvrdi Glušac.
VOLIM DA BACAM LOPTE I KREIRAM KONTRE
Pozicija golmana u vaterpolu izuzetno je izazovna. Na pojedinim utakmicama vaše lopte bile su skoro kao asistencije, ide vam od ruke da učestvujete u igri?
- Volim da bacam lopte i kreiram kontre. Moram to još malo da poboljšam, međutim, s obzirom na to kakav vaterpolo forsira Živko Gocić - da igramo iz tranzicije i brzo – to mi dosta prija – smeška se čuvar mreže Novog Beograda.
IZVRSNI VLAHOPULOS I SKUMPAKIS
U Novom Beogradu igra i nekoliko prekaljenih internacionalaca. Koliko vam znači pomoć Vlahopulosa i Skumpakisa?
- Dva Grka s velikim tragom u Srbiji. Već tri, četiri godine deo su kluba. Izvrsni igrači, na svojim pozicijama među najboljima na svetu. Skumpakis na beku, Vlahopulos na desnoj strani. Mnogo su mi pomogli, bodrili me od početka – s pijetetom Glušac zbori o saigračima.
DA NAM JE NEKO 15. AVGUSTA REKAO DA ĆEMO DA IMAMO SVIH 20 POBEDA...
Novi Beograd nema poraz od početka sezone?
- Nadam se da će niz da se nastavi, odnosno – neće da se prekine. Novi Beograd je, generalno, beležio i ranije dobre rezultate, samo to možda nije bilo izraženo kao sad kroz brojke. Da nam je neko 15. avgusta, pred okupljanje, rekao da ćemo polusezonu da završimo s 20 pobeda i bez ijednog neuspeha, naravno da bismo oberučke prihvatili. Krasi nas, pre svega, dobra atmosfera, uz želju i motivaciju na visokom nivou. Nastavićemo u tom pravcu, čini se da je to ono što nas i razlikuje od drugih ekipa – smatra Glušac.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
