Личанин: Регионална лига најбоља на свету

Млади тренери воле изазове, али не добијају често главну улогу у јаким клубовима. Немања Личанин спада у групу изузетно талентованих, после година рада у статусу помоћника, претходно – задуженог и за кондицију, од јануара 2022. шеф је стручног штаба Шапца.

Изузев доброг рада с јуниорима, добре резултате бележи и у сениорској конкуренцији. Шабац је довео до четвртфинале Еврокупа, затим и фајнал-фора Суперлиге Србије, у 2025. пробаће у Европи да догура још даље.

Дуг је пут пред Личанином, међутим, нема сумње да је Србија добила перспективног стручњака, што се види и по позиву да буде у репрезентацији један од помоћника Урошу Стевановићу.

У граду рукомета, изабрали сте ватерполо?

- ВК Шабац има дугу традицију обуке непливача стриктно за прве разреде основних школа. Случајно сам добио позив да као основац, првак, идем на бесплатну обуку пливања и пријавио сам се, у међувремену - тренирао сам кошарку и фудбал. Неколико часова било је довољно да заволим воду. После обуке, 20 часова и положене лиценце изненада сам остао на ватерполу, дошао је тренер и рекао ми ,,Ти, мали, хоћеш ли да тренираш?” У том тренутку сам се збунио и нисам знао шта да радим, одговорио сам да ми је мајка испред и да бих прво морао да питам њу, као и да тренирам кошарку, коментар је био врло једноставан: ,,Каква кошарка, сутра долазиш у осам увече на тренинг”. И, од сутрадан сам почео да тренирам, односно наставио сам с пливањем, па сам кренуо и на ватерполо – врти драг филм из детињства Немања Личанин.

Спорт често обликује човека. Колико је на вас утицао ватерполо?

- Ватерполо је много утицао на мој карактерни развој. Кад си део неког колективног спорта прво мораш да поштујеш хијерархију, одређени ниво дисциплине. Мора да постоји емпатија између тебе и саиграча, да будеш привржен тиму, лојалан. Сваки тимски спорт гради учесника кроз сам тренинг. Напоран рад те учи да мораш да се суочиш с болом и патњом како би дошао до циља. Без огромног труда, рада и залагања нема успеха.

У ватерполу као играч нисте провели много времена?

- Нажалост, ватерполом нисам могао дуже да се бавим на неком озбиљном нивоу. Моја генерација имала је несрећу. Кад сам имао 15 година базен је престао с радом. У периоду кад је требало највише да вежбамо и напредујемо   догодило се утапање и „затворени” базен затворен је у Шапцу 2005. А, то је био тренутак у ком смо морали да наставимо да тренирамо још јаче. После смо прешли на аматерски ниво. Тренирали смо два до три пута недељно. Путовали смо за Обреновац, Црљене. Лети смо тренирали два пута дневно на локалним базенима у околини Шапца и у самом Шапцу. Одувек ме је занимао више тренерски, него играчки посао. У млађим данима говорио сам да ћу да будем тренер, не играч. Тренерски позив био ми је љубав одмалена, изгледа и суђен.

Приближите нам почетак у тренерским водама?

- После завршетка ватерполо каријере, био сам једно време кондициони тренер. Базен је био затворен и то је био један од разлога што сам се фокусирао на факултет. Завршио сам Факултет физичке културе у Новом Саду, после тога на мастеру радио на физичкој припреми. Био сам одушевљен радом једног од најбољих кондиционих тренера у Србији, уједно и предавача на факултету професора Марка Стојановића. Управо ме је он и „заразио” кондиционим припремом. Одувек сам волео да се бавим тим послом, желим у тиму изузетно физички спремне играче. Имао сам срећу да се убрзо по завршетку студија отвори базен у Шапцу и да клуб крене од нуле. Мали број деце у млађим категоријама... Направљена је нова прва екипа која је ушла у прву А лигу и добио сам понуду председника клуба да се прикључим раду са сениорима. Тачније, да будем тренер који ради на физичкој спреми, уз вежбање млађих категорија. Радо сам прихватио понуду и, испоставило се, у том тренутку имао много среће. Месец дана по окончању факултета отворило се радно место у мом граду и у мом клубу на позицији за коју сам управо завршио студије!

Како је даље текла ваша каријера у струци?

- Био сам кондициони и помоћни тренер. Добио сам да радим с генерацијом 2008. од самог старта, кад су имали девет година и то ме је много обликовало за главног тренера. У почетку нисам имао амбицију да будем шеф струке! Сматрао сам да је мој пут физичка спрема играча, евентуално рад с млађим категоријама. Ипак, мало по мало, уз рад са осталим тренерима у Шапцу, добијао сам све већу улогу. Најпре у стручном штабу прве екипе, за почетак видео анализа, после тога и на тренинзима. Уследио је рад на тактици и едукација и да упоредо примењујем све то у млађем узрасту. Имао сам добар развојни пут. Прошао сам цео производни процес, од најмлађе генерације до јуниорске, као и тај део кондиционе припреме. Далеко од тога да сам научио све. Тренер мора нон-стоп да се учи да обнавља знања, али могу да констатујем да сам имао природан пут.

Преузели сте место главног тренера у јануару 2022. Како сте се као млади понели у тој ситуацији?

- У тренутку кад сам преузео прву екипу нисам имао у плану да останем дуго. Требало је то да буде привремена опција. Дошли су с предлогом да преузмем прву екипу до краја сезоне због тога што у датом моменту није постојало друго решење. Прихватио сам, осећао сам дужност према клубу да то треба да урадим, Шабац ми је дао много тога. Нисам у почетку знао шта ме чека, ни да ли сам спреман. Шест година већ сам био кондициони, али је другачија перцепција кад са места помоћног пређете на главног тренера. Као помоћник имаш лабилнији однос са играчима и дође ситуација кад постанете надређени и морате да се поставите мало другачије. Поготово што сам био млад, неки играчи били су старији од мене. Без искуства у раду са сениорима, сем рада као помоћник стратега нисам знао шта ме чека, али је, ипак, испало најбоље. Морам да истакнем Емила Николића, много ми је помогао. Гледао сам на њега као на ментора, саветника. Да није било Емила, не знам да ли бих могао да се снађем без искуства вођења сениорске екипе. Осим њега, рад с Миодрагом Мировићем, с којим је Шабац освојио дуплу круну, доста ми је помогао на почетку каријере. Поменуо бих и Александара Анастасијевића, највише ми је помогао у раду с млађим категоријама, поготово у индивидуалној обуци играча.

Шабац је после вашег доласка имао запажене резултате. Како гледате на ту прву годину?

- Променила ме је много премијерна сезона. Направили смо резултат изнад свих очекивања, поготово јер смо били у серији пораза у том тренутку. Екипа је била знатно другачија у односу на претходну сезону. У тој сам сазнао како заиста изгледа посао првог тренера и који су захтеви и проблеми с којима се сусрећеш. Каквим решењима мора да прибегаваш... Једноставно, нисам обраћао пажњу на такве ствари као помоћни тренер.

Савладали сте Црвену звезду и пласирали се на Ф4 Суперлиге?

- Црвена звезда је на папиру била бољи тим, у бољој форми, такође. Изузетно смо добро радили у том периоду, играчи су се повезали, дошло је до додатне хемије и мотива. Имали смо и мало среће. Први меч завршен је нерешеним резултатом. Црвено-бели су водили голом разлике до краја и остало је још 15 секунди. Имали су лопту, али један њихов играч шутнуо је на гол и остало је још седам секунди. Имали смо тајм-аут, после њега је голман Радослав Филиповић постигао гол за изједначење. У Београду је исто било без победника, па смо прошли на пенале. Сматрам да смо заслужили такав резултат. Од јануара смо много добро радили и то се исплатило.

Шабац је стигао до запаженог резултата и у Европи. После велике борбе поражен је од Вашаша у четвртфиналу Еврокупа у вашој другој сезони. Како сад гледате на ту утакмицу?

- Највећи успех у Европи Ватерполо клуба Шабац! Дошли смо до четвртфинала и изгубили од освајача Вашаша. Мађари су имали добар тим, можда и на нивоу Лиге шампиона. У Европи је сезона била успешна, али у домаћим такмичењима испали смо од Партизана у четвртфиналу и, на крају, завршили као пети. Из тог разлога не можемо да кажемо да смо у тој сезони остварили све циљеве.

У сезони 2018/2019. Шабац је освојио дуплу круну. Колико су ти трофеји променили само размишљање клуба?

- Сигурно да је то била прекретница да се крене ка великим резултатима. Ако се вратимо уназад, нисмо били близу освајања првенства. Направљена је добра екипа, доведено је много младих играча - репрезентативаца из Партизана. Дефинитивно, историјски успех. Прва дупла круна мимо Београда и Бечеја. Касније је Раднички поновио наш успех, али тад је једино Шабац, поред некада великог Бечеја, освојио дуплу круну. Показало се да можемо да играмо на највишем нивоу у земљи и да треба да се надмећемо у Европи.

Завршни турнир Купа Србије крајем 2024. игран је на вашем базену. Остаје ли жал што се нисте макар пласирали на Ф4?

- Рана, сигурно. Ми смо 2020. први пут у четвртфиналу изгубили од Новог Београда и по систему такмичења претходни учесници завршног турнира повлашћени су на жребу за четвртфинале. Нажалост, нисмо имали срећу. Ове сезоне извукли смо Раднички, претходне Нови Београд, пре тога Црвену звезду. Може се рећи да смо чешће добијали најјачег противника из првог шешира. Остаје жал, сматрам да нам је по квалитету игре и екипе место на Ф4 Купа. „На једну утакмицу” можемо да изненадимо боље и скупље од себе. Показали смо да можемо равноправно да се боримо с Радничким, испали смо после пенала. Против Новог Београда смо у четвртфиналу претходне године водили 5:3 и 8:6, на крају је било 10:8 за њих. Изгубили смо, међутим, не може да се каже да нисмо били близу пласмана. Један од циљева је био улазак у групну фазу Еврокупа, завршницу Купа, у првенству Србије да се уђе у полуфинале и да се после тога оствари што бољи пласман.

Који су циљеви у Регионалној лиги у наредном периоду?

- Регионална лига је најбоља на свету! Ако погледамо табелу, првих пет екипа се знатно одвојило. Пошто је Јадранска лига повезана ове сезоне с домаћом, место које се освоји у Премијер лиги доноси директан пласман у плеј-оф Суперлиге. Из тог разлога тежимо да будемо што бољи на Јадрану. Задовољни смо тренутном позицијом. То је шесто, седмо место. Савладати Јадран Херцег Нови, учесника Лиге шампиона... Међутим, сматрам да смо морали још боље да одиграмо, иако смо имали победе које су представљале изненађење. Рецимо, добити Приморје у Ријеци, прошлогодишњег финалисту Еврокупа. Ипак, утакмице на којима смо морали више да покажемо јесу против Црвене звезде, Приморцау Котору, као и последње две - против Новог Београда и сплитског Јадрана. Не значи да бисмо победили, али крајњи утисак морао је, ипак, да буде бољи – закључио је Немања Личанин.

ШАБАЦ ИМА ЈЕДНУ ОД НАЈБОЉИХ ШКОЛА У СРБИЈИ

Поред Београда и Крагујевца, добар рад с младима не мањка ни у Шапцу. Да ли је тешко поред великих центара доћи до изражаја?

- Шабац има једну од најбољих школа у Србији, што се види кроз резултате јуниорских категорија и заступљеност играча у млађим репрезентативним селекцијама. Теже је код нас задржати млађе, нисмо универзитетски град. Тек нам предстоје слатке муке да задржимо децу пониклу у клубу, појединци сигурно имају жељу да упишу факултет. По теорији великих бројева, што је већа средина, лакше је да се „извуче” ватерполиста. Резултат у млађим категоријама није приоритет, већ колико ћеш да направиш играча за први тим или репрезентативаца. Шабац је у последње две сезоне у сениорску екипу убацио петорицу – истиче Личанин.