Вреди трудити се и бити посвећен колико год је тешко и изазовно, јер у супрутном неће бити резултата и успеха.
Олга Даниловић полако, али сигурно кроз тенис постаје свесна и учи најважније лекције које су изузетно важне.
Најбоље пласирана српска тенисерка данас (око 11.00) игра за пласман у четврто коло Аустралијског опена. Имаће изузетно тежак задатак, јер је преко пута мреже Џесика Пегула, тренутно шеста играчица на ВТА листи.
Играле су једном, 2018. на турниру у Орланду кад је победила Американка. Олга има прилику да забележи резултат каријере на грен слемовима. Пре годину дана 23-годишња Српкиња је преко квалификација играла за пласман у четврто коло на шљаци у Паризу.
- Сваки турнир је прича себе. Ролан Гарос прошле године био је ветар у леђа, али опет свако такмичење почиње од првог кола. У Паризу сам тада превазишла неке ствари, на пример и кад сам била много уморна пред мечеве и кад су били прекиди због кише. Научиш шта ти одговара, а шта не. Ствари се брзо мењају у спорту.
Рунду раније победила је Људмилу Самсонову и пробила баријеру међу најбољих 50 на ВТА листи (сад је 48).
- Лепа ствар, али треба заборавити. Никада нисам била неко ко гледа превише светски поредак у тенису. Наравно да имам циљеве, али ми игра дуго није била у истој равни са пласманом. Волела бих да идем што више, наравно, лепа је ствар ући у међу најбољих 50. Идем само турнир по турнир. Само да наставим овако да играм, победила или изгубила, да радим на себи.
Даниловићева је дуго имала проблеме с повредама. Крајем прошле године је са две освојене титуле успела да добије на самопоуздању.
- Имам хроничан проблем и морам да пазим. Кондиционе припреме сам почела много раније него с тенисом, јер сам много времена провела на јачању колена. Научила сам које вежбе и који третмани ми ублаже бол, али бол никада неће престати. Мислим да сам и тело научила кад је превише, до ког бола могу да идем, а за који бол се пали аларм.
Због историје повреда, Олги мање одговарају услове за игру у Мелбурну.
- За мене је бетон најтежи за колено, стално је набијање, шљака је лакша. Ускоро улазим у 25. годину, а имам осећај да имам 100 година и да сам прошла разне ствари. Верујем у процес напредовања кроз рад – можда је клише, али стварно је тако. Лепи моменти су кратки, а тешки трају дуже – закључила је Даниловићева.
ТАТИН САВЕТ
Даниловићева је нарочито издвојила речи оца Предрага, прослављеног кошаркаша.
- Мени је тата говорио кад сам била мала и кад се изнервирам око пораза: Олга, ми ћемо сада да спавамо, сутра је нови дан. Пораз је исто део спорта.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
