Тренерима награде и за финале на ЕЈОФ-у

У Београду је одржан састанак Управног одбора Српског атлетског савеза. Председавао је Веселин Јевросимовић.

– Пред нама је нова сезона. Претходних неколико било је по званичним оценама најуспешније до сад. Тренери у Србији су све стручнији и квалитетнији, али се тиме не треба задовољити, већ бити још бољи од најбољег. Развој је систематски процес и мора се улагати све више. Руковођени тим размишљањем чланови владе српске краљице спортова донели су знајачне одлуке – каже Данило Кртинић, председник Тренерске организације САС и члан УО.

О чему је реч?

– Одлуке унете у Правилник о новчаним надокнадама тренера, отварају нам велике могућности – истиче Данило Кртинић. – Последњих сезона атлетика у Србији на свим узрасним нивоима бројним рекордима и врхунским пласманима од млађих јуниора до сениора на највећим такмичењима, доноси више успеха него свих претходних деценија. Било је и претходних година награђивања према резултатима. Међутим, важно је да је усвојен Правилник у коме се проширује начин награђивања и то безмало за све узрасне  категорије.

Можете ли да прецизирате?

– Новчане надокнаде добијаће освајачи медаља не само као до сад на олимпијским играма, сениорским светским и европским првенствима на отвореним борилиштима и  у дворани, већ такође на светском и европском првенству за јуниоре и чак на ЕЈОФ-у.

То је за спортисте или тренере?

– За тренере, говорим о Правилнику за моје колеге. Одмах по постизању врхунског пласмана потписују се уговори са Савезом и почиње исплата, која ће трајати четири године после освајања олимпијске медаље, три светске и две европске, без обзира на ком узрасном нивоу је било такмичење.

Увођењем најмлађе од споменутих категорија можда може да се постигне контрапродуктиван ефекат?

– На шта мислите?

Имамо и сад стручњаке који префорсирају децу и она ни не дођу до сениора, а много успеха имају у млађе јуниорском стажу?

– Неће бити стимулисани као они за јуниоре и посебно сениоре, али ће им финансије помоћи да стрпљивије раде и дођу до сениорских резултата и зарада. Уосталом, ако се покаже негативним, све ћемо пратити и кориговати. Али, треба видети атлетске дворане, препуне су током целог дана. Буде по неколико стотина родитеља на трибинама. У Београду нам већ треба још једна дворана, можда пре свега на Новом Београду, јер је навала на Бањици огромна. А да не причам о Нишу и Новом Саду. Национални атлетски стадион у главном граду је стратешки битан објекат. Он би сигурно врвео од дечице. Зато је неопходно имати стимулисане тренере, који ће талентовану децу довести до сениорских вода.

Свакако се повећавају амбиције стручњака без обзира на узраст с којим раде?

– Све ово даје одређену сигурност и подржава тежње тренера да раде још боље и успешније. Њихов положај је можда и пресудно важан за атлетику, а често је веома лош, нарочито у локалним самоуправама. Траже се и морају се наћи нови начини за подстицај атлетских тренера у њиховим срединама. Атлетика није обичан спорт, да тако кажем, већ матица свих спортова и без атлетских способности нема ни напредовања у здрављу нације нити успеха у другим спортовима.

Да ли је било још неких битних одлука Управног одбора?

– Моје је да причам о сопственом задужењу, а остале ћу само набројати. Директор Слободан Бранковић је  изнео план за 2025. годину нарочито како ће се обезбедити средства за велики број такмичења и припреме наше многобројне и до сада најуспешније генерације. Донете су важне одлуке о критеријумима за наступе наших најбољих такмичара на великим такмичењима, затим такмичења репрезентације Србије и правила везана за суђења и дозволе за рад судија, Правилник о бодовању клубова...