Trenerima nagrade i za finale na EJOF-u

U Beogradu je održan sastanak Upravnog odbora Srpskog atletskog saveza. Predsedavao je Veselin Jevrosimović.

– Pred nama je nova sezona. Prethodnih nekoliko bilo je po zvaničnim ocenama najuspešnije do sad. Treneri u Srbiji su sve stručniji i kvalitetniji, ali se time ne treba zadovoljiti, već biti još bolji od najboljeg. Razvoj je sistematski proces i mora se ulagati sve više. Rukovođeni tim razmišljanjem članovi vlade srpske kraljice sportova doneli su znajačne odluke – kaže Danilo Krtinić, predsednik Trenerske organizacije SAS i član UO.

O čemu je reč?

– Odluke unete u Pravilnik o novčanim nadoknadama trenera, otvaraju nam velike mogućnosti – ističe Danilo Krtinić. – Poslednjih sezona atletika u Srbiji na svim uzrasnim nivoima brojnim rekordima i vrhunskim plasmanima od mlađih juniora do seniora na najvećim takmičenjima, donosi više uspeha nego svih prethodnih decenija. Bilo je i prethodnih godina nagrađivanja prema rezultatima. Međutim, važno je da je usvojen Pravilnik u kome se proširuje način nagrađivanja i to bezmalo za sve uzrasne  kategorije.

Možete li da precizirate?

– Novčane nadoknade dobijaće osvajači medalja ne samo kao do sad na olimpijskim igrama, seniorskim svetskim i evropskim prvenstvima na otvorenim borilištima i  u dvorani, već takođe na svetskom i evropskom prvenstvu za juniore i čak na EJOF-u.

To je za sportiste ili trenere?

– Za trenere, govorim o Pravilniku za moje kolege. Odmah po postizanju vrhunskog plasmana potpisuju se ugovori sa Savezom i počinje isplata, koja će trajati četiri godine posle osvajanja olimpijske medalje, tri svetske i dve evropske, bez obzira na kom uzrasnom nivou je bilo takmičenje.

Uvođenjem najmlađe od spomenutih kategorija možda može da se postigne kontraproduktivan efekat?

– Na šta mislite?

Imamo i sad stručnjake koji preforsiraju decu i ona ni ne dođu do seniora, a mnogo uspeha imaju u mlađe juniorskom stažu?

– Neće biti stimulisani kao oni za juniore i posebno seniore, ali će im finansije pomoći da strpljivije rade i dođu do seniorskih rezultata i zarada. Uostalom, ako se pokaže negativnim, sve ćemo pratiti i korigovati. Ali, treba videti atletske dvorane, prepune su tokom celog dana. Bude po nekoliko stotina roditelja na tribinama. U Beogradu nam već treba još jedna dvorana, možda pre svega na Novom Beogradu, jer je navala na Banjici ogromna. A da ne pričam o Nišu i Novom Sadu. Nacionalni atletski stadion u glavnom gradu je strateški bitan objekat. On bi sigurno vrveo od dečice. Zato je neophodno imati stimulisane trenere, koji će talentovanu decu dovesti do seniorskih voda.

Svakako se povećavaju ambicije stručnjaka bez obzira na uzrast s kojim rade?

– Sve ovo daje određenu sigurnost i podržava težnje trenera da rade još bolje i uspešnije. Njihov položaj je možda i presudno važan za atletiku, a često je veoma loš, naročito u lokalnim samoupravama. Traže se i moraju se naći novi načini za podsticaj atletskih trenera u njihovim sredinama. Atletika nije običan sport, da tako kažem, već matica svih sportova i bez atletskih sposobnosti nema ni napredovanja u zdravlju nacije niti uspeha u drugim sportovima.

Da li je bilo još nekih bitnih odluka Upravnog odbora?

– Moje je da pričam o sopstvenom zaduženju, a ostale ću samo nabrojati. Direktor Slobodan Branković je  izneo plan za 2025. godinu naročito kako će se obezbediti sredstva za veliki broj takmičenja i pripreme naše mnogobrojne i do sada najuspešnije generacije. Donete su važne odluke o kriterijumima za nastupe naših najboljih takmičara na velikim takmičenjima, zatim takmičenja reprezentacije Srbije i pravila vezana za suđenja i dozvole za rad sudija, Pravilnik o bodovanju klubova...