Рођендан САС-а 16. децембар 1939.

На предлог правне комисије Српског атлетског Савеза, Управни одбор САС усвојио је нацрт измена и допуна статута Савеза у делу који се односи на датум оснивања организације и упутио га на јавну расправу. Већ дуже времена води се полемика кад је тачно основан Савез при чему су неспорне чињенице да атлетика у Србији има дугу традицију. Први регистровани спортиста Краљевине Србије који је учествовао на Олимпијским играма 1912. у Стокхолму био Душан Милошевић (1894. – 1967), члан БСК - Београд, у атлетској дисциплини трчања на 100 метара.

– Садашњи датум оснивања 5. септембар 1948. године односио се само на период настанка САС, раније АСС, као спортске организације у федералној јединици СФРЈ. Претходни период атлетског спорта на територији Србије је једноставно био заборављен – указује Драган Николић, члан Правне комисије и колекционар атлетских артефаката из периода Краљевине Југославије.

Проучавајући историју атлетског спорта у Србији, њених спортских дисциплина, резултата, организације и биографија истакнутних спортиста, наш саговорник, чија је иницијатива за промену датума рођења националне краљице спортова, даље запажа: 

– После Првог светског рата у периоду од 1920. до 1939. године Југословенски лакоатлетски савез, скраћено ЈЛАС, чинили су градски лакоатлетски подсавези – Београдски, Загребачки, Љубљански... После стварања Бановине Хрватске 1939.  одржана је 29. октобра 1939. у Љубљани, према доступним информацијама бурна ванредна седница Скупштине ЈЛАС-а ради реорганизације Савеза и оснивања три нова национална  Савеза: Српског, Хрватског и Словеначког. У раду седнице учествовало је 50 делегата с уредним овлашћењима од укупно 56 клуба колико их је било регистровано. Усвојено је са 26 према 24 да се убудуће врховни атлетски форум назове Атлетски савез Краљевине Југославије и са 25 према 22 да седиште савеза буде у Загребу. Остало је забележено да се Љубомир Симић, председник Лакоатлетске секције СК Југославије, са пуномоћјем БСК-а уздржао од гласања о седишту  савеза. За вршиоца дужности председника Савеза изабран је Вељко Угринић.

Ту нову главну Скупштину Атлетског Савеза Краљевине Југославије чинила би по три представника свих народних савеза којије требало да се оснују уколико то већ нису учинили. Треба запазити да су још пре одржавања ове седнице у Љубљани,  атлетски клубови с територије Бановине Хрватске и Дравске бановине основали свој ХАС!

Драган Николић, даље појашњава тренутак оснивања САС-а:

-  Следствено одлукама из Љубљане, 16. децембра 1939. у Београду је прво  одржана ликвидациона Скупштина Београдског лакоатлетског подсавеза, који је престао да постоји, а целокупна имовина прелази у власништво новооснованог Савеза. Непосредно после тога, истог дана само у наставку рада, одржана је оснивачка Скупштина Српског атлетског Савеза са делегатима из клубова широм Србије. Изабрани су сви органи и тела Савеза. За првог председника изабран је доктор Воја Јовановић, за секретаре Коста Нинковић и Бранислав Бакић, за савезног капитена Љубомир Симић... Међу 15 чланова Управног одбора САС-а су и: доктор Војин Смодлака, Алекса Спахић (као атлетичар учесник ОИ у Паризу 1924), Бора Јовановић, Јован Микић... А остављено је једно место за члана клуба из Сомбора!

Након оснивања, Српски атлетски савез је организовао национална првенства, утврђивао листу рекордера, вршио обуку судијског кадра. Био активан чак и у време Другог светског рата. Озрен Карамата, члан Међународне организације атлетских статистичара наводи да је последње Првенство Србије у сениорској конкуренцији одржано 4. и 5. септембра 1943. у Београду када је учествовало 11 клубова: осам из Београда па Железничар и Победа из Ниша и Мачва из Шапца.

- Последња годишња Скупштина САС-а одржана је 2. јануара 1944. у Београду. Убрзо све пада у заборав, јер се ствара  нова историја атлетског спорта у Србији – каже на крају Драган Николић.