Најдраже против Њукасла и Андерлехта

Саша Илић један је од рекордер је Партизана по броју одиграних утакмица, сезона проведених у клубу, броју вечитих дербија. Данас се легендарни капитен црно-белих бави тренерским позивом и нада се да ће његов 15-годишњи син да га наследи.

Толико је пута увесељавао навијаче са југа. Толико пута му се дивила цела земља. Њему су умели да аплаудирају и навијачи Црвене звезде кад би он срушио тим који воле и за који навијају. Квалитет се види, примећује, оно што вреди свако признаје. Због игара и рекорда, постао је ауторитет на дужи период.

Рођен је претпоследњег дана 1977. у Пожаревцу. Живео је у Костолцу, а са својима се са девет година доселио у београдску општину Палилула, у Борчу.

- Сигурно је да је мом срцу најближе место где сам одрастао. То су села Сибница и Брзоходе, одакле су моји мама и тата. Само сам рођен у Пожаревцу, ту је била најближа болница. Отац је радио у Партизанском путу, ја сам тада имао шест година и прешли смо у Костолац. Кад сам имао девет година доселили смо у у Борчу. Тата је ту добио стан и од своје девете године растао сам у том насељу - каже Саша Илић.

За први тим Партизана дебитовао је 1996. против чачанског Борца. Куриозитет да је на леђима имао број 1. Још једна интересантна појединост – на повратку у Партизан, опет је први меч био против Чачана. Почеци се не заборављају.

- Нисам знао до сада да је мој повратак био против чачанског Борца. Са дебија се сећам сваког момента. Ту утакмицу добили смо 10:0, ушао сам око пола сата пре краја, имао шансе, Партизан је тада био изузетно јак. Тада су дресови били од броја један до 25 и чувени економ Гавран рекао ми је: „Мали, ти данас носиш број 1”. Он је био током целе моје каријере у Партизану економ и данас се чујемо.

Илић је са црно-белима био четири пута шампион СР Југославије, једном првак заједнице Србије и Црне Горе, чак шест пута шампион Србије, два пута без премца у купу СР Југославије, а пет финала Купа Србије решено је на радост црно–беле породице.

- Имам 18 трофеја са Партизаном. Дакле, 11 титула, седам купова, два учешћа у Лиги шампиона. Заиста, не бих делио трофеје по томе који је најдражи. Сваки је драгоцен на свој начин. Тим више што је то клуб за који навијам и волим од рођења. Вероватно су ми најдраже утакмице против Њукасла и Андерлехта у квалификацијама за Лигу шампиона, као и свака победа против нашег вечитог ривала, Црвене звезде, поготово тамо где сам  био стрелац.

Саша је апсолутни рекордер по броју одиграних вечитих дербија, нанизао их је чак 31, следе Моца Вукотић са 25, Бора Костић 23, Драган Џајић 21.

- Можеш да играш фудбал, али ако не одиграш дерби као да ти недостаје нешто у каријери. И то се тако раније говорило. Имао сам ту част и задовољство да сам одиграо толико вечитих дербија. Не могу да се похвалим претерано сјајном статистиком, јер било је ту мало више пораза него победа. Ипак, поновићу да сваки дерби где је Партизан славио, изузетно тамо где сам ја постигао гол, остао ми је у великом памћењу и данас се свега тога сећам.

Још мало о бројкама: за Партизан је одиграо 835 утакмица, по томе је без премца. Следе Моца Вукотић са 791, те Никица Клинчарски са 565 мечева.

- И како човеку да не импонује? Задовољан сам због толико одиграних утакмица у клубу за који навијам од рођења. То нико не може да ми одузме. Опет, нисам један од најбољих играча Партизана у клупској историји. Партизан је имао вансеријске играче, али сам поносан на чињеницу да нико није одиграо утакмица колико ја. Није мала ствар достићи ту бројку у црно–белом дресу и то је мој велики успех.

Што се тиче иностранства, играо је у Шпанији, Турској, Аустрији и у Грчкој. Са Галатасарајем је освојио шампионат Турске.

- У иностранству сам провео пет година. Најбоље ми је било у Галати. Провео сам две незаборавне године у Турској. И данас се прича о чувеној 2005/06. сезони где смо у последњој утакмици освојили титулу, стигла је након више сувопарних сезона.

За А тим репрезентације СРЈ и СЦГ одиграо је 37 мечева, постигао је четири гола. Било је то два пута против Литваније, па Италије и у дуелу са Обалом Слоноваче на Мондијалу 2006.

- Сваком играчу који се професионално бави фудбалом велика је част играти за државни тим. Имао сам то задовољство да за репрезентацију одиграм 37 утакмица. Можда сам могао више да играм, прошло је много времена од тада. Могу се похвалити да сам играо на једном СП. Није се добро завршило по нас, али смо учествовали на највећој фудбалској смотри света.

Био је селектор кадетске репрезентације Србије, догурао до помоћника селектора Драгана Стојковића у сениорској конкуренцији. Илић је тренирао Чукарички, ЦСКА из Софије, Атромитос и Нижњи Новгород.

- Тренутно сам без посла, али верујем да ћу ускоро пронаћи клуб, жељан сам рада. Одлучио сам се за тренерски посао јер уско повезан са фудбалом који је обележио цео мој живот.

Сашу Илића би позив Партизана за неку од улога у клубу вероватно највише обрадовао.

- Партизан је мој клуб, после породице волим га највише на свету. Тренутно, црно-бели нису у најбољој ситуацији, али изаћи ће из кризе и бити јачи. Биће и за мене места и времена у Партизану.