Saša Ilić jedan je od rekorder je Partizana po broju odigranih utakmica, sezona provedenih u klubu, broju večitih derbija. Danas se legendarni kapiten crno-belih bavi trenerskim pozivom i nada se da će njegov 15-godišnji sin da ga nasledi.
Toliko je puta uveseljavao navijače sa juga. Toliko puta mu se divila cela zemlja. Njemu su umeli da aplaudiraju i navijači Crvene zvezde kad bi on srušio tim koji vole i za koji navijaju. Kvalitet se vidi, primećuje, ono što vredi svako priznaje. Zbog igara i rekorda, postao je autoritet na duži period.
Rođen je pretposlednjeg dana 1977. u Požarevcu. Živeo je u Kostolcu, a sa svojima se sa devet godina doselio u beogradsku opštinu Palilula, u Borču.
- Sigurno je da je mom srcu najbliže mesto gde sam odrastao. To su sela Sibnica i Brzohode, odakle su moji mama i tata. Samo sam rođen u Požarevcu, tu je bila najbliža bolnica. Otac je radio u Partizanskom putu, ja sam tada imao šest godina i prešli smo u Kostolac. Kad sam imao devet godina doselili smo u u Borču. Tata je tu dobio stan i od svoje devete godine rastao sam u tom naselju - kaže Saša Ilić.
Za prvi tim Partizana debitovao je 1996. protiv čačanskog Borca. Kuriozitet da je na leđima imao broj 1. Još jedna interesantna pojedinost – na povratku u Partizan, opet je prvi meč bio protiv Čačana. Počeci se ne zaboravljaju.
- Nisam znao do sada da je moj povratak bio protiv čačanskog Borca. Sa debija se sećam svakog momenta. Tu utakmicu dobili smo 10:0, ušao sam oko pola sata pre kraja, imao šanse, Partizan je tada bio izuzetno jak. Tada su dresovi bili od broja jedan do 25 i čuveni ekonom Gavran rekao mi je: „Mali, ti danas nosiš broj 1”. On je bio tokom cele moje karijere u Partizanu ekonom i danas se čujemo.
Ilić je sa crno-belima bio četiri puta šampion SR Jugoslavije, jednom prvak zajednice Srbije i Crne Gore, čak šest puta šampion Srbije, dva puta bez premca u kupu SR Jugoslavije, a pet finala Kupa Srbije rešeno je na radost crno–bele porodice.
- Imam 18 trofeja sa Partizanom. Dakle, 11 titula, sedam kupova, dva učešća u Ligi šampiona. Zaista, ne bih delio trofeje po tome koji je najdraži. Svaki je dragocen na svoj način. Tim više što je to klub za koji navijam i volim od rođenja. Verovatno su mi najdraže utakmice protiv Njukasla i Anderlehta u kvalifikacijama za Ligu šampiona, kao i svaka pobeda protiv našeg večitog rivala, Crvene zvezde, pogotovo tamo gde sam bio strelac.
Saša je apsolutni rekorder po broju odigranih večitih derbija, nanizao ih je čak 31, slede Moca Vukotić sa 25, Bora Kostić 23, Dragan Džajić 21.
- Možeš da igraš fudbal, ali ako ne odigraš derbi kao da ti nedostaje nešto u karijeri. I to se tako ranije govorilo. Imao sam tu čast i zadovoljstvo da sam odigrao toliko večitih derbija. Ne mogu da se pohvalim preterano sjajnom statistikom, jer bilo je tu malo više poraza nego pobeda. Ipak, ponoviću da svaki derbi gde je Partizan slavio, izuzetno tamo gde sam ja postigao gol, ostao mi je u velikom pamćenju i danas se svega toga sećam.
Još malo o brojkama: za Partizan je odigrao 835 utakmica, po tome je bez premca. Slede Moca Vukotić sa 791, te Nikica Klinčarski sa 565 mečeva.
- I kako čoveku da ne imponuje? Zadovoljan sam zbog toliko odigranih utakmica u klubu za koji navijam od rođenja. To niko ne može da mi oduzme. Opet, nisam jedan od najboljih igrača Partizana u klupskoj istoriji. Partizan je imao vanserijske igrače, ali sam ponosan na činjenicu da niko nije odigrao utakmica koliko ja. Nije mala stvar dostići tu brojku u crno–belom dresu i to je moj veliki uspeh.
Što se tiče inostranstva, igrao je u Španiji, Turskoj, Austriji i u Grčkoj. Sa Galatasarajem je osvojio šampionat Turske.
- U inostranstvu sam proveo pet godina. Najbolje mi je bilo u Galati. Proveo sam dve nezaboravne godine u Turskoj. I danas se priča o čuvenoj 2005/06. sezoni gde smo u poslednjoj utakmici osvojili titulu, stigla je nakon više suvoparnih sezona.
Za A tim reprezentacije SRJ i SCG odigrao je 37 mečeva, postigao je četiri gola. Bilo je to dva puta protiv Litvanije, pa Italije i u duelu sa Obalom Slonovače na Mondijalu 2006.
- Svakom igraču koji se profesionalno bavi fudbalom velika je čast igrati za državni tim. Imao sam to zadovoljstvo da za reprezentaciju odigram 37 utakmica. Možda sam mogao više da igram, prošlo je mnogo vremena od tada. Mogu se pohvaliti da sam igrao na jednom SP. Nije se dobro završilo po nas, ali smo učestvovali na najvećoj fudbalskoj smotri sveta.
Bio je selektor kadetske reprezentacije Srbije, dogurao do pomoćnika selektora Dragana Stojkovića u seniorskoj konkurenciji. Ilić je trenirao Čukarički, CSKA iz Sofije, Atromitos i Nižnji Novgorod.
- Trenutno sam bez posla, ali verujem da ću uskoro pronaći klub, željan sam rada. Odlučio sam se za trenerski posao jer usko povezan sa fudbalom koji je obeležio ceo moj život.
Sašu Ilića bi poziv Partizana za neku od uloga u klubu verovatno najviše obradovao.
- Partizan je moj klub, posle porodice volim ga najviše na svetu. Trenutno, crno-beli nisu u najboljoj situaciji, ali izaći će iz krize i biti jači. Biće i za mene mesta i vremena u Partizanu.
PONOSAN NA PORODICU
Deca Saše Ilića bave se sportom i vole Partizan, što je tako normalno i logično.
- Sin Nikša ima 15 godina. Trenira fudbal i mnogo ga voli. Ne opterećujem ga sa tim. On ima svoj put. Važno je da je dobar i vaspitan dečak i uspešan u školi. Kćerka mi ima 12 godina, bavi se atletikom, mnogo voli sport, redovno ide na treninge i jako je uspešna u školi. Supruga Tijana vodi računa o svemu tome. Jako sam ponosan na sve njih. Skladna smo i dobra porodica, to me čini srećnim.
ORLOVI MOGU NA SP 2026.
Saša Ilić veruje u uspeh reprezentacije Srbije i u rad selektora Dragana Stojkovića.
- Orlovi su načinili određene pomake, igrali na SP i EP, kao i u A diviziji Lige nacija. Mi smo narod koji očekuje uvek nešto više. Nadam se da ćemo biti uspešni u kvalifikacijama za SP 2026. i da će tamo otići korak dalje.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
