Тим који не зна да јури резултат

Унапред уписаних бодова нема, постоје само они које никако није добро изгубити. Такве је Нови Пазар оставио Текстилцу и уколико хоће до циљаног плеј–офа што пре ће морати негде где то није тако лако да их надокнади. Шта се десило са Новим Пазаром после припрема у Анталији за које се из више различитих извора чуло да су биле успешне, то се на основу само једне утакмице не може закључити. Да ли се поткрала грешка у припреми меча или је Славко Матић, бивши тренер Новог Пазара, тако прецизно скенирао игру тима који је до пре осам месеци водио, то су питања на која ће одговор дати тек следећи испити. Факат је да је Текстилац као дебитант у елити први пут у првенству на једној утакмици дао три гола, и то као гост.

Чињеница је и да је могао да их постигне још. Важна тачка утакмице је и да су сви актери апострофирали заслужену победу гостију, који су потпуно надиграли домаћи састав. Идеје које је Текстилац испоручио на терену Градског стадиона за Нови Пазар су биле недокучиве. Много јачи и искуснији састави би гостујући у Пазару пошто би дали један или два гола прикочили, момцима из Бачке тако нешто није падало ни на крај памети. Оџачани су и код 0:1, 1:1, 1:2, 2:2 и 2:3 увек додавали гас, а већ су били у великој брзини. И поред виђеног остаће енигма још једно кратко време, да ли је Текстилац толико јак, или је Нови Пазар играо далеко испод свог нивоа, да не кажемо да је био слаб.

Домаћин је после четири месеца добио подршку са трибина. Амбијент фудбалски, такав да се само може пожелети, а онда су не сачекавши крај утакмице најватреније присталице незадовољне свим и свачим испразниле своју трибину. Нема ко није био разочаран издањем  момака у плавим дресовима. Најјачи утисак је везан за 57. минут у којем је испоставиће се и постављен коначан резултат (2:3). За другачији Нови Пазар то је довољно, па и превише времена не да изједначи, него и да преокрене резултат. За онакав какав се представио у суботу и да је остало више времена било би мало. Није било ни најаве да би неко од играча могао да полети, па кад већ не може тимски да се бар индивидуалним решењима ствари помере са мртве тачке.

У таквим околностима гост је био ближи четвртом него Нови Пазар трећем голу. Улазак недовољно опорављеног Љајића у 62. минуту подигао је температуру на стадиону и пробудио наду да би могло да дође до неких инстант промена. Нормално, било је више креације, али мало тога конкретног је и његов улазак донео. Ефекат је изостао, бодови су отишли, остала је забринутост. Томислав Сивић је на конференцији за новинаре после утакмице нагласио да Нови Пазар није тим који зна да јури резултат, и ту је апсолутно у праву. Осим у дуелу са Јединством, првом под вођством Сивића, ни у једном више Пазарцима није успело да надокнаде заостатак. Ипак, право питање је како су и зашто момци у плавом дошли у ситуацију да једино и само јуре резултат.

Уместо да добро испуњене трибине импресионирају домаће играче, а завежу ноге гостима десило се обрнуто. Једина добра страна пораза, уколико тако нешто постоји, је та да су Пазарови играчи сви до једног свесни тежине изгубљеног. Схватљиво је да им није било до изјава после утакмице, а и шта да се каже кад се пукне а томе се ретко ко нада. Напуштали су стадион погнуте главе уљудно се поздрављајући. Дај Боже да је у праву један од искуснијих играча који у неформалном разговору рече да су утакмице као што је била ова са Текстилцем најтеже. То би требало да значи да ће таква бити и следећа на Убу. А тек онда следе „лакше”, оне у којима Нови Пазар неће бити папирнати фаворит, у Београду са Чукаричким и на Градском стадиону са ТСЦ-ом.

У једно не треба сумњати, Томислав Сивић је у ситуацији да мора да тражи нека друга персонална решења, можда и више њих. Једна лоша утакмица, па и у овој фази такмичења је подношљива, али више оваквих би донело гомилање проблема. Штета је што је кредит лошег резултата потрошен против Текстилца, али визију Сивића и кад је најтеже не смете да ниподаштавате, јер вам се може догодити да после данима гризете језик зато што сте се излетели пре времена. Још се сви добро сећамо његовог првог мандата у Пазару и повратка отписаних. 'Ајде да се надамо, ако су се тад вратили из амбиса што не би и из једног фаталног пораза на који баш нико није рачунао.