Tim koji ne zna da juri rezultat

Unapred upisanih bodova nema, postoje samo oni koje nikako nije dobro izgubiti. Takve je Novi Pazar ostavio Tekstilcu i ukoliko hoće do ciljanog plej–ofa što pre će morati negde gde to nije tako lako da ih nadoknadi. Šta se desilo sa Novim Pazarom posle priprema u Antaliji za koje se iz više različitih izvora čulo da su bile uspešne, to se na osnovu samo jedne utakmice ne može zaključiti. Da li se potkrala greška u pripremi meča ili je Slavko Matić, bivši trener Novog Pazara, tako precizno skenirao igru tima koji je do pre osam meseci vodio, to su pitanja na koja će odgovor dati tek sledeći ispiti. Fakat je da je Tekstilac kao debitant u eliti prvi put u prvenstvu na jednoj utakmici dao tri gola, i to kao gost.

Činjenica je i da je mogao da ih postigne još. Važna tačka utakmice je i da su svi akteri apostrofirali zasluženu pobedu gostiju, koji su potpuno nadigrali domaći sastav. Ideje koje je Tekstilac isporučio na terenu Gradskog stadiona za Novi Pazar su bile nedokučive. Mnogo jači i iskusniji sastavi bi gostujući u Pazaru pošto bi dali jedan ili dva gola prikočili, momcima iz Bačke tako nešto nije padalo ni na kraj pameti. Odžačani su i kod 0:1, 1:1, 1:2, 2:2 i 2:3 uvek dodavali gas, a već su bili u velikoj brzini. I pored viđenog ostaće enigma još jedno kratko vreme, da li je Tekstilac toliko jak, ili je Novi Pazar igrao daleko ispod svog nivoa, da ne kažemo da je bio slab.

Domaćin je posle četiri meseca dobio podršku sa tribina. Ambijent fudbalski, takav da se samo može poželeti, a onda su ne sačekavši kraj utakmice najvatrenije pristalice nezadovoljne svim i svačim ispraznile svoju tribinu. Nema ko nije bio razočaran izdanjem  momaka u plavim dresovima. Najjači utisak je vezan za 57. minut u kojem je ispostaviće se i postavljen konačan rezultat (2:3). Za drugačiji Novi Pazar to je dovoljno, pa i previše vremena ne da izjednači, nego i da preokrene rezultat. Za onakav kakav se predstavio u subotu i da je ostalo više vremena bilo bi malo. Nije bilo ni najave da bi neko od igrača mogao da poleti, pa kad već ne može timski da se bar individualnim rešenjima stvari pomere sa mrtve tačke.

U takvim okolnostima gost je bio bliži četvrtom nego Novi Pazar trećem golu. Ulazak nedovoljno oporavljenog Ljajića u 62. minutu podigao je temperaturu na stadionu i probudio nadu da bi moglo da dođe do nekih instant promena. Normalno, bilo je više kreacije, ali malo toga konkretnog je i njegov ulazak doneo. Efekat je izostao, bodovi su otišli, ostala je zabrinutost. Tomislav Sivić je na konferenciji za novinare posle utakmice naglasio da Novi Pazar nije tim koji zna da juri rezultat, i tu je apsolutno u pravu. Osim u duelu sa Jedinstvom, prvom pod vođstvom Sivića, ni u jednom više Pazarcima nije uspelo da nadoknade zaostatak. Ipak, pravo pitanje je kako su i zašto momci u plavom došli u situaciju da jedino i samo jure rezultat.

Umesto da dobro ispunjene tribine impresioniraju domaće igrače, a zavežu noge gostima desilo se obrnuto. Jedina dobra strana poraza, ukoliko tako nešto postoji, je ta da su Pazarovi igrači svi do jednog svesni težine izgubljenog. Shvatljivo je da im nije bilo do izjava posle utakmice, a i šta da se kaže kad se pukne a tome se retko ko nada. Napuštali su stadion pognute glave uljudno se pozdravljajući. Daj Bože da je u pravu jedan od iskusnijih igrača koji u neformalnom razgovoru reče da su utakmice kao što je bila ova sa Tekstilcem najteže. To bi trebalo da znači da će takva biti i sledeća na Ubu. A tek onda slede „lakše”, one u kojima Novi Pazar neće biti papirnati favorit, u Beogradu sa Čukaričkim i na Gradskom stadionu sa TSC-om.

U jedno ne treba sumnjati, Tomislav Sivić je u situaciji da mora da traži neka druga personalna rešenja, možda i više njih. Jedna loša utakmica, pa i u ovoj fazi takmičenja je podnošljiva, ali više ovakvih bi donelo gomilanje problema. Šteta je što je kredit lošeg rezultata potrošen protiv Tekstilca, ali viziju Sivića i kad je najteže ne smete da nipodaštavate, jer vam se može dogoditi da posle danima grizete jezik zato što ste se izleteli pre vremena. Još se svi dobro sećamo njegovog prvog mandata u Pazaru i povratka otpisanih. 'Ajde da se nadamo, ako su se tad vratili iz ambisa što ne bi i iz jednog fatalnog poraza na koji baš niko nije računao.