Надалов или–или

Довољно је само пренети наслов с насловне стране једног од најпознатијег листа у Шпанији Мундо депортиво: „На ногама за Рафу“. Аплауз и овације – тако су Шпанци поздравили свог најбољег атлету у историји кад се појавио на свечаној церемонији. 

Власник 22 грен слема, краљ шљаке и један од најбољих тенисера свих времена, Рафаел Надал добио је плакету за све што је остварио у професионалној каријери.

Прошло је скоро два и по месеца откад је чувени Бик с Мајорке окачио рекет о клин и још увек се привикава на другачији начин живота. Није тајна да бројни спортисти кад заврше каријеру себи постављају питање – шта даље. У белом спорту најбољи пример је Енди Мари, који се вратио тенису, па поново отишао у пензију. Колико не може да се привикне на нови живот показује чињеница да је приохватио сарадњу с Новаком Ђоковић и постао његов тренер. 

- Осећам се изванредно. Истина, још увек покушавам да се навикнем на нови начин живота – истакао је 38-годишњи Шпанац за спортски дневни лист из Барселоне, који му је уручио награду у понедељак увече. – У овом тренутку не недостаје ми ништа, све је добро како јесте. Свака промена тражи време, сада покушавам да организујем живот како ће ми бити у будућности.

Надал је последњу грен слем титулу освојио на његовом омиљеном турниру, на Ролан Гаросу 2022. С 14 трофеја је апсолутни рекордер на шљаци у Паризу. Од те сезоне почеле су све веће невоље с повредама. Дуго је покушавао да се врати на старо. Његов заштитни знак од почетка је борбени дух, био је и остао леворуки играч који не одустаје и који се бори за сваки поен. Једном приликом кад су га питали да издвоји мото, Надал је рекао:

- Играм за сваки поен као да ми живот зависи од њега.

Најбољи пример за то су његови резултати пред крај каријере. Пре пет сезона, напустио је Аустралију на штакама. Следеће године се вратио и освојио трећу титулу на чувеној Род Лејвер арени у финалу против Данила Медведева који је имао вођство од 2:0 у сетовима.

- Последње године су биле веома тешке, али ми је баш то и помогло да ми сада ништа не недостаје из времена кад сам био тенисер. Повукао сам се пре скоро три месеца, тако да још не могу да кажем с потпуном сигурношћу, али у овом тренутку се добро осећам.

Није изостало питање које се односило на избор највећег ривала у каријери:

- Рекао бих Ђоковић или Федерер. Тешко је изабрати. Каријера ми је била повезана с обојицом, нас тројица смо гурали један другога. Тачно је да смо једни другима одузимали много тога, али је и праведно рећи да без остале двојице нико не би толико постигао. Гурали смо једни друге до граница, то нам је наудило физички, али нас је тениски и ментално одвело до висина и зато смо успели да играмо тако дуго – додао је шпански ас који је с Србином успоставио супарништво с највише мечева у историји, али је са Швајцарцем водио изваренду битку за број 1, кад су се смењивали у финалима Ролан Гароса и Вимблдона.

Није му било лако да се одлучи који меч му је обележио каријеру:

- Увек се прича о финалу Вимблдона 2008. – подсетио је на прву грен слем титулу, а да није на Ролан Гаросу, кад је у епском мечу савладао Федерера. – Та победа ми је донела кључан напредак.