Nadalov ili–ili

Dovoljno je samo preneti naslov s naslovne strane jednog od najpoznatijeg lista u Španiji Mundo deportivo: „Na nogama za Rafu“. Aplauz i ovacije – tako su Španci pozdravili svog najboljeg atletu u istoriji kad se pojavio na svečanoj ceremoniji. 

Vlasnik 22 gren slema, kralj šljake i jedan od najboljih tenisera svih vremena, Rafael Nadal dobio je plaketu za sve što je ostvario u profesionalnoj karijeri.

Prošlo je skoro dva i po meseca otkad je čuveni Bik s Majorke okačio reket o klin i još uvek se privikava na drugačiji način života. Nije tajna da brojni sportisti kad završe karijeru sebi postavljaju pitanje – šta dalje. U belom sportu najbolji primer je Endi Mari, koji se vratio tenisu, pa ponovo otišao u penziju. Koliko ne može da se privikne na novi život pokazuje činjenica da je priohvatio saradnju s Novakom Đoković i postao njegov trener. 

- Osećam se izvanredno. Istina, još uvek pokušavam da se naviknem na novi način života – istakao je 38-godišnji Španac za sportski dnevni list iz Barselone, koji mu je uručio nagradu u ponedeljak uveče. – U ovom trenutku ne nedostaje mi ništa, sve je dobro kako jeste. Svaka promena traži vreme, sada pokušavam da organizujem život kako će mi biti u budućnosti.

Nadal je poslednju gren slem titulu osvojio na njegovom omiljenom turniru, na Rolan Garosu 2022. S 14 trofeja je apsolutni rekorder na šljaci u Parizu. Od te sezone počele su sve veće nevolje s povredama. Dugo je pokušavao da se vrati na staro. Njegov zaštitni znak od početka je borbeni duh, bio je i ostao levoruki igrač koji ne odustaje i koji se bori za svaki poen. Jednom prilikom kad su ga pitali da izdvoji moto, Nadal je rekao:

- Igram za svaki poen kao da mi život zavisi od njega.

Najbolji primer za to su njegovi rezultati pred kraj karijere. Pre pet sezona, napustio je Australiju na štakama. Sledeće godine se vratio i osvojio treću titulu na čuvenoj Rod Lejver areni u finalu protiv Danila Medvedeva koji je imao vođstvo od 2:0 u setovima.

- Poslednje godine su bile veoma teške, ali mi je baš to i pomoglo da mi sada ništa ne nedostaje iz vremena kad sam bio teniser. Povukao sam se pre skoro tri meseca, tako da još ne mogu da kažem s potpunom sigurnošću, ali u ovom trenutku se dobro osećam.

Nije izostalo pitanje koje se odnosilo na izbor najvećeg rivala u karijeri:

- Rekao bih Đoković ili Federer. Teško je izabrati. Karijera mi je bila povezana s obojicom, nas trojica smo gurali jedan drugoga. Tačno je da smo jedni drugima oduzimali mnogo toga, ali je i pravedno reći da bez ostale dvojice niko ne bi toliko postigao. Gurali smo jedni druge do granica, to nam je naudilo fizički, ali nas je teniski i mentalno odvelo do visina i zato smo uspeli da igramo tako dugo – dodao je španski as koji je s Srbinom uspostavio suparništvo s najviše mečeva u istoriji, ali je sa Švajcarcem vodio izvarendu bitku za broj 1, kad su se smenjivali u finalima Rolan Garosa i Vimbldona.

Nije mu bilo lako da se odluči koji meč mu je obeležio karijeru:

- Uvek se priča o finalu Vimbldona 2008. – podsetio je na prvu gren slem titulu, a da nije na Rolan Garosu, kad je u epskom meču savladao Federera. – Ta pobeda mi je donela ključan napredak.