ЗА МЕСТО У ИСТОРИЈИ: Србија – Белорусија (18, РТС 2)

Вртимо филм, али слика славља више нема. Уследиле су године ничега, тек понеког бљеска, четвртфинала европског првенства као највећег домета. И тако до 2013. године.

Сада је наша земља поново у европском врху. Тамо су је вратиле девојке које су углавном рођене у години, две-три раније или касније, када је направљен тај последњи велики резултат. Толико је времена прошло.

Можда није фер правити поређења овакве врсте. То некада је била репрезентација једне велике, моћне земље, која је на то Европско првенство у Израелу дошла пошто је три године раније на Олимпијским играма освојила сребро. А од ње је сада остала само Србија која је дуго, предуго, чекала да је њене девојке обрадују.

Истовремено, можда је и неопходно повлачити овакве паралеле. Јер тек тада се најбоље види колико су велики резултат наше грације већ оствариле на Европском првенству у Мађарској. А, ту неће стати.

Јер, пласманом у полуфинале на Евробаскету у Француској, пре две године, изабранице Марине Маљковић су помериле границу. А, вечерас (18, РТС 2) против Белорусије лествицу подижу за једну скалу више. Вечерас против Белорусије играју за прву медаљу после 24 године. Играју за место у историји.

И...

- Не видим ни један једини разлог да сада станемо – рекла је одмах после пласмана у полуфинале селекторка Марина Маљковић.

Дан касније је исто поновила:

- Морамо даље, без икаквог размишљања. Морамо да се фoкусирамо на садашњи тренутак. То што смо обезбедили квалификациони турнир за Олимпијске игре је дивно, историја... Али, то је нешто што тек треба да се деси. А, медаља је нешто што је реално и што нам је на дохват руке. Ту си, на корак од тога, али опет тако далеко. Немаш медаљу у рукама. Ја бих да сада кренемо и узмемо је у наше руке. Онда можемо да будемо еуфорични, срећни и да скачемо да плафона... Или шта год. Али, ајде да сада уложимо последњи атом снаге и концентрације, врхунске припреме и да већ против Белорусије узмемо медаљу у руке.