Данијела Пејџ запевала: Боже правде, ти што спасе...

Узвратили смо идентичним поздравом, а када смо је замолили да нам каже шта је још научила за српском – запевала је:

- Боже правде, ти што спасе...

Због тих речи, али још више због количине емоција које уноси када загрљена са остатком тима пре почетка сваког меча на Европском првенству пева српску химну, одушевила је све од Сомбатхељија, Ђера до Будимпеште. Многима је променила мишљење када су у питању натурализовани играчи.

Њена цимерка, Дајана Бутулија, се свакодневно труди да јој приближи и историју Србије, да сазна каква је то земља чије боје са толико жеље и страсти брани. Истовремено, упозната је и са кошаркашком прошлошћу своје нове домовине.

Да је резултат који је остварен на Европском првенству у Мађарској већ сада историјски јер нам је донео шансу да се нађемо на Олимпијским играма, догодине у Рију. Али, и да Србија на медаљу кошаркашица са великих такмичења чека још од 1991. године и Европског првенства у Тел Авиву.

- Дааа. Причали смо о томе – почела је причу девојка рођена у далеком Колораду. – Све смо веома узбуђене због шансе која нам се указала. Победе против Турске нас је све много усрећила, али нисмо се тиме задовољиле. Желимо више. Желимо да изађемо на терен и у полуфиналу славимо. 

То би заиста била историја. А, наше девојке тај тренутак чекају са осмесима на лицима. Са осмесима који одају велику срећу, али и олакшање јер је основни циљ испуњен.

- Заиста се осећамо сјајно – наставила је Пејџ. – Веома сам срећна због начина на који смо играле у четвртфиналу. И пре те утакмице је било добро, али сада смо саставиле одличних 40 минута. Коначно смо играле као тим од првог до последњег минута. Мислим да се то видело на терену...