Банетов музеј поклон Сремцима и Србији (ФОТО)

Ратник у копачкама, радник за пример, дефанзивац у историји српског фудбала. Стављао је често главу где многи не би помислили ни ногу да подметну, речју – зналац. Увек љубазан, расположен и насмејан, пријатан на сваком кораку и спреман за разговор, такав је био и остао Бранислав Ивановић. Одиграо је 105 утакмица у дресу репрезентације Србије, до пре неколико година, уочи Светског првенства у Русији, кад је у својој Сремској Митровици отворио музеј пун фудбалских успомена. Наш државни тим није могао да се замисли без фудбалера с бројем 2 на леђима и капитенском траком. Свеједно да ли је играо десног бека или штопера, као по правилу давао је последњи атом снаге за Орлове. Бане Ивановић је само показао да све у животу, па и фудбалу, полази и долази из породице, кућног васпитања и главе.

Стигао је од играња за митровачки Срем у ОФК Београд, наговестио у дресу Романтичара са Старе Карабурме да је у њему српско фудбалско благо. Ко га је боље познавао није погрешио, Бане је тражио место под сунцем у Русији, такође је био стуб Локомотивиног тима, заволели су га и у Москви, онда се преселио на Острво и постао једна од фудбалских икона Челзија. Милијардер Роман Абрамович клео се у Србина, могли су сви да пролазе кроз играчки кадар „плавих” из Лондона, али Бане је увек имао место у првој једанаесторици. Из града чувеног по Биг Бену, најпопуларнијем сату на свету, вратио се међу Баћушке и оставио траг и у Зениту. После је поново закорачио у колевку фудбала, потписао за Вест Бромич албион. Све најлепше у фудбалу рекао је у дресу отаџбине са орловима на грудима.

Кућа фудбала Банета Ивановића у Сремској Митровици годинама уназад је у центру пажње фудбалских гурмана не само из Србије. Колона малишана прошла је кроз њу, просторију од стотинак и више квадрата красе Банетови дресови из Челзија, Русије, наравно и мајице с грбом Србије. Легендарни штопер Орлова испод плафона сместио је своју идеалну једанаесторицу, међу њима су и неки од саиграча. Малишани одмах примете дресове Азара, Дејана Станковића, Тотија, Кафуа, Пикеа, Давида Руиза, Балака, Шевченка, Жиркова... Педантни Бане Ивановић осмислио је и тоалет у којем је умиваоник на бицикли, а један од пратећих елемената је и фотеља с клупе за резервне играче са Стамфорд бриџа, Челзијевог дома. О свему је водио рачуна, најпоноснији је на фотографију на којој је са супругом и децом, а отац Рада Ивановић, у друштву омиљен и познат као Раде, по правилу има улогу водича кроз Банетов музеј.

У једној од просторија су и свечана одела, сакои, панталоне и кравате са клупским обележјима Зенита и Челзија. Огромна копачка, у којој су смештени славина и лавабо, такође је предмет пажње знатижељника, нарочито малишана.

Ликом и покретима, отац Раде верна је копија легендарног наследника, буквално су им кораци исти, осмеси као пресликани. Старији Ивановић играо је за митровачки Срем, био је капитен вишедеценијског симбола Сремске Митровице, по завршетку каријере обављао послове спортског директора. Ивановићи су родом из Моровића код Шида, понос су Митровчана, Шиђана, заправо читавог Сремског округа. И, сви редом кажу да је реч о изузетно честитој фамилији.

Нико као Бане, нема дилеме. Лепо је многима у Лондону кад сваког дана гледају позитивног и расположеног човека на сваком ћошку у граду на Темзи.